Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je u novom sazivu, a zahvaljujući povećanju budžeta ali i septembarskim rebalansom, uvećan za oko 100 odsto. To uvećanje označava poverenje i preduslov je za efikasnije sprovođenje politika u AP Vojvodini, u našem slučaju u okviru resora privrede, a posebno turizma koji je najviše bio pogođen krizom usled širenja virusa kovid-19. Sekretarijat je odredio značajna sredstva namenjena projektima i iz nedovoljno razvijenih opština, za razvoj preduzetništva, mikro, malih i srednjih preduzeća, koja su prevashodno poluga razvoja i pojedinaca i zajednice. Usmereno je preko 400 miliona dinara ka privredi i turističkim delatnostima, 42 miliona dinara u tri vida zapošljavanja – samozapošljavanje, zapošljavanje nezaposlenih lica i za sprovođenje javnih radova, kao i 5 miliona za stare i umetničke zanate. Pored 20 miliona dinara za žensko preduzetništvo, opredeljeno je i 50 miliona za organizovanje manifestacija na teritoriji AP Vojvodine, čiji je broj zapanjujućih 1.800 na godišnjem nivou. Kako bismo išli u korak s vremenom i potrebama privrednika i tržišta, u narednom periodu ćemo nastojati da utičemo i na unapređivanje oblasti energetske efikasnosti tako što ćemo obavezati preduzetnike da obrate pažnju na taj aspekt mašina i opreme prilikom njihove nabavke sredstvima Sekretarijata.
Jačamo lokalnu turističku infrastrukturu kao mesto susticanja turističke ponude i potražnje
Mesto susticanja turističke ponude i potražnje leži u receptivnim turističkim zemljama koje obiluju prirodnim i antropogenim resursima, a sam turistički proizvod u današnje vreme nije samo kombinacija različitih proizvoda i usluga, koje se nude prevashodno na destinacijskom nivou, na mikrolokacijama, čak i on kao takav mora biti revidiran i preinačen u drugu formu, drugo „agregatno stanje“, shodno aktuelnim okolnostima. Globalno posmatrajući, turizam više ne ostvaruje trećinu od ukupnog svetskog izvoza komercijalnih usluga, i trenutno je ispod „čuvenih“ devet odsto svetske populacije u redovima svojih zaposlenih, što upućuje na činjenicu da je najdragoceniji turistički resurs upravo čovek, ali sada taj čovek ostaje bez posla usled neodrživosti ponude, što kapaciteta, što usluga.
U pogledu turizma usmereni smo ka i dalje nedovoljno iskorišćenim potencijalima u Vojvodini, a to su različitost, multikulturalnost, multietničnost i multikonfesionalnost, ovaploćeni u mentalitetu njenih žitelja, a koje nastojimo da kroz mrežu turističkih delatnika objedinimo, učinimo većim, raznovrsnijim i dostupnijim stranom tržištu, jer naše smo osvojili, nažalost u toku prošlogodišnjih mera, kada je prelazak granice bio otežan i često onemogućen.
Nadaleko čuvene vinarije, čarde, salaši, versko i kulturno nasleđe, Fruška gora i njeni brojni manastiri, Grad Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom i Podgrađem, Sremski Karlovci, Grad Vršac sa Vršačkim bregom, okolnim Belocrkvanskim jezerima i Deliblatskom peščarom, i dalje predstavljaju turističke destinacije od izuzetnog značaja, dok su reke Dunav, Tisa, Sava i mreža unutrašnjih kanala, koji čine vaskularni sistem Vojvodine, jedinstveni doživljaji svakog domaćina i gosta.
Brendiranje, standardizacija i dostupnost turističkih proizvoda i usluga – dobitna kombinacija u turizmu za nove generacije koje „brzo žive“
Ono što bi i dalje moglo da definiše i menja celokupan imidž Vojvodine jeste ozbiljniji i ujednačeniji pristup brendiranju Vojvodine kao takve i njenih proizvoda, uz neizostavni proces sertifikovanja i standardizacije pomenutih resursa, kao i njihova medijska promocija. Bogatstvo različitosti jedne sredine poput Vojvodine, umnogome utiče na percepciju umetnosti, kulture. Upravo su umetnici i kreativna ekonomija ti koji oblikuju prirodne resurse, a strateško povezivanje jednih sa drugima se ogleda u spremnosti da se umetnicima da sloboda da oblikuju okruženje i pretoče ga u privređivanje.
