Još osamdesetih godina prošlog veka, naučnici u Velikoj Britaniji su izveli eksperiment koji – na prvi pogled – zvuči neetično.
„Volonteri su došli u laboratoriju i neko im je ubacio virus u nos“, kaže biološkinja Dženi Lavin, a prenosi portal edukativne radio stanice „WBEZ“ Čikago.
„Istraživači su uzeli tečnost prepunu čestica koronavirusa i namerno pokušali da razbole petnaest dobrovoljaca. Deset ljudi je zaraženo. Ostalih petoro se uspešno izborilo protiv virusa. Niko se nije razboleo. Eksperiment je izveden uz sva odgovarajuća etička razmatranja“, kaže Lavin.
Zatim su istraživači čekali godinu dana i ponovili eksperiment. Pitali su se – da li je inficiranje koronavirusom prvi put zaštitilo ljude od drugog izlaganja godinu dana kasnije, ili su ljudi ponovo bili u opasnosti da se zaraze, godinu dana kasnije? Koronavirus koji je ubrizgan u nos dobrovoljaca nije bio SARS-CoV-2, famozni koronavirus koji izaziva bolest kovid-19 i koji je „stvorio“ pandemiju koja je već skoro dve godine itekako prisutna u svetu.
Istraživači su proučavali drugi koronavirus, takozvani 229E, koji izaziva samo blagu prehladu kod ljudi. Ipak, rezultati tog eksperimenta nude neke intrigantne uvide u mogući kraj pandemije koronavirusa. Nakon što talas delta soja nestane ove zime, kako predviđaju naučnici, šta je sledeće? Hoće li se virus vratiti sledeće godine? Ili godinu posle toga?
„Zašto je, uopšte, postojala rana nada u iskorenjivanje SARS-CoV-2? Kada je pandemija izbila širom sveta, postojala je nada da možemo da vratimo ‘duha u bocu’. Odnosno, da bi svet mogao potpuno da zbriše virus iz ljudske populacije kao što je to učinio SARS-om 2003. godine“, kaže Lavin.
Međutim, kako se trenutni virus brzo širio sa kontinenta na kontinent, a žarišta izbila u skoro svakom kutku sveta, nada je prešla sa globalnog na lokalno iskorenjivanje. Možda bi neki regioni mogli da dostignu imunitet stada usled preležanog virusa i vakcinacije lokalnog stanovništva i na taj način istisnu virus iz svojih zajednica i drže ga podalje uz ograničenja putovanja i zahteve za imunizacijom.
„To je, kao, u redu, ako nećemo biti u mogućnosti da u potpunosti eliminišemo SARS-CoV-2 iz sveta. Onda bismo možda postigli lokalno iskorenjivanje, kao što radimo za boginje ili dečiju paralizu“, kaže Lavin.
Virusolog Pol Binijas, sa Rokfelerovog univerziteta, kaže da virus mora biti stabilan da bi takav scenario bio moguć. Naime, njegova genetska sekvenca u tom slučaju ne može da mutira ili da se promeni tokom vremena. Na taj način, zaštita vakcine može trajati jako dugo.
„Ako imate infekciju malih boginja ili ste primili vakcinu, u suštini imate doživotnu zaštitu, jer se taj virus ne razvija mnogo“, rekao je Binijas.
Ali nisu svi virusi takvi. Na primer, virusi gripa mutiraju veoma brzo, a te mutacije mogu smanjiti efikasnost vakcine. To je jedan od razloga zašto se možete ponovo zaraziti gripom iznova i iznova.
„Ujedno, to je jedan od razloga zašto se vakcine protiv gripa ‘apdejtuju’ svake godine. Virus se toliko brzo razvija da ga naš imuni sistem više ne prepoznaje“, kaže molekularna biološkinja Univerziteta Vašington u Sijetlu Ketrin Kistler.
Dakle, da li zajednice mogu da iskorene SARS-CoV-2 na lokalnom nivou u velikoj meri zavisi od toga koliko se brzo menja genetski niz virusa.
Na početku pandemije je izgledalo da je virus više ličio na boginje nego na grip. Opšte uverenje među naučnom zajednicom bilo je da se virus SARS-CoV-2 neće mnogo promeniti tokom vremena. Šest meseci nakon pandemije, činilo se da virus sledi predviđeni kurs.
„Do danas je uočeno vrlo malo mutacija“, rekao je Peter Tajlen, molekularni biolog sa Univerziteta Džon Hopkins u junu 2020. godine za članak NPR-ja pod naslovom: „Ovaj koronavirus se ne menja brzo. I to je dobra vest za proizvođače vakcina.“
A onda je u decembru 2020. godine SARS-CoV-2 drastično promenio kurs.
Naučnici u Južnoj Africi su objavili kako su otkrili mutiranu verziju virusa za koju se činilo da je sposobna da ponovo zarazi ljude – odnosno da izbegne imuni odgovor izazvan prethodnom infekcijom. Nekoliko nedelja kasnije, naučnici u Velikoj Britaniji su identifikovali mutirani soj koji se jako brzo širio, i koji je, prema preliminarnim podacima, 50 odsto zarazniji od ‘originalne’ verzije virusa. Nekoliko nedelja kasnije, još jedan novi soj se pojavio u Brazilu.
