Čudesan slučaj Bendžamina Simonsa

Kada je na železničku stanicu stigao slepi majstor za satove niko nije mogao da pretpostavi da će sat koji pravi, vreme meriti unazad. Iste godine, baš na dan završetka Velikog rata, rođen je klinac po imenu Bendžamin.

Kada je u Sijetl stigla ekipa Čikago Bulsa, svi su mogli da pretpostave da Majkl Džordan razmišlja samo o rečenici Gerija Pejtona: „Ne znam zašto nam je ovoliko trebalo da shvatimo da možemo da igramo sa ovima“. Stari košarkaški časovničar, slep za samopouzdanje i kvalitet protivnika, spakovao je Supersoniksima za poneti 22 poena i pokazao da se za njega vreme računa unazad i da je sve mlađi i bolji. Istog dana, rođen je klinac po imenu Bendžamin.

Dvojicu Bendžamina deli 78 godina i to je jedina upadljiva razlika između njih dvojice zapravo. Do duše, jedan je plod fikcije, drugi stvarno postoji, i živi u Filadelfiji, mada je već kaparisao kamion za selidbu.

Priča o Bendžaminu Simonsu, košarkašu Seventisiksersa neodoljivo podseća na priču koju bi režirao Dejvid Finčer. Samo što glavna uloga nije za Oskara nego za Zlatnu malinu.

Film „Čudesni slučaj Bendžamina Batona“ prikazuje dečaka, usvojenog, koji kako godine prolaze biva sve mlađi i u tom životu u suprotnom smeru upoznaju svoju najveću ljubav, Dejzi Fuler. Njegova čudesna sudbina tako udesi da se njih dvoje po godinama poklope tek negde na sredini života, kada je prekasno za sreću i prerano za tugu.

Život Bena Simonsa, ovog trenutka, kada je tražio trejd iz Filadelfija, ima sličnu putanju. Ben je od detinjstva igrao „kao mator“. Njegove nesrazmerno dugačke ruke stvarale su utisak i ispod plastičnog koša u dnevnoj sobi, da se samo on pita za sve što će se sa loptom događati. Nekada je više uživao u tome da protivniku ne dozvoli da da koš, dok su ga od smeha hvatali grčevi u stomaku. Uživao je.

Kada je otišao na koledž i to na LSU, nije igrao kao mator, nego kao da je „u najboljim godinama“. Na svojoj trećoj zvaničnoj utakmici obrglio je čitav univerzitet Marquette svojim dugačkim rukama i ugušio ih sa 21 poenom, 20 skokova, 7 asistencija i 2 ukradene lopte. Samo da bi malo posle toga oborio rekord Šekila O’Nila i ubacio 43 poena protiv Severne Floride, dodavši i „tričavih“ 14 skokova, 7 asistencija, 5 ukradenih lopti i 3 blokade.

Draft je bio logičan izbor i svi su govorili o Finiksu. Ipak, neko se dosetio „Simonsovog problematičnog ponašanja i karaktera“.

Tu je uskočio Bret Braun, bivši selektor Australije, koji je odlično poznavao tog dugorukog Ozija, a tadašnji trener Siksersa i privoleo ga da dođe u Filadelfiju. I taman kad je trebalo da pokaže da je ono sa koledža ništa i da ima sposobnost da bude sve mlađi i bolji, Simons je izvrnuo zglob, polomio metatarzalnu kost i otpočeo dug period oporavka.

Tek mu je naredna godina zapravo predstavljala ruki sezonu. U kojoj je dočekan kao najveći talenat, a iz nje ispraćen kao klasičan „nemač pojma“ jer je američka publika u plej-ofu uvek sklona preterivanju. Da li zbog „ponašanja i karaktera“ ili prevelikih očekivanja, svejedno, Simons je ponekad ličio na neiskusnog srednjoškolca sa hroničnim nedostatkom šuta sa distance.

U eri u kojoj šuteri vladaju, potrebna je luda sreća ili životna nesreća da bez ikakvih šuterskih sposobnosti uđete u NBA ligu.

U sezoni odlučenoj na dan Simonsovog rođenja Filadelfija je bila ubedljivo poslednji tim Istoka sa jedva napabirčenih 18 pobeda. Od tog trenutka do njegovog pojavljivanja u njihovoj svlačionici, u operaciji nazvanoj „The Process“, Siksersi će postepeno sazrevati, praveći nekada i sto koraka unazad, kako bi nastavili da koračaju unapred kada za to dođe vreme. Ben Simons i Fila su se našli tačno negde na sredini – kada je bilo prerano za tugu, a prekasno za sreću, ispostaviće se.

Simons će iz sezone u sezonu izgledati sve mlađe, ali ne u smislu svežine nego veština i iskustva. Praviće se smešni klipovi kako šutira trojke kao osnovac koji jedva dobacuje do obruča. Smejaće mu se što tako lako uspeva da promaši laka polaganja. I ostaće jedino ona sposobnost da odigra odbranu, tek da podseti na onog Bendžamina koji se kao klinac hvatao za stomak od smeha što ne može da primi koš.
Doći će u prethodnoj sezoni do totalnog podmlađivanja i kraja puta.
Ben Simon je sada košarkaš od svojih 25 godina koji ne može da pogodi slobodno bacanje i za koga svaki šut ka košu predstavlja test ličnosti i psihičke snage.

Kao dete kome je i plastični koš nedostižan.

Tako je čudesan slučaj Bendžamina Simonsa zasenio i čudesni slučaj Bendžamina Batona jer njih razdvaja samo 78 godina i činjenica da je Ben Simons stvaran lik.

Čovek od koga danas okreće glavu svaka ekipa i svaki trener i nema tog poznanstva koje će mu pomoći jer niko ne želi u ekipi čoveka sa telom diva, fizičkim predispozicijama za košarkašku istoriju i veštinama i mentalnim stanjem za vrtić.

Ostaće Filadelija upisana u njegov dnevnik kao najveća i nemoguća ljubav, ali neće ga se Siksersi kao Dejzi onog starog Bendžamina sećati po lepom jer na silu pokušava da raskine saradnju, pa će priču o čudesnom slučaju Bendžamina Simonsa novim generacijama pričati neki drugi timovi.

Kao o čoveku koji je preokrenuo sudbinu, ili kao o čoveku koji je zaboravio da vodi loptu – sve je u njegovim dugim rukama.

Na onoj železničkoj stanici odavno je digitalni sat.