Pre malo više od mesec dana u Americi je objavljena obimna i iscrpna biografija Ričarda Holbruka koja je već u prvim nedeljama nakon objavljivanja postala i svojevrstan bestseler i knjiga sa desetinama superlativnih recenzija. Veliki prostor u knjizi zauzimaju i teme vezane za raspad Jugoslavije, što je i logično imajući u vidu Holbrukovu ulogu u američkoj diplomatiji devedesetih godina prošlog veka. Ipak, fokus knjige je mnogo širi, a zainteresovani ovdašnji čitalac steći će, između ostalog, i sugestivan uvid o tome kako se donose političke odluke kojima se određuje sudbina sveta.
Holbruk 1993. dobija ponudu da postane pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Kanadu. Isprva nije oduševljen, bio je poziciji jednako visokoj još pre sedamnaest godina, ali kad mu obećaju odrešene ruke i veću odgovornost kod rešavanja ratova u bivšoj Jugoslaviji, pristaje. U nastupajućim mesecima i godinama, Holbruk će razviti specifičan odnos sa ključnim političkim figurama Srbije, Hrvatske te Bosne i Hercegovine, naročito sa Slobodanom Miloševićem. Paker briljantno opisuje relaciju dvojice vršnjaka (Milošević je 1941. godište, kao i Holbruk, mlađi je samo četiri meseca), odnos koji nije lišen neke čudne i ambivalentne međusobne simpatije. Sa Tuđmanom i Izetbegovićem nije bilo te prisnosti. Tuđman je bio previše pompezan, Izetbegović nepristupačan. Sa Miloševićem je pio i nadgornjavao se. Uglavnom, na ovim stranicama se Holbrukov život potpuno isprepliće sa našom istorijom.
Ceo tekst Muharema Bazdulja pročitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 4. jula. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