Odjednom je stanje bilo takvo da SARS-CoV-2 – ne samo da mutira – već i da to radi prilično brzo. Prošlog meseca, Kistler i njene kolege sa Univerziteta u Vašingtonu objavili su novu metriku kojom mere koliko brzo se SARS-CoV-2 razvija dok se prilagođava životu unutar ljudi. Kada je Kistler prvi put videla vrednost, bila je šokirana rezultatima.
„Stopa adaptacije SARS-CoV-2 je trenutno izuzetno visoka. Četiri puta veća nego u slučaju sezonskog gripa“, istakla je Kistler, naglašavajući da se grip menja toliko brzo da ljudi mogu biti ranjivi svake godine.
„Ne mislim da će SARS-CoV-2 prestati da se prilagođava. Možda će usporiti, ali virusi koji se adaptivno razvijaju imaju tendenciju da to i dalje rade. Oni nemaju tendenciju da dođu do granice evolucije“, dodala je.
Naulnici smatraju da ova brza evolucija virusa ima ogromne implikacije, što u suštini uništava nade u iskorenjivanje SARS-CoV-2 čak i u manjim zajednicama. U tom slučaju, kao i kod gripa, koronavirus će verovatno moći da ponovo inficira ljude iznova i iznova. Vraćaće se iz godine u godinu.
„Na kraju će svi biti izloženi SARS-CoV-2. Osnovno pitanje je da li ste virusu izloženi kada ste potpuno vakcinisani ili kada ste nevakcinisani“, dodao je.“, kaže dr Abraar Karan, specijalista za zarazne bolesti na Univerzitetu Stenford.
Pomentui nalazi liče na one užasne vesti prema kojima pandemija koronavirusa – zajedno sa maskama, fizičkim distancom i karantinom – nikada neće nestati. Međutim, Karan ne veruje da će to biti slučaj. Iako predviđa da će SARS-CoV-2 kružiti svetom na neodređeno vreme, ističe da će koronavirus, kao užasna bolest, kakvu sada poznajemo, verovatno nestati.
„Kada ste potpuno vakcinisani – ili ste bili izloženi infekciji nekoliko puta – imate posla sa veoma, veoma različitom bolešću i veoma drugačijim procesom. U stvari, verovatno imate posla sa bolešću koju su mnogi od nas već imali, možda i na desetine puta tokom života“, dodao je“, kaže Karan.
SAD su se, recimo, suočile sa mnogim – i masovnim – epidemijama koronavirusa pre pandemije kovid-19. Pored SARS-CoV-2, u širokoj cirkulaciji postoje još četiri koronavirusa – NL63, 229E, OC43 i HKU1. Prva dva verovatno su prisutna vekovima, a dva poslednja decenijama, možda i duže. Oni su povezani sa SARS-CoV-2, ali nisu isti.
Svake godine jedan ili više ovih drugih koronavirusa prođe kroz SAD i druge države sveta – kroz škole, tržne centre, crkve i kancelarije – i inficira ljude. Tačnije, mnogo ljudi. Ovi koronavirusi su toliko česti da je do trenutka kada dete krene u vrtić, verovatno već bilo zaraženo sa ova četiri soja. Viruslog Rejčel Egvia iz Centra za istraživanje raka „Fred Hačinson“ u Sijetlu, i njene kolege, proučavale su jedan od ovih koronavirusa.
„Dakle, proučavali smo sojeve koronavirusa iz 1984, 1992, 2001, 2008. i 2016. godine“, kaže Egvia.
Kako kaže, želela je da vidi da li ljudi mogu da se ponovo zaraze, na svakih osam godina. Međutim, samo zato što je neko prošle godine inficiran jednim od koronavirusa, ne znači da je zaštićen od iste koronavirusne infekcije sledeće godine.
U pomenutoj britanskoj studiji sa početka teksa, ili eksperimentu, istraživači su takođe merili antitela ljudi u njihovoj krvi pre drugog izlaganja virusu. Otkrili su da posedovanje antitela protiv tog specifičnog virusa ne mora nužno zaštititi da će se populacija i drugi put zaraziti – ali je ipak bilo određenih koristi. Viši nivoi antitela sprečili su ljude da u potpunosti razviju teške simptome. Takođe su skratili vreme širenja virusa.
„Nekoliko studija sugeriše da svakih nekoliko godina verovatno možete ponovo da se zarazite ovim koronavirusom“, kaže Egvia.
Studija, objavljena prošle godine u naučnom časopisu Natur medicin, pokazala je da imunitet na ove sezonske koronaviruse traje manje od dvanaest meseci. Tokom života, u proseku, verovatno je svako desetak puta bio zaražen koronavirusima. Ipak, niko ih ne primećuje. Inficiranje ovim koronavirusima znači normalan nastavak života. Škole i crkve ostaju otvorene. Ljudi se okupljaju u barovima i klubovima. Kućne žurke se nastavljaju. Zbog čega?
