Dobro društvo kao širok krug najbližih

Nedavno započeta kampanja pod nazivom „Dobro društvo“, koju regionalna SIGN mreža kod nas sprovodi kroz Trag fondaciju, bavi se pitanjima šta je potrebno za dobro društvo, kako se ono gradi i da li je to odgovornost države, medija, kompanija, civilnog sektora ili svih nas. U prvoj od četiri priče Dobrog društva, posvećene udruženjima građana koja se neumorno bore za pravednije, otvorenije zajednice, približićemo vam „Moj krug“ iz Beograda.

Dobro društvo prepoznaje se u načinu na koji brine o svojim najslabijim članovima, rekao je davno Gandi. Dešava se da ta briga ponekad potpuno izostane, te da čitavi segmenti budu nevidljivi i društvu i zakonu, ali je daleko češće da ona “tavori” dobronamerna, ali neadekvatna, bazirana na pretpostavkama i neusklađena sa stvarnošću. Upravo je to slučaj sa brigom o mladima bez roditeljskog staranja.

U Srbiji ima oko 9000 dece i mladih bez roditeljske brige, od čega 600 živi u socijalnim ustanovama, dok je ostatak u hraniteljskim porodicama. Kada navrše 18 godina, ili 26 ukoliko su nastavili fakultetsko obrazovanje, oni prestaju da budu briga države, budući da se smatraju dovoljno zrelim  za samostalan život. Bez ikakve dalje podrške, prepušteni su sebi da preko noći pronađu krov nad glavom, zaposle se i započnu novi život. Koliko ova zakonska pretpostavka o njihovoj spremnosti na potpunu samostalnost nije realistična, govori i činjenica da se mladi bez staranja dovijaju ne bi li tu neminovnost odložili. Tako dolazimo do paradoksa da pojedini, uprkos odličnom uspehu na fakultetu, namerno obnavljaju godinu ne bi li produžili period kakve-takve sigurnosti do 26. godine.   

“Trenutak kada izlazite iz doma, hraniteljske porodice ili dečijeg sela vrlo je stresan. Mnogi misle da se može uporediti sa klasičnim osamostaljivanjem, ali nije tako; kada odete iz porodičnog doma, vi uvek možete da se vratite roditeljima, da ih pozovete, potražite pomoć ili savet. Imate nekog ko vam “čuva leđa”. U ovom slučaju imate osećaj da ste potpuno sami na svetu, a stvarnost vas, nažalost, u tome ne demantuje.” – kaže Jasmina Đokić, jedna od osnivačica udruženja „Moj krug“.

Zahvaljujući upravo „Mom krugu“ od 2018. godine, dve stotine mladih koji godišnje izađe iz sistema alternativne brige, više nije sasvim samo. Ovo prvo i za sada jedino udruženje mladih bez roditeljskog staranja nastalo je sa idejom da se tamo gde kruga porodice nažalost nema – stvori novi, jaki krug poverenja i podrške.

Ta podrška dolazi u različitim oblicima, budući da su i potrebe različite. „Toliko toga mlada osoba ne zna i nema nikoga da joj pomogne. Suočavanje sa realnim svetom je teško, a neuporedivo teže je kroz to prolaziti sam. Zato mogu uvek pokucati na naša vrata, a naš tim, koji čine mladi koji su i sami odrastali u sistemu socijalne zaštite, pronaći će način da im pomogne.“ – kažu iz „Mog kruga“. I zaista, udruženje pruža važne informacije, mogućnost sticanja novih veština, brojne edukacije, kurseve i radionice o pitanjima koja mlade interesuju, kao i povezivanje sa institucijama ili pojedincima koji takođe mogu biti od pomoći. Jedna od stalnih, neizmerno važnih usluga udruženja jeste i program vršnjačkog mentorstva, koji mlade pred osamostaljenjem povezuje sa onima koji iza sebe imaju isto iskustvo i koji im taj put mogu olakšati.

Samo tokom pandemije, zahvaljujući holandskoj organizaciji Kinderperspektief i Trag fondaciji, udruženje je nudilo tri tipa pomoći. Edukativna podrška bazirala se na online časovima jezika ili stručnih predmeta, psihološka podrška mobilisala je veliki broj terapeuta koji su savetima pomogli mladima, a finansijska podrška podrazumevala je vaučere za kupovinu životnih namirnica.

Osim direktne pomoći, „Moj krug“ trudi se i da na druge načine razbije razne „začarane krugove“, promeni sliku o mladima bez roditeljskog staranja i poboljša otežavajuće zakonske odredbe. Jednu od takvih odredbi uspeli su da nedavno izmene javnim zagovaranjem. Naime, oni koji žive u Beogradu mogli su da, tokom prvih godinu dana samostalnog života, računaju na privremeni stan i novčanu pomoć, ali bi sve privilegije gubili onog časa kada se zaposle. Ovakva uredba dugo je vodila do paradoksa da mladi traže isključivo privremene, nadničarske poslove ili poslove „na crno“. Iako je  Sekretarijat Grada Beograda nedavno promenio uredbu tako da sada, bez obzira na zaposlenje, mladi privremeno dobijaju finansijsku pomoć i smeštaj, u svim drugim gradovima širom Srbije takva usluga tek treba da se izbori.

Dugoročni planovi „Mog kruga“ jesu obezbeđivanje prostora za rad i stalno zaposlenje barem jedne osobe, što bi, veruju, podiglo njihove usluge na viši nivo. No, uprkos tome, poručuju da im je svaka, pa i najmanja pomoć dobrodošla. Možete im donirati novac, knjige ili stvari koje vam više nisu potrebne, ustupiti neki prostor ukoliko imate nekretninu koju ne koristite, možete preneti ovim mladima svoje stručno znanje ili im ponuditi posao i plaćenu praksu. Možete im, konačno, pružiti solidarnost. A solidarno je da onome ko je odrastao bez roditelja, celo društvo zapravo bude jedan širok krug najbližih.

Kampanju “Dobro društvo” sprovodi Trag fondacija kao deo SIGN mreže nezavisnih fondacija Zapadnog Balkana uz podršku Evropske unije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN) i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).