Ove godine, otkako se beleže vremenske prilike, Severna Amerika je zabeležila najtopliji jun. Samo u poslednjoj sedmici meseca oboreno je više od 1.200 dnevnih temperaturnih rekorda. No pomalo ispod radara prolazi još veći broj dnevnih rekorda koji postavlja različita i potencijalno još opasnija mera: noćne temperature.
U proseku, noći se zagrevaju brže nego dani širom Amerike, pokazao je izveštaj o nacionalnoj klimi iz 2018. godine. To je deo globalnih trendova usled klimatskih promena.
Neobično vrele letnje noći mogu da dovedu do znatno većeg broja smrtnih slučajeva, kažu klimatolozi i epidemiolozi, pošto ne dozvoljavaju ljudima da se ohlade nakon žege preko dana.
„Ono što je u svim vestima jesu najviše dnevne temperature, ali najniže noćne su zapravo one koje utiču na smrtnost“, kaže Lara Kušing, naučnica sa Filding škole za javno zdravlje Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
Nakon vrelog dana, „veoma je važno da osoba ima priliku da spusti svoju telesnu temperaturu“, dodaje Kristi Ebi, naučnica sa Univerziteta Vašington. „Kada je noću jako vruće, nemate tu vrstu olakšanja, i vaše telo trpi veliki fiziološki napor.“
Toplotni talasi su posebno smrtonosni kada temperatura naglo poraste. „Naš organizam je sposoban da se adaptira, i ukoliko imamo priliku za to, aklimatizovaćemo se“, kaže dr Tomas Voters, lekar sa Klivlend klinike u Ohaju. Najveći broj toplotnih udara i problema sa radom srca događa se u prva tri dana toplotnih talasa.
„To je onda kada vidimo nagle skokove u temperaturi i vlažnosti. Tada su ljudi najranjiviji i najpodložniji.“
Kada je i pretoplo i previše vlažno da znoj obavi svoj deo posla i odbaci višak telesne temperature, može da dođe do fatalnih posledica, kao što je otkazivanje rada organa.
Godine 2006, jedan talas vreline doveo je do skoro 150 smrti u Kaliforniji, prema izveštajima mrtvozornika.
Taj konkretni talas bio je još teži i još gori upravo zbog vlažnosti, koja zarobljava vrućinu tokom noći i dovodi do neobično visokih noćnih temperatura, kaže Tarik Bemnarnija, epidemiolog sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
U pojedinim delovima američkog severozapada nedavno su temperature bile i do 17 stepeni Celzijusa više od proseka. To je ekstrem koji bi bio praktično nemoguć bez klimatskih promena, navodi Gert Jan van Oldenborg sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta.
Kako temperatura raste, tako vazduh može da prihvati više vlažnosti. Vodene čestice učestvuju sa oko 85 odsto u efektu staklene bašte, kaže Aleksandar Geršunov, meteorolog sa Instituta za okeanografiju na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. Ova para ne dovodi do direktnog zagrevanja, već do stvaranja opasnog kruga: više temperature povećavaju vlažnost vazduha, a veća vlažnost zarobljava vrelinu nadomak površine.
„Od svih ekstremnih vremenskih neprilika, vreli talasi su najdirektnije povezani sa klimatskim promenama“, kaže on.
Tagovi
