U Nemačkoj je potpuno vakcinisano 62 odsto ljudi, ali to je daleko od dovoljnog. Vlast odbija obaveznu vakcinaciju i pokušava da dođe do neodlučnih svuda – u gradskom prevozu ili pokraj fudbalskog igrališta, piše Dojče vele.
U autobusu, biblioteci, džamiji ili pokraj fudbalskog terena – od ovog ponedeljka (13. septembar) ljudi u Nemačkoj mogu da se vakcinišu gde stignu, bez prijave unapred. U pitanju je akcija vlasti da se predupredi ono što epidemiolozi već očekuju kao „četvrti talas“ epidemije korone.
Jer, uprkos tome što odavno ima dovoljno vakcina, i što ljudi mogu da ih dobiju u centrima za cepljenje, kod lekara opšte prakse ili kod lekara u firmi, stopa vakcinacije kao da se polako zaustavlja na 62 odsto. Toliko je stanovnika u zemlji potpuno zaštićeno sa dve doze vakcine.
Prema stručnjacima, za bezbrižnu zimu u sudaru sa delta mutacijom virusa, potrebno je da udeo dostigne 85 do 90 odsto.
Prema Institutu „Robert Koh“, to je teoretski moguće i bez obavezne vakcinacije s obzirom da svega između pet i deset odsto ljudi striktno odbija cepljenje. Ostali kao da su još neodlučni.
„Došao sam do tačke da razmišljam da li smo možda iscrpli sve što smo kao političari mogli da uradimo“, rekao je prilično frustrirano gradonačelnik Berlina Mihael Miler prošle sedmice.
Doći do ljudi
Drugi su uvereni da se može uraditi više. „Kako bi se slomio četvrti talas, pre nego što postane dramatično, širom zemlje se mora uvesti pravilo 2G gde god je moguće“, traži Frank Ulrih Montgomeri, predsednik Svetskog udruženja lekara.
Pravilo 2G bi značilo da u objekte poput restorana, teretana, frizerskih salona ili na sportske i druge priredbe mogu da uđu samo vakcinisani ili oni koji su preležali koronu. Trenutno širom Nemačke važi pravilo 3G – ono znači da pristup imaju i oni sa svežim negativnim nalazom brzog ili PCR testa.
Nada je očito da pomak u stopi cepljenja može da donese promena logike – kad neće ljudi do vakcine, onda će vakcina do njih. Tako se u Berlinu već sprovode vakcinacije na čuvenoj šinskoj liniji koja čini prsten oko grada u dužini od četrdeset kilometara.
„Mislio sam, što da ne? Uđeš u šinobus, i gotovo. To je praktičnije nego da ideš lekaru i zakazuješ termine“, kaže Andreas Rezing koji je odlučio da se vakciniše u gradskom prevozu. Ali, na kraju za njega nije bilo doze – sve su prethodno potrošene, jer su lekari poneli svega sto komada.
„Vakcina ili zaraza“
Dok broj zaraza blago raste, baš kao i broj pacijenata na odeljenjima intenzivne nege, ministar zdravlja Jens Špan govori o „pandemiji među nevakcinisanima“.
Po udelu ljudi koji su podvrnuli rukav Nemačka je negde u sredini. Ovde se vakcinisalo znatno više ljudi nego recimo u Srbiji, ali prilično manje nego na Malti, u Francuskoj, Portugaliji, Španiji, Danskoj…
Poslanik Zelenih Janoš Damen, koji je donedavno i sam radio kao lekar u Berlinu, kaže da je do sada nedostajalo ponuda za vakcinaciju na svakom koraku, uključujući rane jutarnje i kasnije večernje sate kada ljudi idu na posao i sa posla. Damen se zalaže da građani sami biraju vakcinu koju žele.
„Moramo im dati osećaj da je u njihovim rukama odluka koju vakcinu primaju. Moramo autobusima da stignemo do sela. I pre svega: moramo da vakcinišemo u test-centrima, koji su i dalje prilično posećeni“, kaže Damen za DW. U centre za testiranje, logično, najviše odlaze nevakcinisani kojima test treba da bi ušli ovde ili onde.
Za sada vlasti odbijaju obaveznu vakcinaciju i za pojedine grupe zaposlenih, poput zdravstvenih radnika ili nastavnog osoblja. Ostaju samo apeli sa umerenim uspehom.
Damen takođe apeluje: „Sledeće godine će se zbog globalne situacije zaraziti svi koji nisu vakcinisani. Dakle, jedini izbor koji postoji je između vakcinacije i zaraze.“