Lukašenko u retkom intervjuu za zapadne medije: „Nemam za šta da se izvinim, situacija daleko lošija u SAD i Britaniji…“

Minsk, prestonica Belorusije, bio je poprište masovnih protesta i sukoba građana s policijom pre i posle spornih predsedničkih izbora u avgustu 2020. godine na kojima je pobedio dugogodišnji šef države Aleksandar Lukašenko. Izbori su, kako prenose relevantni svetski mediji, bili pokradeni. Ipak, Lukašenko odlučno kaže da je pobedio, iako Sjedinjene Države, Evropske unija i brojne druge zemlje, kao i beloruska opozicija, osporavaju njihov legitimitet.

Lukašenko je, u međuvremenu, pristao, da u intervjuu CNN-u, odgovori na optužbe. Kako prenosi CNN, čovek (Lukašenko) koji je odgovoan za brutalni obračun s građanima tokom prošle godine tokom razgovora je bio prkosan, negirao je činjenice i tvrdio da je situacija u SAD-u ili Velikoj Britaniji daleko lošija. Kako piše američka televizija, osporavao je kršenja ljudskih prava – uključujući napade na demonstrante – lažnu uzbunu o postavljenoj bombi u komercijalnom avionu, zbog koje je letelica prisiljena da sleti na teritoriju Belorusije, a putnik na tom letu, beloruski disident, potom je uhapšen. Ukratko, predsednik Belorusije pokušao je da odbaci sve negativnosti o njemu.

„Ovo je ludilo“, rekao je o tvrdnjama poljske vlade da Belorusija šalje migrante na njihovu granicu. Upitao je da li ga „smatraju ludakom“, odgovarajući na pitanje da li njegova zemlja prevozi migrante na granicu EU, kao deo osvete za sankcije Unije.

Ipak, odnosi EU i Belorusije su činjenično na jako niskom nivou. Većina evropskih, pa i pojedinih svetskih avioprevoznika više ne leti iznad beloruske teritorije. Akcija je pokrenuta kada je glasni kritičar Lukašenkovog režima u maju priveden direktno u avionu kompanije „Ryanair“ koji je leteo iz Atine ka Viljnusu, glavnom gradu Litvanije.

Beloruski vojni avion presreo je putnički avion u vazdušnom prostoru Belorusije pošto su lokalni kontrolori leta prethodno saopštili posadi aviona da se hitno prizemlje na aerodrom u Minsku zbog dojave o mogućoj bombi u letelici. Beloruski opozicioni aktivista Roman Protasevič, njegova devojka i još četiri putnika nisu se ponovo ukrcali u avion, a beloruske vlasti naknadno su dozvolile nastavak leta. Takođe, jedan beloruski zvaničnik tvrdio je da je palestinska grupa Hamas poslala elektrosnku poruku u kojoj se navodi da se na letu nalazila bomba. Portparol Hamasa demantovao je te tvrdnje.

Na pitanje CNN-a o tome da li je zaista postojala pretnja u avionu ili je u pitanju zavera u okviru plana o hapšenju njegovog kritičara, Lukašenko je uporno insistirao da njegova zemlja samo poštuje međunarodne zakone.

„Ako se plašite da preletite našu teritoriju, ja samo mogu lično da garantujem vašu bezbednost, bezbednost vaše kompanije, vaše zemlje ili bilo koje druge zemlje dok letite iznad Belorusije, kao i do sada“, rekao je Lukašenko.

„Ako odlučite da ne letite, u redu je, preletite Severni ili Južni pol, to je vaše pravo, ne mogu vas prisiliti. Nisam toliko moćan kao Velika Britanija, a kamoli Sjedinjene Države, da diktiram bilo koje uslove. Ako ne letite, drugi će. Snaći ćemo se“, dodao je predsednik Belorusije.

Podsetimo, Lukašenko je predsednik Belorusije od 1994. godine, njen prvi i jedini vođa od raspada Sovjetskog Saveza.

Nazvan „poslednjim evropskim diktatorom“, njegova autoritarna vladavina zemljom postala je sve snažnija, piše CNN. Naročito od prošlogodišnjeg glasanja. Njegovi javni nastupi su strogo kontrolisani.

U intervjuu za CNN, u Palati nezavisnosti, pokušavao je da prebaci težište problema na Zapad. Suočen sa detaljima nekih od žrtava surovog, a kako prenosi CNN, čak i „smrtonosnog postupanja“ prema protivnicima, rekao je da nema za šta da se izvinjava.

„Mislim da ovo nije ni relevantno pitanje, i u principu nemam za šta da se izvinim“, rekao je Lukašenko.

CNN je citirao dokaze Amnesti internešnala o pojedinim zatvorenicima koji su prijavljivali povrede, uključujući slomljene kosti i opekotine, dok su drugi istakli da su bili prisiljeni da leže goli u prljavštini tokom tortura u zatvoru.

„Znate, mi nemamo nijedan zatvor takvog tipa, kao što kažete, poput Gvantanama, niti onih baza koje su Sjedinjene Države i stvorile u istočnoj Evropi. Što se tiče naših običnih zatvorskih centara, oni nisu ništa gori nego iste institucije u Britaniji ili Sjedinjenim Državama. To vam mogu garantovati“, rekao je predsednik Belorusije.

Liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovskaja pobegla je iz zemlje. Međutim, Lukašenko je u intervju tvrdio da ona uopšte nije bila u opsanosti, te da nije morala da beži.

„Kunem se životima svoje dece da Tihanovskaja nije morala da napušta Belorusiju“, konstatovao je Lukašenko.

Predsednik Belorusije je istakao da većina stanovništva Belorusije živi sigurno i bezbedno. Istakao je da ga njegov narod razume. Takođe, rekao je da se ​​šalio kada je svojevremeno izjavio kako se koronavirus može eliminisati iz organizma čašom votke i saunom.

„Neću vam ništa priznati. Nisam pod istragom. Zato vas molim da pažljivo odabirate reči i to šta pitate“, rekao je u jednom odgovoru.

Njegovi kritičari kažu da je jedina slabost ili jačina beloruskog predsednika zavisnost od predsednika Rusije Vladimira Putina. Rusija finansira, prema pisanju CNN-a, Lukašenkov režim, najverovatnije, stotinama miliona dolara, a Rusija će svakako u skorije vreme izneti i konkretnije uslove takve saradnje.

Bliža ekonomska, politička i vojna integracija podstakle su spekulacije da će Lukašenko efikasno reintegrisati zemlju u Rusku federaciju. On takve spekulacije poriče.

„Putin i ja smo dovoljno inteligentni da stvorimo uniju dve nezavisne države koja bi zajedno bila jača. Suverenitet se ne prodaje“, rekao je on.

„Međutim, ako bude trebalo, Belorusija će se pretvoriti u jednu vojnu bazu za Rusiju, kako bi izdržala vašu agresiju, ako odlučite – ili ako neka zemlja odluči – da napadne“, zaključio je beloruski predsednik.