Međunarodna grupa naučnika, uključujući i neke iz Svetske zdravstvene organizicije i FDA, zaključila je da je, čak i za delta varijantu, efikasnost vakcine protiv teškog oblika COVID -a toliko visoka da buster doze za opštu populaciju u ovoj fazi pandemije nisu neophodne, objavcljeno je u časopisu The Lancet.
Zaključeno je da vakcine ostaju visoko efikasne protiv teške bolesti, uključujući sve glavne varijante virusa. U proseku, rezultati dobijeni iz opservacionih studija, pokazuju da je vakcinacija imala 95% efikasnost protiv teške bolesti i kod delta i kod alfa varijante, i više od 80% efikasnosti u zaštiti od bilo koje infekcije iz ovih varijanti.
Kod svih vrsta i varijanti vakcina, efikasnost vakcine je veća protiv teške bolesti nego protiv blago oblika.
Iako su vakcine manje efikasne protiv asimptomatske bolesti ili protiv prenošenja nego protiv teške bolesti, čak i u populacijama sa visokim obuhvatom vakcinacijom, nevakcinisana manjina je i dalje glavni pokretač prenošenja, i u najvećem riziku od ozbiljne bolesti.
„U celini uzev, trenutno dostupne studije ne pružaju verodostojne dokaze o značajnom smanjenju zaštite od teških bolesti, što je primarni cilj vakcinacije. Ograničeno snabdevanje ovim vakcinama će spasiti najviše života ako budu dostupne ljudima kojiimaju značajan rizik od ozbiljnih bolesti i još uvek nisu primili vakcinu. Čak i ako se na kraju može dobiti neki dobitak od buster doza, to neće nadmašiti koristi od pružanja početne zaštite nevakcinisanima. Ako se vakcine primene tamo gde bi imale najviše koristi, mogao bi da se ubrza kraj pandemije inhibiranjem dalje evolucije varijanti “, kaže vodeća autorka dr Ana-Maria Henao-Restrepo, iz SZO.
Autori napominju da čak i ako nivo antitela kod vakcinisanih osoba s vremenom opada, to ne mora nužno predvideti smanjenje efikasnosti vakcina protiv teško oblika bolesti. To može biti zato što zaštitu od teške bolesti ne posreduju samo odgovori antitela, koji bi za neke vakcine mogli biti relativno kratkotrajni, već i memorijski odgovori i ćelijski posredovani imunitet, koji su generalno dugovečniji.
Ako će se na kraju koristiti buster doze, biće potrebno identifikovati posebne okolnosti u kojima koristi nadmašuju rizike.
Međutim, čak i bez gubitka efikasnosti vakcine, sve veći uspeh u isporuci vakcina velikoj populaciji neizbežno će dovesti do povećanja broja vakcinisanih ljudi, smanjenja broja nevakcinisanih ljudi, a time i sve većeg udela svih slučajeva koji su revolucionarni, posebno ako vakcinacija vodi na promene ponašanja kod vakcinisanih.
Ali, sposobnost vakcina da izazovu odgovor antitela na trenutne varijante ukazuje na to da ove varijante još nisu evoluirale do tačke u kojoj će verovatno izbeći memorijski imunološki odgovor izazvan vakcinama. Efikasnost buster doza, specijalno razvijenih kako bi odgovarala potencijalnim novijim varijantama, mogla biti veća i dugovečnija od buster doza za trenutne vakcine.
Slična strategija se koristi za vakcine protiv gripa, za koje se svaka godišnja vakcina zasniva na najnovijim podacima o cirkulišućim sojevima, povećavajući verovatnoću da će vakcina ostati efikasna čak i ako dođe do dalje evolucije sojeva.
„Trenutno dostupne vakcine su sigurne, efikasne i spasavaju živote. Iako je ideja o daljem smanjenju broja slučajeva koronavirusa povećanjem imuniteta kod vakcinisanih ljudi privlačna, svaka odluka o tome treba da se zasniva na dokazima i da se razmotri prednosti i rizici za pojedince i društvo. Ove odluke sa visokim ulogom trebale bi biti zasnovane na čvrstim dokazima i međunarodnoj naučnoj raspravi „, dodaje koautor dr Sumia Svaminatan iz SZO.