Sutra se otvara izložba „Svetovi veštačke inteligencije“

Izložba u Muzeju nauke i tehnike, centralni događaj art+science manifestacije, koja će od 23. septembra do 23. oktobra biti održana šesti put, predstavlja širok dijapazon radova nastalih kroz interdisciplinarnu saradnju umetnika, naučnika i drugih aktera. Dobrivoje Lale Erić, selektor ovog programa Centra za promociju nauke, gde je rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju, podseća da „ne treba nikako da izgubimo iz vida brojne nove tehnologije koje uokviruju i definišu naše okruženje“, kao i da je „veštačka inteligencija prema svojim mogućnostima i pretpostavkama budućeg razvoja, svakako na vrhu čitavog tog spektra i sistema“.

Ovogodišnje izdanje manifestacije art+science Centra za promociju nauke nosi naziv Svetovi veštačke inteligencije. Na koji način će biti predstavljena ova široka tema?

Iako su aktuelni globalni pa i lokalni diskursi primarno okrenuti ka drugim temama, pre svega ka pandemiji korona virusa a nešto manje i ka sve strašnijim posledicama klimatskih promena, ne treba nikako da izgubimo iz vida mnoge ključne procese koji boje našu svakodnevicu i postepeno ali neumitno preuzimaju kontrolu nad pojedinim aspektima naših života. U pitanju su, naravno, brojne nove tehnologije koje uokviruju i definišu naše okruženje, a veštačka inteligencija je, prema svojim mogućnostima i pretpostavkama budućeg razvoja, svakako na vrhu čitavog tog spektra i sistema.

U takvom kontekstu, ideja programa Svetovi veštačke inteligencije, kao našeg finalnog i najvećeg programa u okviru projekta Evropska laboratorija veštačke inteligencije – AI Lab (podržanog kroz EU program Kreativna Evropa) jeste suštinsko, kritičko i kreativno sagledavanje ove supertehnologije, odnosno samog fenomena koji svojom pojavom i primenom stvara i pobuđuje i uzbuđenje i strepnju, u zavisnosti, naravno, od perspektive, znanja i razumevanja onoga ili one koji stoje sa strane i posmatraju. Ovakav široki pristup je moguć zahvaljujući učešću velikog broja domaćih i međunarodnih istraživača koji deluju na širokom polju ukrštanja nauke i umetnosti, sa fokusom na AI.

Odakle dolaze umetnici koji će svoje radove izložiti u Institutu Servantes i u Muzeju nauke i tehnike i na koji način su birani baš ovi radovi?

Kao i prethodna izdanja art+science­a, i ovogodišnje se zasniva na nekoliko brižljivo odabranih selekcija i na finom balansu domaćih i međunarodnih učesnika i stvaralaca. U fokusu su, najpre, dve selekcije koje sam CPN razvija i producira sa uključenim umetnicima i istraživačima: to je, na prvom mestu, pobednički rad nacionalne art+science AI Lab selekcije, koji donosi posve novi model razrade plesnog, koreografskog koncepta BINEMA Marka Milića, u saradnji sa AI timom sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu; druga je a+s+cpn selekcija zasnovana na originalnoj CPN metodologiji i pristupu, koja donosi ove godine Anatomiju Fatberga, iza koje stoji čitav transdisciplinarni tim umetnika i istraživača iz Novog Sada i Beograda.

S nama će ove godine biti i izuzetne umetnice iz Engleske i SAD, Ana Ridler i Karolajn Sinders, kao pobednice globalnog AI Lab poziva i dobitnice umetničke rezidencije u prestižnom Institutu budućnosti na Univerzitetu u Edinburgu. Nakon premijernog izlaganja na predstojećem Festivalu Ars elektronika, njihov rad Čempresi, početak stiže pravo kod nas!