Zato što ovi koronavirusi obično izazivaju samo prehlade. Simptomi su kašalj, kijavica, prehlada, možda niska temperatura. Bolest je generalno blaža od gripa i prolazi „sama od sebe“ za nedelju dana. Zajedno, ovi koronavirusi uzrokuju oko 10 odsto do 30 odsto svih prehlada kod odraslih, otkrile su studije. Dakle, na mnogo načina, ovi koronavirusi su deo savremenog života. Jednostavno koegzistiramo sa njima, bez velike pompe. Međutim, da li bi isto moglo da važi i za SARS-CoV-2? Odnosno, može li SARS-CoV-2 postati obična prehlada?
Neki naučnici su blizu zaključka da bi se na kraju kovid-19 mogao pretvoriti u tip bolesti koji više liči na četiri pomenuta soja koronavirusa. Dakle, na blagu bolest, nalik gripu.
„To je ono što naši kompjuterski modeli predviđaju“, kaže Lavin.
U proteklih godinu i po dana, ona i njene kolege su kombinovale ono što je poznato o četiri druga sezonska koronavirusa kako bi pokušali da predvide šta će SARS-CoV-2 učiniti za dve, pet, pa čak i za deset godina. Svoje nalaze su objavili u naučnom časopisu Sajens, prošlog februara. Da bi se novi virus pretvorio u blagu prehladu, prema rečima Lavin, moraju biti ispunjena dva uslova.
„Prvo, mora postojati imunološka zaštita od teških bolesti. Biti zaražen nekoliko puta, ili primiti nekoliko doza vakcine, trebalo bi da obezbedi zaista dugotrajan imunitet protiv teške bolesti. To ne mora značiti sprečavnje ili prenošenje bolesti. Ali to mora sprečiti hospitalizaciju““, kaže Lavin.
Biolog Rastom Antia smatra da sa vakcinom, za sada, izgleda da imunitet traje najmanje šest meseci kod zdrave odrasle osobe.
„Ali trenutno je nejasno koliko dugo će taj imunitet trajati za ljude koji su u većem riziku od razvoja teške kliničke slike. Ne znamo kako će se to održati kod starijih osoba. Recimo, kod onih starijih od 60 godina. Ne znamo koliko će doza vakcine biti potrebno da izgradimo naš imunitet, tako da, kada se zarazimo prirodnim putem, to ne bude ozbiljno“, rekao je Antia.
Ali, ako vakcina – i/ili prirodna izloženost – obezbede dugotrajan imunitet za sve, onda će vremenom velika većina stanovništva na kraju biti zaštićena od teškog oblika kovid-19. To bi ostavilo samo jednu populaciju neeksponiranom i ranjivom – novorođenčad.
I to nas dovodi do drugog stanja potrebnog da SARS-CoV-2 postane sezonska prehlada – virus mora da nastavi da bude relativno blag kod dece.
Iako deca i bebe mogu, u retkim slučajevima, da dožive opasne komplikacije, kovid-19 generalno predstavlja mali rizik za malu decu. Iako je razlog za ovaj manji rizik nepoznat, jedna studija, objavljena u avgustu, pokazala je da imune ćelije dece u njihovim nosovima mogu brže da otkriju SARS-Cov-2 nego odgovarajuće ćelije kod odraslih – i da preduzmu mere da spreče inficiranje. Podaci do kojih su došli autori studije sugerišu da su „imune ćelije gornjih disajnih puteva (nosa) dece unapred aktivirane i pripremljene za otkrivanje virusa“.
Sve dok SARS-CoV-2 i dalje predstavlja nizak rizik za razvoj teških oblika dece – to jest, sve dok se ne pojavi nova varijanta koja je opasna za decu – tada se deca mogu zaraziti veoma rano i na taj način mogu izgratiti imunitet kao i odrasli. Dakle, u teoriji, svi širom sveta bi na kraju bili zaštićeni od kovid-19.
Stvaranje ovog imuniteta u čitavoj populaciji može potrajati – možda godinama. Zato je, kaže Antia, toliko važno da se ljudi vakcinišu – što je više zaštićenih od razvoja teških kliničkih slika, brže bi moglo da dođe do transformacije kovid-19 u bolest nalik sezonskom gripu.
Naravno, kao i kod svih predviđanja o virusima, i ovo bi moglo biti potpuno pogrešno. Tokom proteklih godinu i po dana, SARS-CoV-2 je iznenadio čak i najpametnije — i najskeptičnije — naučnike. Međutim, što više istraživači budu saznali o imunološkom odgovoru ljudi na SARS-CoV-2, njihove prognoze mogu biti, a prema pojedinim istraživanjma već i jesu, optimističniji da će se ovaj krajnji scenario (ili njegova varijacija) ostvariti.
Tagovi
