Postoji pregršt zanimljivih priča o tome kako je početkom devedesetih politička situacija promenila živote i sportske karijere mnogih velikih zvezda našeg sporta.
O tome je govorio i Vladimir Vujasinović gostujući u podkastu „Pod kapicom“, kada je govorio o svom poreklu, mestu gde je rođen i odrastao (Rijeka) i prvim reprezentativnim koracima kada je Jugoslavija počela da se cepa.
„Sve oko rata krenulo je mnogo ranije, svi su oni znali i odakle sam i šta sam i moram da kažem da ja to nisam osetio uopšte. Apsolutno ništa. Svakodnevica je bila kao i uvek, i dalje smo se zezali i živeli na normalan način, ali sve ostalo je bilo loše. Van bazena… Moj otac je radio privatno i više nije mogao da dođe do posla. To je rat, ne mogu da se ljutim ni na koga. Majka je bila poslovođa supermarketa, a kad je počelo sve to da se zahuktava, degradirali su je na prodavačicu na železničkoj stanici, to je bio najgori posao. Dolazili su dobrovoljci, ulazili joj u prodavnicu, pričali joj svašta, bili naoružani… I ona je teško proživljavala sve to“, rekao je Vujasinović.
Objasnio je šta se u tom periodu događalo sa njegovim rođacima u drugim delovima Hrvatske.
„Moja porodica je ogromna, majka je imala osmoro braće i sestara. Oni su svi iz Krajine. Oni su bili tamo, u takozvanoj ‘Balvan revoluciji’. Bili su na položajima, nije se mnogo pucalo, više je to bilo simbolično, ali bili su u uniformi.“
A za to vreme, Vujasinović je pravio prve reprezentativne korake. Ili zaveslaje. I to pod hrvatskom kapicom.
„U isto vreme, Hrvatski savez je pretpostavljam prepoznao moju situaciju i radili su na tome da me zadrže. U tom nekom stanju bi trebalo da počnem da igram za hrvatsku reprezentaciju, sa čitavom rodbinom koja se brani od hrvatske države, sa roditeljima koji su u problemu. Čak sam i odigrao za Hrvatsku. Odveli su nas u Nemačku, bila je to juniorska reprezentacija i to je bilo nezvanično, mislim da Hrvatska još nije bila primljena u FINA ili LEN. Bili su u Nemačkoj juniorska i seniorska reprezentacija, ja sam igrao za juniore recimo u 18, pa u 20 za seniore. Dva puta smo to ponovili“, objasnio je Vujasinović.
A kako je izabrao crveno-belu kapicu?
„Dok sam bio u Hanoveru ili tako nekom gradu, nisam ni znao da mi je otac bio u Beogradu i pričao sa Zvezdom i Partizanom. Sole (Dragan Solomun), Bata (Orlić) i Nikola Stamenić su bili uverljiviji“, zaključio je Vujasinović.
Tagovi