Dve preostale, sada već tradicionalne art+science selekcije donose radove etabliranih ili manje poznatih umetnika s naših prostora ili našeg porekla, čiji radovi, čini nam se, nisu imali dovoljnu vidljivost ili pažnju javnosti (nacionalna+). Konačno, kao deo već pominjanog AI Lab projekta, najveći broj radova iz inostranstva – a govorimo o stvaraocima iz Španije, Danske, Nemačke, Francuske, Austrije i Belgije – predstavlja projekte i radove koji su direktno razvijani, nastali ili predstavljeni u okviru partnerskih institucija naše mreže. U tom smislu, projekat Evropska laboratorija veštačke inteligencije se pokazao neverovatno agilnim i potentnim, sa preko 200 događaja koje je 13 partnera realizovalo u prethodne tri godine.

Čak dva rada ove godine bave se zagađenjem Dunava – Anatomija Fatberga i woodiana.today. Autorske timove ovih radova čine umetnici i istraživači iz oblasti veštačke inteligencije i zaštite životne sredine. Na koji način ovaj vid interdisciplinarnosti može da otvori važne teme i približi široj javnosti aktuelne društvene probleme?

Zanimljivo je da ove godine uopšte nismo insistirali na klimatskim i ekološkim temama jer će naše naredno art+science izdanje – planirano za jul i avgust 2022. pod okriljem Kulturne prestonice Evrope u Novom Sadu – biti u potpunosti posvećeno ovim temama. Međutim, taj duh vremena je toliko očigledan, i ne samo zbog ogoljenih i tragičnih posledica klimatskih promena ovog leta i objavljivanja poslednjeg izveštaja IPCC-a, već pre svega, što dugo unazad i umetnici i naučnici sa kojima sarađujemo imaju potrebu da doprinesu rešavanju gorućih društvenih problema, gde je klima na uverljivom, krajnje negativnom vrhu.

Dva rada koja su posvećena temama Fatberga i Vudijane su donekle povezana jer je reč o fenomenološkim istraživanjima Dunava i svega onoga što fizički i simbolički učitavamo i unosimo u ovu našu najveću reku. Deluje mi da iza ovoga sledi jedna transdisciplinarna, međunarodna platforma koja će pokušati da objedini sve voljne, željene i neophodne aktere za zajedničko delovanje jer ovi problemi, baš kao i klima, ne staju pred/na granicama. U tom smislu, i Fatberg i Vudijana se savršeno uklapaju u naš koncept kreativnog i kritičkog razmatranja i primene novih tehnologija, s fokusom na veštačkoj inteligenciji i širem društvenom okviru.

Nešto slično, međutim, donosi i globalni pobednički rad AI Lab selekcije, Čempresi, početak, autorki Ane Ridler i Karolajn Sinders. Njihovo putovanje je, kao i u slučaju Fatberga i Vudijane, lokalizovano i determinisano njihovim poreklom i okruženjem, te namesto dunavskog sliva i regije, imamo izrazito snažnu sliku uticaja klime i uklanjanja šuma na promenjeni ambijent američke Zapadne obale. Ne treba takođe ni da smetnemo sa uma da mnoga dela u sebi nose podtekst posvećen povezanim temama, što se posebno odnosi na Anatomiju AI sistema Vladana Jolera i Kejt Kraford, i na neverovatno suptilni, minuciozni i jedinstveni pristup Elise Kveste, koja je, sa svojim radom Skeens, zapravo i prolog čitavog ovogodišnjeg programa sa svojom izložbom u Galeriji Instituta Servantes, koja je otvorena još 8. septembra.

Ove godine, Centar je pokrenuo i portal artandscience.rs, pa bismo voleli da čujemo više detalja o tom projektu.

U našem dosadašnjem radu u art+science okvirima, odnosno u našem pokušaju autentičnog i suštinskog povezivanja nauke i umetnosti, onlajn okruženje nam je, bilo preko sajta ili društvenih mreža, pre svega služilo kao najava godišnjih manifestacija i pripremljenih izložbi i pratećih programa. Dakle, sistem je funkcionisao tek manji deo godina kada je dobijao novi identitet i nove sadržaje. Kako su naši art+science sadržaji pokazali izuzetnu potentnost i privlačnost, pre svega za stvaraoce različitih poetika i praksi, rešili smo da uspostavimo onlajn platformu kao mesto trajnog i aktivnog susreta, razmene informacija i mogućnosti, povezivanja i uključivanja u otvorene projekte i pozive. Prvi koraci su tek načinjeni i još mnogo toga treba da se učini kako bi sistem zaživeo, no verujem da za tim zaista ima potrebe u našem društvu i da a+s tek postaje generator srodnih inicijativa i aktivnosti.

