Dobrica Veselinović je spreman i za kravatu. Pokret „Ne davimo Beograd“ najbliža je srpska verzija nove levice koja je prethodnih godina – Siriza u Grčkoj ili Podemos u Španiji – uzdrmala Evropu. Ili poput nedavnog “događanja levice” u Zagrebu gde je pokret “Možemo” – a nije toliko nepoznato da je ovaj pokret u bliskim odnosima sa beogradskom “patkicom” – ne samo razdrmao mejnstrim politiku već i došao na vlast. Zajedničko za lidere ovih pokreta je, između ostalog, i to što su jedva pristajali da obuku sako, odelo i kravata su simbol okoštale birokratije.
Dobrica Veselinović neće reći za sebe da je lider pokreta, jer taj pokret nema lidere. Ali svakako jeste u javnosti najistaknutije lice.
Kad govorimo o levim politikama, vidimo da često nosite sako, ali nema kravate? Još uvek?
Jedva čekam kravatu. Šalim se. Sako nosim od srednje škole, mnogi su me zezali za to. Biće i kravata, u zavisnosti od prilike.
Ovo vas pitamo jer je Cipras po dolasku Sirize na vlast u Grčkoj pristao da obuče sako, ali nije kravatu. I novi gradonačelnik Zagreba Tomašević je pristao na sako, ali na kravatu još nije? Da li su to vaši politički uzori?
Možda je ovo zanimljivo. Prvu belu košulju Tomaševiću sam ja kupio. Odnosno zajedno smo bili kad je kupio u Torinu 2016. godine. Šalili smo se na tu temu kako nema belu košulju, a mora da ima makar jednu. Eto, sad nosi bele košulje svaki dan. To ima veze sa tim koju vrstu institucije reprezentujete.
Ceo tekst čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 14. oktobra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom, sa skoro pedeset najboljih tekstova iz najvećih novina sveta
Tagovi
