Koliko je sve romantičnije kada nema politike. Pa i pesničenje. Recimo ono u Kanu. Kada su se Kusta i ekipa filma „Podzemlje“ tukli sa ko zna već kim, a mi se smejali, bila nam fora, ili ako se nismo smejali, onda bar se nismo time toliko bavili. Kad smo kod te tuče u „romingu“, u Kanu, zanimljivo je da je to bilo u danima velikog uspeha Kustinog filma „Podzemlje“ čiji je producent bio Maksa Ćatović. Ovaj uspešni filmski i muzički producent i menadžer (doveo u Srbiju najveće svetske muzičke zvezde) našao se i u ovom poslednjem pesničenju, takođe na filmskom festivalu. Ovde nije bio aktivni učesnik, a u Kanu ne znamo. Uostalom to je podatak za statističare koji idu u bizarne detalje.
Zato je i ovaj niški filmski susret Bjele i Gage poslednja jasna slika jednog do krajnosti podeljenog društva u kome postoje samo „mi“ i „oni“. Postoje jasno i naši i njihovi navijači, fudbal, televizije, spomenici, mostovi, fontane… S druge strane, postoji i nešto što se zove „nova tradicija“, a to je da događaji gaze jedan preko drugoga, pa sad i slučajevi Petnica, Lečić deluju praistorijski. Jer uvek stižu novi, pa junaci skandala žive u tom statusu kratko dok se ne pojavi novi.
A šta se zapravo desilo u niškom hotelu „Ambasador“?
„Nečista krv“ između Antonijevića i Bjelogrlića traje godinama unazad. Taj sukob je postao javan kada je Antonijević objavio tvrdnju da mu je Bjelogrlić nudio mito za podršku filmu „Jesen samuraja“…
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. avgusta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
Gorčilo
Naučite razliku izmedju tuče i iznenadnog napada na drugu osobu.