Dobro jutro,
Šest decenija kasnije, „nesvrstani“ su ponovo u Beogradu. Istina, ovaj skup predstavlja obeležavanje 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja održane u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije. Na Sajmu su već počele da pristižu zvanice i delegacije, a ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković kaže da ih ima više od stotinu…
Cena gasa je skočila, u Evropi vlada energetska kriza, predsedik Vučić je nedavno izjavio da „situacija nije najpovoljnija“, ali da stanovništvo ne treba da brine. Nešto slično je, posredno, poručio i tokom sastanka sa ruskim ministrom spoljnih poslova. Naglasio je da ćemo imati najpovoljniju cenu gasa jer „znam Putina“.
Danas će biti dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju, čime se završava nedelja Nobela…
NESVRSTANI U BEOGRADU
Predstavnici stotinak zemlja okupljaju se danas u Beogradu povodom 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ), održane u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije koja je bila jedan od osnivača te organizacije. Na Beogradski sajam počele su da pristižu delegacije zemalja učesnica Samita Pokreta nesvrstanih. Na dvodnevnom skupu, među nesvrstanima će se prvi put naći i Rusija koja je u julu ove godine stekla status posmatrača u Pokretu osnovanom u jeku Hladnog rata, kao protivteža suprotstavljenim blokovima pod vođstvom tadašnjeg SSSR i SAD.
Na prvoj konferenciji PNZ u Beogradu, u septembru 1961. godine, učestvovali su predstavnici 25 zemalja, a osnivači su bili premijer Indije Džavaharlal Nehru, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, predsednik Indonezije Sukarno, predsednik Gane Kvame Nkrumah i jugoslovenski lider Josip Broz Tito. Konferencije su održavane svake tri godine u zemlji koja predsedava. Jugoslavija je predsedavala Pokretom od 1961. do 1964. i drugi put pred sam raspad zemlje, od 1989. do 1992. godine, kada je suspendovana iz članstva zbog rata i dezintegracije države.
U septembru 1989. godine Beograd je bio domaćin Samita PNZ, a brojne svetske lidere ugostili su tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek i ministar spoljnih poslova Budimir Lončar. Beograd se vratio među nesvrstane, u svojstvu posmatrača, posle demokratskih promena 2001. godine, nakon što je država primljena u UN pod nazivom SR Jugoslavija.
U septembru 2011. godine, Beograd je obeležio 50 godina od održavanja prvog Samita nesvrstanih velikom ministarskom konferencijom. Na skupu je učestvovalo oko 100 stranih delegacija sa oko 600 delegata kojima su domaćini bili tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Učešće na ovonedeljnom skupu, koji se održava pod strogim bezbednosnim i epidemiološkim merama, potvrdilo je više od 100 stranih delegacija, uključujući 40-ak ministara spoljnih poslova.
Najavljujući skup u Beogradu, Selaković je rekao da se Srbija, iako je njen strateški cilj članstvo u EU, ne odriče tradicionalnih prijatelja, navodeći da to “nisu samo Rusija i Kina, već i članice Pokreta nesvrstanih”. Selaković je rekao da skup povodom 60. godišnjice osnivanja Pokreta nema primarno političku dimenziju, jer neće biti donete nikakve odluke, niti usvojene deklaracije, već da je to “način da svi pokažu da se sa velikom pažnjom i ponosom sećaju Beogradske konferencije 1961. godine”.
RUSIJA, LAVROV I GAS
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom u Predsedništvu Srbije, da je ovo bio njihov najiskreniji razgovor do sada. Dok je Vučić izjavio kako se ponosi srpskom vojnom neutralnošću, ruski ministar spoljnih poslova je poručio da se Rusija zalaže da „rešenje kosovskog pitanja bude zasnovano na poštovanju Rezolucije 1244“, da se ono pronađe u direktnom dijalogu Beograda i Prištine i da ga odobri Savet bezbednosti UN, preneo je RTS.
Vučić je zahvalio Lavrovu što je došao da uveliča skup koje Srbija organizovala povodom 60 godina Prve konferencije Nesvrstanih, ali i za prijateljstvo i podršku koju Rusija pruža našoj zemlji. Zahvalio je Ruskoj Federaciji na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, i na insistiranju da se pitanje Kosova i Metohije može rešiti samo pronalaženjem kompromisa, a ne nametanjem diktata Srbiji.
