Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić rekao je da je ponosan što danas prvi dan škole počinje intoniranjem himne Srbije, a da je poštovanje državnih simbola osnov poštovanja zemlje u kojoj živimo, te da se o razvijanju osećaja zajedništva i pripadnosti društvenoj zajednici uči kod kuće i u školi, saopštilo je Ministarstvo.
On je nakon obilaska novoizgrađene osnovne škole „Vera Miščević“ u Belegišu, u opštini Stara Pazova zajedno sa premijerkom Anom Brnabić, poručio da je posebno važno što se učenici vraćaju u školske klupe i što će se nastavni proces odvijati neposredno u školi, jer je to najbolje za njih i proces sticanja znanja.
„Škole su dobile jasna uputstva i vrlo je važno da se svi pridržavaju propisanih preventivnih mera i pravila koja su detaljno razrađena“, istakao je Ružić i objasnio da su u tim okolnostima rizici u školama svedeni na najmanju moguću meru, prenosi N1.
Govoreći o ciljevima Ministarstva, Ružić je napomenuo da će se nastaviti ulaganja u infrastrukturu na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, kao i da je ove godine opredeljeno skoro 900 miliona dinara, odnosno 7,5 miliona evra za investicije u osnovnom i srednjem obrazovanju.
„Ova nova, moderna škola u Belegišu svakako dobro ilustruje našu opredeljenost da se u obrazovanje u Srbiji konstantno ulaže“, rekao je Ružić i dodao da škola ima 2.720 kvadrata i izgrađena je uz poštovanje svih standarda, opremljena rampama za osobe za invalidetom i liftovima za tu namenu.
Ružić povodom početka školske godine obilazi i osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ i Treću beogradsku gimnaziju u Beogradu.
Tagovi
Bobby
Припадност једној нацији, држави, јесте један од основа окушљања око државних симбола и изражавања поштовања према њима, али није једини. Поготово не данас, када такав став еволуира укратко у ону: "Моја држава је тамо где ми је добро". Па да би држава била поштована, како од стране својих грађана, а тако и у свету, мора и она да поштује њихова права. Ту је пропорционалност директна. Што се људи више осећају поштованим у држави и они тако доживљавају своју државу. А свакодневна реалност живота у Србији, показује да се масовно не поштују: права из радног односа, људска права, право приватне својине, право на правовремену здравствену заштиту, правну заштиту, социјалну заштиту,... итд., Стога није сасвим јасно откуда ово уочљиво "граткање" са врхова власти, ових дана, у вези што чешћег одавања поштовања државним симболима ? Можда би се могло објаснити животом владајуће врхушке у паралелној (виртуелној) стварности. Изненађује их одсуство пропрционалности њиховом доживљају "успеха" државе и онога што грађанство осећа на својој кожи. А то је управо због тога што сама припадност губи значај у односу на поштовање права. Људи и данас имају осећај припадности, али општој амбивалентности тог осећаја огроман утицај даје чињеница опште обесправљености, па се често осећају као странци у својој земљи. У наставку на напред наведено, поштовање државних симбола, не би смело бити натурано, ван уобичајених догађаја, и треба да окупља оне који се под тим симболима заиста осећају поштованим (мање или више) у друштву. Сви остали имају право на свој избор, односно да тим симболима искажу равнодушност, из било ког разлога, али не и да их вређају и омаловажавају. Бар не до тада докле год имају било какву могућност избора. И за министра и све остале који се однедавно, интензивно, баве државним симболима, порука, да се позабаве чистоћом и целовитошћу застава на (свим) јавним установама, јер се и на тај начин, јавно, показује поштовање према држави и државним симболима.