„Decenijama u principe nemačke spoljne politike spada da političari, prilikom putovanja u inostranstvo, posete mesta zločina koje su počinili Nemci tokom Drugog svetskog rata. Pad saveznog kancelara Vilija Branta na kolena u Varšavi 1970. najpoznatiji je od tih gestova, ali sledili su i mnogi drugi“, piše Frankfurter algemajne cajtung, a prenosi Dojče vele.
List podseća da je nemački predsednik Rihard fon Vajczeker 1987. odao poštu stotinama hiljada žrtava dugogodišnje opsade Lenjingrada, te da su taj grad, kada se opet zvao Sankt Peterburg, posetili i kancelari Helmut Kol (1996) i Gerhard Šreder (2001). Nemački političari su takve gestove učinili u češkim Lidicama, u francuskom Oraduru, u Grčkoj, Ukrajini, Poljskoj, Belorusiji i Italiji.
„Tamo gde su nekad Nemci ubijali, decenijama kasnije su nemački kancelari, ministri spoljnih poslova ili predsednici podsetili na ta ubistva i zamolili za oprost“, piše novinar Mihael Martens za frankfurtski list.
„Jedna zemlja je pak do sada bila rupa na mapi sećanja: u Srbiji, gde se 1941. između ostalih odigrao masakr u Kragujevcu, komemoracije su do sada održavane bez visokih nemačkih delegacija. Ovog četvrtka se to menja: kao prvi od nemačkih vodećih političara, zelena potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot dolazi na komemoraciju žrtava masakra u Kragujevcu“, piše Martens.
U tekstu se podseća na masovno streljanje blizu tri hiljade civila, među kojima su bili i đaci lokalne gimnazije.
Kragujevac, 21. oktobra 1941.
„Srpski predsednik se zapravo nadao da će uspeti da podstakne saveznu kancelarku Angelu Merkel da dođe u tu posetu. Vučić je iza zatvorenih vrata nekoliko puta nagovestio da bi njeno učešće u komemoraciji moglo da znači zaokret nemačko-srpskih odnosa. No ta želja, koja je barem nezvaničnim i brojnim kanalima prosleđena u Berlin, ostala je neispunjena“, piše Martens.
„Zato dolazi Klaudija Rot. Ona je doduše u Srbiji skoro sasvim nepoznato ime i zastupa politički pravac koji autoritarni šef države nikako ne ceni, ali je ona ipak najviša predstavnica nemačke politike koja je do sada dočekana u Kragujevcu. Inicijativa je izgleda došla od gradonačelnika tog grada i preko predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea stigla do Rot“, nastavlja Frankfurter algemajne.
Navodi se da je političarki Zelenih sećanje na nacističke zločine posebno važno. Bila je na raznim komemoracijama, recimo na Kritu 2018. godine. U autorskom tekstu za beogradski Blic Rot je u sredu navela da su Balkan i Srbija prečesto igrali tek sporednu ulogu u nemačkoj kulturi sećanja na Drugi svetski rat, te da se Nemačka mora suočiti sa istorijskim faktima sramote i krivice.
„Stvar bi trebalo da čini jednostavnijom to što Srbija, za razliku od recimo Grčke, ne postavlja Nemačkoj zahteve za reparacijama“, piše Frankfurter algemajne. „Utoliko je na prvi pogled čudnije što nikada neki kancelar, šef diplomatije ili savezni predsednik nisu stigli do Kragujevca.“
Martens objašnjava da je SR Nemačka otvorila ambasadu u Beogradu 1951, ali da su odnosi prekinuti šest godina kasnije kad je Jugoslavija priznala DDR. Tako je Zapadna Nemačka (samo na Jugoslaviju i Kubu) primenila takozvanu Halštajnovu doktrinu – prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje priznaju Istočnu Nemačku. Zapadnonemački ambasador se vratio u Beograd tek 1968.
„Ali i potom je Kragujevac ostao bolna tačka. Službenici nemačkog Ministarstva spoljnih poslova su čak i pretnjama pokušavali da spreče inostrano prikazivanje jednog jugoslovenskog filma o masakru. Devedesetih je pak Srbija vodila ratove protiv svojih suseda, dok je 1999. nije napao NATO uz nemačko učešće – sve to nisu bili dobri preduslovi za sećanje i pomirenje.“