Lavrov je, upitan kako komentariše optužbe nekih lidera na Balkanu da Rusija vrši snažan uticaj na zbivanja u regionu uz pomoć energetike i na druge načine, kaže da su navikli na optužbe. Istakao je da se odnosi Rusije sa Srbijom i drugim zemljama regiona zasnivaju na uzajamnoj koristi i balansu interesa. Vučić je upitao „kako to Rusi u odnosu na nas vrše pritisak po pitanju energetike“ i istakao da on moli i vrši pritisak na njih da nam daju najpovoljniju cenu gasa.
„Imamo obećanja Sergeja i gospodina Borisova da će da razgovaraju sa predsednikom Putinom i da će da učini sve da imamo najpovoljniju cenu. Znam Putina, imaćemo najpovoljniju cenu“, istakao je predsednik.
Odgovarajući na pitanje o energetskoj krizi, Vučić je rekao da će ona trajati najmanje šest meseci, ali možda i duže – dve godine. Ova kriza će, istakao je predsednik, imati uticaja na povećanje cena u svim oblastima, više u evropskim zemljama nego u Srbiji. Dodao je da se plaši rasta cene hrane. Ponovio je da je Srbija, srećom, imala hrabrosti i izgradila gasovod sa Rusijom.
KO ĆE DOBITI NOBELA ZA EKONOMIJU?
U Stokholmu će danas biti saopšteno ime Nobelove nagrade za ekonomiju, čime se završava nedelja Nobela, a tu nagradu po tradiciji od 1969. godine dodeljuje Centralna banka Švedske.
Nobelova nagrada za ekonomiju prošle godine dodeljena je Amerikancima Polu R. Milgramu (Paul.R Milgrom) i Robertu B. Vilsonu.
Prošle nedelje su u Stokholmu saopšteni laureati za Nobelove nagrade u oblasti medicine, fizike, hemije i književnosti, a u Oslu dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Nagrade se tradicionalno uručuju 10. decembra, na dan smrti osnivača nagrade, švedskog naučnika i industrijalca Alfreda Nobela (1833-1896), pronalazača dinamita.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
I DRUGE VESTI
U zoni Sajma kratkotrajne obustave saobraćaja zbog samita nesvrstanih
U pojedinim beogradskim ulicama, pre svega u okolini Sajma i mosta Gazela, biće danas povremenih obustava saobraćaja zbog skupa povodom 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih.
Kako je javila Radio televizija Srbije (RTS), saobraćaj se jutros odvija redovno i nema zastoja, a policijska vozila patroliraju duž trase od mosta Gazela do Beogradskog sajma, gde će samit biti održan. Na samitu koji će trajati danas i sutra, učestvovaće više od 100 delegacija iz sveta.
Jak zemljotres pogodio Havaje
Zemljotres jačine 6,2 stepena po Rihteru pogodio je Havaje, saopštio je američki geološki zavod, a prenosi Rojters. Zemljotres je bio na dubini od 35 kilometara i dogodio se južno od mesta Naalehu.
Prvobitni izveštaji ukazivali su na jačini zemljotresa od 6,1 sepena po Rihteru, ali se u mežuvremenu ispostavilo da je potre jači za 0.1 stepen Rihterove skale. Potresi te jačine mogu izazvati ozbiljna oštećenja, piše Rojters. Američki sistem upozorenja na cunami je saopštio da nakon zemljotresa nije bilo upozorenja na cunami
Protivnici vakcinacije, ekstremna desnica i nasilje: Italijanski političari pozivaju na zabranu profašističkih grupa posle incidenata u Rimu
Italijanski poslanici i političari koji naginju levici pozvali su na zabranu profašističkih grupa, dan nakon što su protivnici vakcinacije, podstaknuti od lidera ekstremne desnice, upali u sedište sindikata u Rimu. Vlasti su saopštile da su uhapsile 12 demonstranata, među kojima je lider krajnje desne partije Nova snaga Đulijano Kastelino.
Oko 10.000 demonstranata izašlo je pre dva dana na ulice Rima da izrazi gnev zbog uvođenja kovid propusnica bez kojih zaposleni neće moći da uđu na radna mesta od petka. Kovid propusnice potvrđuju da je osoba primila najmanje jednu dozu vakcine protiv koronavirusa, da se nedavno oporavila od infekcije ili da je negativno testirana u prethodnih 48 sati.
