Oni su završili fakultete, imaju višegodišnje radno iskustvo. Uprkos tome hiljade učitelja i nastavnika iz inostranstva ne mogu dobiti posao u Nemačkoj. Zašto?

Fadi Alnamat-Šer stavio je na sto ispred sebe gomilu papira: „Osnovne akademske studije engleskog jezika i književnosti, master diploma nastave engleskog, master diploma demografije i diploma pedagogije. I sve to je priznala Glavna kancelarija za inostrano obrazovanje.“ Osim toga, on poseduje i dodatne sertifikate, odnosno petogodišnje radno iskustvo iz svoje zemlje Sirije – gde je radio kao nastavnik, prenosi Dojče vele.

Ali sve to nije dovoljno da bi on u nemačkoj pokrajini Sarland mogao da predaje engleski. Fadijeve diplome nisu ekvivalentne nemačkom učiteljskom studiju, tvrdi se iz Službe za nostrifikaciju inostranih diploma pri Ministarstvu obrazovanja SR Nemačke – koja je njegovu molbu odbila. „Morao bih da ponovno studiram. A to mi se baš i ne da“, kaže ovaj 33-godišnjak.

Samo retkima pođe za rukom …

„Odbijanjem nostrifikacije se na kraju krajeva tim učiteljima i nastavnicima šalje signal da studij u njihovim zemljama manje vredi”, kaže Arijana Erario iz Saveznog odbora za migracije, antidiskriminaciju i diverzitet u Sindikatu obrazovanja i nauke (GEW). Od oko 2.500 zahteva nastavnika i učitelja koji su iz inostranstva doselili u Nemačku, odnosno nastavnog osoblja koje je svoj studij apsolviralo u nekoj drugoj zemlji, godišnje u Nemačkoj samo njih 500 dobije pozitivan odgovor. Dakle samo oko 20%, kako stoji u nedavno objavljenoj studiji Sindikata.

„Ni u jednom drugom zanimanju šanse za uspešno priznavanje diplome nisu tako loše kao za one ljude koji su završili učiteljski fakultet”, tvrdi Roman George, referent zadužen za sektor politike obrazovanja pri Sindikatupokrajini Hesen. On je jedan od autora spomenute studije: „Kad se radi o zanimanjima iz sektora zdravstva, otprilike 50% diploma se odmah prizna. Gotovo da i nema negativnih rešenja.” Teško je to objektivno opravdati, kaže George – i dodaje kako puno toga u Nemačkoj zavisi od federalizm, obrazovanje je naime u Nemačkoj u nadležnosti svake pojedine pokrajine. 

Građani Evropske unije zapravo imaju pravo na to da im se prizna studij odnosno diploma iz druge zemlje Unije – ali samo pod uslovom da je taj studij uporediv s nemačkim. Za sve one kandidate koji potiču iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, situacija je puno komplikovanija. 

Sudeći po rezultatima studije, nastavno osoblje iz inostranstva u Bavarskoj, Baden-Wirtembergu, Porajnju-Palatinatu i u Sarlandu mora računati s posebno visokim preprekama za nostrifikaciju. „Mnoge severne pokrajine razvile su koncepte kojima žele da omoguće doseljeničkom nastavnom osoblju da dobije radno mesto“, objašnjava autori studije. U Šlezvig-Holštajnu, na primer, organizuju dodatnu kvalifikaciju u okviru programa „InterTeach“, a u Severnoj Rajni-Vestfaliji nude program „Nastavničke snage plus“.

Dva ili više predmeta

Gotovo svugde za nastavno osoblje postoji program obrazovanja koji kvalifikuje za predavanje jednog određenog predmeta. U Nemačkoj nastavno osoblje predaje dva školska predmeta, a neki čak i tri. Upravo je ta razlika jedan od najvećih problema.

Fadiju Alnamat-Šeru ništa ustvari ne pomaže, pa ni njegove diplome ili sposobnost da deci koja potiču iż migrantskih porodica predaje i na nemačkom – kao stranom jeziku.

2019. je zato Fadi, koji je iz Damaska, postao samostalni preduzetnik – on radi kao učitelj stranih jezika, za engleski i nemački.Predaje migrantima, a radi i kao prevodilac za policiju. „Rad s odraslima mi pričinjava zadovoljstvo. Ali ja sam oduvek hteo da radim sa decom. To je deo mene, mog postojanja. I zato se trenutno osećam nekako nepotpuno.” Neposredno nakon dolaska u Nemačku, ovaj je 33-godišnjak volontirao kao učitelj, predavao je na kursu integracije u sarlandskim školama. U spomenutoj studiji Sindikata obrazovanja i nauke se kaže da mnogi migranti rade poslove koji su ispod njihove kvalifikacije, pa zbog toga onda i zarađuju znatno manje.

Zahtev sindikata

Osim toga, u nekim se nemačkim pokrajinam već u ranoj fazi, već i prilikom podnošenja zahteva za nostrifikaciju, od došljaka zahteva sertifikat C2, to je nivo znanja nemačkog koji je uporediv sa nivoom onih koji govore nemački kao maternji jezik. Mnogi kandidati to ne mogu da ispune taj uslov, a osim toga nema ni dovoljno kurseva nemačkog koji bi bili prilagođeni specifičnim zahtevima ove struke. Sindikat osim toga ima primedbu da nemačke vlasti vrlo pedantno proveravaju studijske rezultate kandidata – umesto da više pažnje posvete radnom iskustvu.

Sindikat zato traži da se zahtevi kandidata proveravaju s više blagonaklonosti, odnosno da se kandidatima pruži podrška u tom procesu.

U idućih deset godina Sindikat očekuje manjak od čak 250.000 prosvetnih radnika na tržištu rada u Nemačkoj. Inostrani kadar ne može popuniti tu rupu, ali bi barem oni mogli doprineti da se smanji, tvrdi se. Osim toga, ti su ljudi uzori i graditelji mostova, kaže Erario: „Njihove višejezične biografije doprinose izgradnji inkluzivnog i interkulturalnog procesa obrazovanja. I oni su jedno od rešenja za više učestvovanja i školskog uspeha učenika iż migrantskih porodica.”

A kako će se stvari dalje razvijati za Fadija Alnamat-Šera? To ne zna ni on. Selidba u neku drugu pokrajinu za njega nije opcija. „Ovde imam prijatelje, ovde se dobro osećam. Osećam se kao kod kuće.“ I nada se da će izbori u Sarlandu u martu iduće godine biti uvod u promene – da će nova vlada kreirati bolja pravila za ljude kao što je on. 

https://www.nstore.rs/product/sajamska-akcija-godisnja-pretplata-na-plus-pokloni/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.