Budući da turizam umnogome zavisi od kulture, kulturni sektor predstavlja jedan od sektora sa najevidentnijim i najbržim rastom. Upravo taj kulturološki aspekt znatno utiče i na razvoj društva, kao socijalna kategorija, zbog svojih razvojnih karakteristika.
Kulturni potencijali na kojima može počivati jedan zaokružen turistički proizvod, a koji ostavlja prostora za dalje unapređivanje i ulaganje od strane Sekretarijata, jesu kulturno-istorijsko nasleđe, folklor, nalazišta, prirodne i ambijentalne celine, verski objekti i širenje duhovnosti, potom vinogorja, vojvođanska vina, oživljavanje zanatstva, te unapređivanje položaja ranjivih kategorija u društvu.
Kako bi kulturno i umetničko stvaralaštvo imalo kontinuitet u sprezi sa turizmom i brendiranjem turističkih proizvoda, trebalo bi da bude praćeno finansijskom podrškom kako bi bilo na adekvatan način izneto na tržište i donelo time boljitak čitavoj privrednoj grani.
Jedinstven regionalni turistički proizvod na području Balkana – stvarnost ili mit?
Počinjemo sa „svojim dvorištem“ tako što smo ponovo uspostavili oznaku kvaliteta proizvoda „Najbolje iz Vojvodine“, i to nakon bezmalo pet godina, proširivši ga na usluge i manifestacije u Vojvodini. Aktivnim i afirmativnim učešćem i umrežavanjem sa našim strateškim partnerima u zemlji i regionu, hoćemo da osnažimo privredu i preduzetništvo u našoj zemlji i AP Vojvodini, ali i da se međuregionalno povežemo kako sa javnim, tako i sa privatnim sektorom u regionu, sagledamo šta su nam kapaciteti, te na koji način bi ih najbolje trebalo „upakovati“ kako bi se postigao efekat jedinstvenog regionalnog turističkog proizvoda.
Sve nas vezuju istorija, tradicija, gastronomija, geografija, a ponajviše ljudi, bez kojih nema ni turizma, niti proizvoda. Želimo da se pronese glas i značaj ove oznake, kako bismo i druge motivisali na sličan korak i time povezali sve naše „najbolje“, na taj način bismo region kao turističku celinu ponudili na najefikasniji način evropskom i svetskom turističkom tržištu.
Žensko preduzetništvo u svetskim okvirima pretočismo u okvire programske strukture Sekretarijata
Bio bih najsrećniji kada preduzetništvo ne bismo etiketirali rodnim odlikama, kao muško i žensko, ali statistički podaci pokazuju da još nismo dostigli pedeset odsto udela žena u vlasničkoj strukturi privrednih društava, te da je oko trideset odsto u pogledu republičkog proseka, manje što se tiče pokrajinskog proseka, stoga je veoma važna podrška preduzetnicama. Pokrajinski sekretarijat ovim konkursima dodeljuje subvencije u cilju povećanja konkurentnosti, odnosno ukupnog razvoja preduzetništva i turističkih delatnosti u AP Vojvodini, a sami konkursi predstavljaju osnov za dobijanje de minimis državne pomoći. Ovogodišnjim konkursom ukupno dvadeset miliona dinara plasiramo po principu refundacije za pokrivanje troškova za nabavku mašina ili opreme, računarske opreme, softvera ili usluga u tekućoj godini. Ovim Sekretarijat pruža značajnu podršku preduzetnicama sa sedištem ili registrovanom poslovnom jedinicom na teritoriji AP Vojvodine, sa aktivnim statusom u registru Agencije za privredne registre, razvrstane na mikro ili mala pravna lica.
To je formalan deo, pored toga, ono što nismo u mogućnosti da pomognemo jeste neformalan rad jedne žene, posle radnog vremena, onih formalnih radnih sati kojima se njen dan ne završava. Svako ko se stručno i profesionalno upusti u ovaj socijalni problem, uviđa važnost i neophodnost uvažavanja onog neformalnog rada, svakog opranog tanjira, svakog skuvanog ručka, svakog flastera koji je zalepila na koleno svoga deteta oderano na travnjaku nakon važne utakmice, svaku boru nastalu brigom o dobrobiti svoje dece, svojih bližnjih. Na koji način oformiti cenovnik ovih poslova, obaveza, staranja? Njen knjigovođa je vreme, njen biznis plan je uspešno okončanje školovanja deteta.
Tagovi