Kao mali kuriozitet da dodam i da smo prošle godine, kao prilagođavanje pandemiji i kao rezervnu opciju u slučaju novih zatvaranja, izložbu preselili i u virtuelno okruženje, gde je u mozilla hubu postojala digitalna kopija jednog segmenta naše fizičke postavke. Tako da smo „kušali“ i taj svet.

 Jedan od vaših partnera je i svetski poznata, a možda i najznačajnija institucija kada je reč o povezivanju nauke, umetnosti i tehnologije, Ars elektronika. Na koji način ova relacija doprinosi unapređenju art+science scene kod nas?

Ars elektronika je ne samo najznačajnija globalna institucija u ovom domenu već ima i posebnu, dragocenu ulogu i poziciju u nastanku i razvoju našeg art+science programa. Zahvaljujući partnerskom odnosu i uključivanju Centra u projekte koje inicira i vodi Ars elektronika, za ovih prethodnih šest godina art+science programa smo uspeli da ubrzanim metodom razumemo globalni kontekst i okruženje u kome se nalazimo, kao i da učimo, razvijamo se i osmišljavamo sopstvene originalne programe na osnovu modela i prilika koje smo videli a u kojima smo najvećim delom bili i aktivni činioci. Saradnja je danas proširena na više nivoa, sa Ars elektronikom smo učestvovali i u projektima koji izlaze iz art & science domena, i već sada zajednički planiramo nove izazove i kreativna i obrazovna putovanja.

Da li uočavate neke razlike kada je reč o trenutku u kome je CPN inicirao art+science program u našoj zemlji, pre šest godina, i kakva je situacija sada? Kakvo mesto zauzima art+science program na aktuelnoj sceni savremene umetnosti kod nas?

Ne bez ponosa, a opet i sa odgovornošću spram pozicije u kojoj se nalazim (a i na osnovu svog desetogodišnjeg staža u CPN-u), mogu da istaknem da je CPN oduvek krčio nepostojeće ili zatomljene puteve kod nas, i da smo u mnogim praksama i akcijama pioniri i predvodnici mnogih pokreta i aspiracija. Neke ideje i okviri su se već značajno etablirali pa čak i stekli daleko ozbiljniju institucionalnu podršku i razumevanje, poput integracije STE(A)M obrazovnog koncepta u naše okruženje ili objedinjenih akcija usmerenih na podizanje klimatske pismenosti i uključivanje svih ključnih aktera u proces, na liniji akademski sektor (nauka i obrazovanje) – donosioci odluka i kreatori politika – građani i nevladin sektor – biznis i industrija. Negde smo, nažalost, i sasvim omanuli, poput pokušaja da se naučna komunikacija, kao akademska disciplina i standard u najvećem delu Evrope pa i čitavog  sveta u poslednje vreme, integriše u naš visokoobrazovni i istraživački sistem. Negde između ove dve linije se nalaze art+science koncept i nešto čime se odnedavno bavimo, a to su građanska naučna istraživanja (engl. citizen science), koji pobuđuju znatnu pažnju i interesovanje u našem okruženju, i koji će i te kako moći da se razvijaju i primenjuju kod nas. Tu bih posebno istakao da su građanska naučna istraživanja ušla u Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja naše zemlje do 2025. godine, kao deo Akcionog plana za čiju je realizaciju zadužen Centar. Istovremeno, art+science koncept je integrisan u nacionalnu Strategiju pametne specijalizacije (4S), kao mera koju takođe sprovodi Centar. Pandemija nas je svakako usporila a u nekim segmentima i žestoko vratila unazad, no samo nas je još više uverila u neophodnost multidisciplinarnih/transdisciplinarnih saradnji kao neophodnih i logičnih pristupa i odgovora na sve brojnije izazove sa kojima se suočavamo, bilo da su u pitanju klimatske promene, primena nauke poput vakcina ili suočavanje sa društvenom upitnošću sve strelovitijeg skoka novih, kritičnih tehnologija.