Istoričarka Radina Vučetić, čija je specijalnost Jugoslavija, na najzanimljiviji mogući način – kroz svoje knjige, predavanja, naučne radove i retke intervjue – otkriva i priča priče o jednoj zemlji koje više nema. Njena polja interesovanja „od Vardara pa do Triglava“ su raznovrsna, a knjige bestseleri. „Koka-kola socijalizam“ ima šest izdanja i prevedena je na engleski. Radina trenutno radi opsežno istraživanje o epidemiji velikih boginja, virusu variola vera koji je zahvatio Jugoslaviju u proleće 1972. godine. Knjiga ima radni naslov „Nevidljivi neprijatelj“ i izaći će početkom sledeće godine, na pedesetogodišnjicu od pojave poslednje velike epidemije -variole.
Sa znanjem prikupljenim tokom svog opsežnog istraživanja o epidemiji variole u tadašnjoj Jugoslaviji pre pola veka, istoričarka Radina Vučetić povlači ubedljivu paralelu o tome kako je zarazna bolest izgledala tada, a kako danas, i još važnije, kako su izgledali odgovor države, poverenje u struku i nauku, vakcinacija… Pišući o varioli veri, zapravo je napravila mikrostudiju o bivšoj, ali i o sadašnjoj zemlji…
“Variola je bila lakmus papir kroz koji se vidi čitava Jugoslavija: međurepublički odnosi i sukobi, odnos prema Albancima na Kosovu, traženje žrtvenog jarca u muslimanima koji su išli na hadžiluk, idealno zamišljen zdravstveni sistem koji ima vrline, ali i mane, kao uostalom i cela ta država”, rekla je između ostalog Radina Vučetić za Nedeljnik.
***
Nije država bila bez mana, i nikako ne treba da izgleda da je to bilo idealno društvo, ali je odgovor države u tako kriznoj situaciji bio perfektan. „Reklamiranje“ vakcinacije i njeno sprovođenje, ozbiljni koraci na svakom nivou, od brige o pacijentima i njihovog lečenja, i pružanja psihološke pomoći, i kada dođe do najgoreg ishoda – sahranjivanja, sve je funkcionisalo gotovo savršeno. Ono što je bila mana u reakcijama, i očigledna krivica države, jeste to što se na početku bolest krila, i što su samo sporadično objavljivane vesti o varioli na Kosovu, ali ne i u Beogradu. I tu je, međutim, sukob struke i politike bio očigledan, jer se struka jasno suprotstavljala političarima koji su hteli da prikrivaju bolest, potpuno svesna da prikrivanje otežava lociranje kontakata obolelih, ali i doprinosi opštem širenju panike.
Koliko su variola i proces vakcinacije bili pokazatelj odnosa među republikama?
Kada je postalo jasno da pored žarišta na Kosovu postoje žarišta u Beogradu i Čačku, javila se dilema da li ići na masovnu vakcinaciju celokupnog stanovništva, ili vakcinisati samo u ugroženim područjima, odnosno u žarištima. Struka je bila za to da se vakciniše samo u žarištima, ali je na kraju odluka bila politička, i to iznuđena od Slovenaca. Odluka o vakcinaciji je trebalo da se donese na sednici SIV-a koja je počinjala u podne, ali je istog tog dana Izvršno veće Slovenije, koje je imalo sednicu u 10, donelo odluku da se vakciniše celokupno stanovništvo Slovenije bez čekanja odluke na saveznom nivou.
Preduhitrili su ih Slovenci, kao po običaju.
Ta odluka Slovenije je, na neki način, iznudila odluku da bude masovna vakcinacija. To je donelo nova međurepublička neslaganja, pa kad su lekari iz kriznih štabova u Srbiji tražili da se prvo ide na žarišta, dobili su reakciju Džemala Bijedića „pa zar hoćete da granica vakcina bude na Drini?!“. Svako je tu terao svoju politiku – od Slovenaca koji su krenuli da odmah vakcinišu sve, preko Hrvatske koja je krenula sa vakcinisanjem ugroženih grupa i ljudi zaposlenih u zdravstvu i javnom sektoru, preko Srbije koja je morala da požuri sa vakcinacijom jer je bila najugroženija. Tek posle ovakve „vakcinalne konfederalizacije“ doneta je odluka da se ipak ide na vakcinaciju celokupnog stanovništva, što je urađeno u rekordnom roku.
Ceo tekst o opsežnom istraživanju o varioli i vakcinaciji i borbi protiv epidemije nekad (ali i sad) čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 16. septembra.
Tagovi
