Nedavno započeta kampanja pod nazivom „Dobro društvo“, koju regionalna SIGN mreža kod nas sprovodi kroz Trag fondaciju, bavi se pitanjima šta je potrebno za dobro društvo, kako se ono gradi i da li je to odgovornost države, medija, kompanija, civilnog sektora ili svih nas. U drugoj od četiri priče Dobrog društva, posvećene udruženjima građana koja se neumorno bore za pravednije, otvorenije zajednice, približićemo vam Seoski kulturni centar Markovac.
Čini se da kulturna scena – domaća i internacionalna, dominantna i alternativna, tradicionalna i moderna – stalno prebivalište ima u velikim gradovima. Tu u gradskoj vrevi, gde ima više publike, sredstava i ekonomske podloge, ona se baškari u bezbroj lica i veličina, nudeći za svakoga ponešto. Međutim, kultura nije rezervisana samo za veća mesta, već raste, možda retko, ali tim pre samoniklo i tvrdoglavo, u malim sredinama. Da je to moguće, pokazuje i primer Seoskog kulturnog centra Markovac.
Ideja o kulturnom centru u ovom malom mestu nadomak Velike Plane rodila se tokom projekta „Pozorište na selu“, koji je 2019. godine u Markovcu izvela umetnička grupa „Hop.La!“. Upravo su te dramske radionice za decu i pozorišne predstave za odrasle ponovo probudile jednu staru iskru kreativnosti koja će dve godine kasnije revitalizovati čitav seoski kulturni i društveni život. „Ja sam kao dete dosta vremena provela u Markovcu, u kući svoje bake. Sticajem okolnosti, tu je bilo puno knjiga i stripova i ta duga letnja čitanja, koja su se smenjivala sa igrom u dvorištu i branjem cveća i voća, ostala su mi u sećanju kao neki prostor kreativne dokolice. Poželela sam da za svoju ćerku i njene vršnjake rekonstruišem taj prostor slobode i mašte u pitomom seoskom okruženju. Ta zamisao je naišla na oduševljene drugih i kulturni centar je rođen“ – priseća se Anđelka Nikolić, rediteljka i osnivačica Centra.
Ne čudi što je prvi veliki poduhvat ovog kulturnog centra bio otvaranje biblioteke „Ekatarina Pavlović“. Prikupljen je početni fond knjiga, a čitaonica simbolično nazvana po prvoj pismenoj meštanki Markovca, koja je živela u vremenima kad su školu pohađala samo muška deca iz bogatih porodica. Ovo opredeljenje za ravnopravnost ide dalje od imena: njihov književni izbor promoviše podjednaku zastupljenost autorki i autora, ali i marginalizovanih stvaralaca i kultura. Danas ova biblioteka broji sedam bibliotekara i gotovo 200 članova, od kojih su neki, kako kažu, za manje od godinu dana pročitali više od 50 knjiga. Naročito se ponose time što među takvima ima i roditelja, koji su se učlanili na nagovor dece, a potom se i sami zaljubili u književnost, dokazujući da vaspitanje često ide u oba smera.
Pandemija nije mnogo usporila ovo udruženje; naprotiv, možda je njihov pristup učinila još maštovitijim. U jeku zabrane okupljanja, pod geslom „Ako ne mogu ljudi centru, centar će ljudima“, organizovali su „Kulturnu dostavu“ i po seoskim domaćinstvima izvodili kratke predstave-radionice za male grupe. Prošle godine su, u okviru projekta Aktivne zajednice koji sprovodi Trag fondacija, uspeli da pokrenu i Dečji klub „Celo selo“, namenjen najmlađim meštanima. Kroz dramske, likovne i druge umetnosti, društvene igre i izviđačke avanture, kuvanje, učenje jezika, upoznavanje kultura drugih naroda i još mnogo raznovrsnih aktivnosti, ovaj klub ima za cilj da razvija kreativnost, ekološku svest i osećaj zajedništva kod najmlađih Markovčana. Veruju u demokratiju kad je u pitanju vaspitanje i kultura, te zato ideje za aktivnosti može predložiti baš bilo ko, od deteta do roditelja, dok su i svi ostali meštani pozvani da se priključe i sa decom podele svoja znanja i veštine.
Kako kultura nije samo umetnost, već predstavlja čitav život jedne zajednice, delovanje udruženja širi se iz dana u dan. „Osim kulturnih sadržaja, primetili smo da malim mestima nedostaju i socijalne usluge. Srećom, među našim članovima su diplomirana psihološkinja, pedagoškinja, andragog, logopetkinja, mladi obrazovani ljudi koji žive u Markovcu i žele da svojim znanjem doprinesu pozitivnoj promeni“, kažu osnivači i dodaju da se roditelji odnedavno mogu obratiti pedagogu za sve nedoumice, brige i savete u vaspitavanju.
Na pitanje šta je izazov, odgovaraju: „Sve je izazov. Izazov je inspirisati ljude da čitaju. Obezbediti finansiranje za neprofitni projekat. Organizovati rad u doba korone. Steći poverenje ljudi iz lokalne zajednice, u kojoj građanski aktivizam nije prisutan u dovoljnoj meri da bi ovakve inicijative bile prepoznate kao logični pokušaj da nam svima bude bolje. Istina je da je teško stvoriti kulturnu potrebu tamo gde decenijama nije bilo nikakve ponude, ali je sve to, s vedrije strane, zaista moguće!“. To potvrđuju i priznanja koja je od Beogradske otvorene škole i BEFEM-a udruženje dobilo za svoje zalaganje za kulturnu decentralizaciju i rodnu pravdu. Isto potvrđuje i nešto više od dve hiljade Markovčana, koji se danas okupljaju na izložbama, predstavama, radionicama i čitalačkim skupovima. Konačno, isto potvrđujemo i mi. Da je lako graditi dobro društvo – nije. Da je moguće – apsolutno jeste.
Kampanju „Dobro društvo” sprovodi Trag fondacija kao deo SIGN mreže nezavisnih fondacija Zapadnog Balkana uz podršku Evropske unije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN) i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).
Tagovi