“Dobro smo prošli”: Talibani nisu dobili međunarodno priznanje ali su SAD pristale na slanje humanitarne pomoći Avganistanu
Novi avganistanski vladari talibani saopštili su da su SAD pristale da dostave humanitarnu pomoć toj siromašnoj zemlji na ivici ekonomske katastrofe, iako i dalje odbijaju da priznaju vlast te ekstremističke grupe. Talibani su naveli da su “dobro prošli” njihovi pregovori sa SAD u Kataru, prvi direktni od američkog povlačenja iz Avganistana krajem avgusta.
Dodali su da je Vašington pristao da oslobodi humanitarnu pomoć za Avganistan posle dogovora da se ona ne dovodi u vezu sa zvaničnim priznanjem talibanske vlasti. SAD su jasno stavile do znanja da pregovori u Dohi ni na koji način nisu uvod u priznanje režima talibana koji su silom došli na vlast sredinom avgusta.
“Ne, ne, ne… Lenon je jednog dana ušao u sobu i rekao: ‘Napuštam Bitlse’”: Pol Mekartni odbacuje optužbe da je kriv za raspad kultnog benda
Nekadašnji bas gitarista Bitlsa Pol Makartni izjavio je da je gitarista i pevač te britanske rok grupe Džon Lenon odgovoran za njen raspad. U emisiji BBC-ja, koja će biti emitovana 23. oktobra, Makartni je odbacio navode da je on odgovoran za raspad Bitlsa.
“Ja nisam osoba koja je podstakla razlaz. Ne, ne, ne. Džon je jednog dana ušao u sobu i rekao ‘Napuštam Bitlse’. Da li je to podsticanje razlaza ili ne”, upitao je Makartni.
VESTI IZ SPORTA
Francuska osvojila Ligu nacija pobedom protiv Španije
Fudbalska reprezentacija Francuske osvojila je Ligu nacija, pošto je u finalu u Milanu posle preokreta pobedila Španiju sa 2:1.
Španija je povela u 64. minutu golom Mikela Ojarsabala, a izjednačio je Karim Benzema u 66. minutu. Pobedonosni gol postigao je Kilijan Mbape u 80. minutu. Treće mesto u Ligi nacija zauzela je Italija, koja je ranije danas u Torinu pobedila Belgiju sa 2:1.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Novi broj Nedeljnika je na kisocima širom Srbije, a svoj primerak možete pročitati i u elektronskoj verziji na NStore.
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN
1579. – U Carigradu je ubijen turski državnik i vojskovođa poreklom iz Bosne Mehmed-paša Sokolović. Proslavio se u mnogim ratovima, obnovio je tursku flotu uništenu u bici kod Lepanta 1571, a od 1566. bio je veliki vezir. Atentat je izvršio jedan derviš.
1806. – Rođen je Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, srpski knez od 1842. do 1858. Tokom njegove vladavine pokrenute su ozbiljne reforme u Srbiji i modernizacija zemlje. Na presto su ga doveli ustavobranitelji posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića.
1998. – Ni nakon sedmočasovnih razgovora u sedmoj rundi pregovora, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević i specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk nisu postigli dogovor oko rešavanja kosovske krize na osnovu rezolucije UN od 23. septembra. Pored pretnji vojnom intervencijom NATO-a, Milošević je odbio Verifikacionu misiju koja bi pratila sprovođenje rezolucije.
1963. – Preminula je francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti oblačno i hladno, mestimično s kišom, a na visokim planinama se uveče i u toku noći očekuju susnežica i sneg, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Na jugu zemlje se lokalno očekuje i veća količina padavina. Duvaće slab i umeren, istočni i severoistočni vetar, na istoku i u donjem Podunavlju jak, povremeno i olujne jačine, uveče u slabljenju i skretanju na severni i severozapadni. Najniža temperatura kretaće se od šest do 10, a najviša od devet do 16 stepeni.
U Beogradu će biti oblačno i hladno sa kišom, a duvaće slab i umeren, istočni i severoistočni vetar, uveče u skretanju na severni, a tokom noći na severozapadni. Dnevna temperatura će biti bez većeg kolebanja od osam do 10 stepeni.
* U izveštaju su korišćeni izveštaji Agencije Beta
Tagovi
