Arktička lisica prešla je čak 3.500 kilometara (da, dobro ste pročitali), od Norveške do Kanade za 76 dana, što je zadivilo istraživače Polarnog instituta Norveške, piše Gardijan.
Ova životinja, poznata još kao plava lisica, imala je na sebi uređaj za praćenje od jula 2017. godine. Ona je napustila Svalbard (tj. Špicberška ostrva) 26. marta 2018. godine. Posle 21 dan i 1.512km leda, stigla je na Grenland 16. aprila 2018. godie. Njeno putovanje se nastavilo do ostrva Elsmer u Kanadi, gde je stigla 1. jula.
„Prvo nismo verovali da se to događa“, rekla je istraživač Eva Fuglei, koja je pratila ovu lisicu. Institut je u objavljenom članku objasnio da je putovanje arktičke lisice jedno od najdužih koje je zabeleženo ikada. Bilo je toliko dugačko, da su istraživači prvo utvrđivali da li je taj uređaj nekako mogao da padne sa lisice i nekim slučajem bude ukrcan na brod. „Ali ne, ne postoje brodovi koji idu toliko daleko kroz led. Zato smo morali da pratimo to što je lisica radila“, kaže ona. Uređaj, napravljen kao okovratnik, prenosi im podatke svakoga dana u periodu od tri sata. Krećući se po ledu i kroz glečere, lisica je prosečno prelazila 46,3 km po danu, a jednog određenog dana prešla je 155 km, i to kada je bila na ledenom pokrivaču severnog Grenlanda.
„Ovo je prema našem saznanju najbrže kretanje ikad zabeleženo kod ove vrste“, napisala je ova istraživačica. Njene kolege i ona veruju da je lisica možda kkoristila ogromnu površinu leda na moru kao „prevozno sredstvo“.
„Morski led ima ključnu ulogu u migracijama planinskih lisica, gde sreću druge vrste i pronalaze hranu“, navela je ona. Ovo je prvi put da je migracija vrsta između kontinenata i ekosistema na Artkiku dokumentovana do detalja. Njeno putovanje izazvalo je brigu kako će klimatske promene uticati na led i tako poremetiti migracije životinja. „Ovo je još jedan primer koliko je važan morski led za divlje životinje na Arktiku“, izjavio je Ola Elvestuen sa Instituta. „Zagrevanje na severu odvija se zastrašujuće brzo. Moramo brzo da smanjimo eisiju gasova, kako bismo sprečili da led nestane i uopšte ga ne bude tokom leta.“
Lisica je boravila u području gde je mogla da preživi na izvorima hrane iz mora, uključujući i ptice. Tamo gde je boravila na Elsmir ostrvu, hranila se uglavnom leminzima, pokazavši sposobnost da se prebacuje u ekosistemu. Ove životinje mogu da prežive brutalnu hladnoću i ispod 50 stepeni Celzijusa. Ove lisice imaju šape koje su odozdo potpuno obložene krznom, kratke uši i kratku njušku. Zimi se oskudno hrane, i često prate veće predatore od sebe, kao što su polarni medvedi, jedući ostatke njihovih obroka. Žive u proseku tri do šest godina u divljini i teže oko 7,5 kg.
Dalja sudbina ove lisice nije poznata jer je GPS sistem u njenom okovratniku prestao sa radom u februaru ove godine.
Tagovi
