Ne, nova lopta nije „napadački problem“ u NBA ligi. Ne, nije lopta kriva…

Bilo je kroz istoriju raznih sportskih izgovora za slabiji rezultat. Kod nas su poznati „visoka trava“ i „teške noge“, neki se žale na „preveliku buku“, nekome smeta što je stadion pun, nekome što je prazan, ima i onih koje ne voli trener ili su mu saigrači sebični. Uostalom, nema čoveka koji ponekad za sebe ne traži nekakve izgovore i prava je umetnost „prodati“ ih na pravi način.

Samo, kada u NBA ligi nema nikakvih spektakularnih događaja, pa krenu da prodaju loše izgovore za još gore teze o navodnim problemima, to ponekad bude dosadno.

Tako američki mediji pišu da je od početka ove NBA sezone primetan problem sa košgeterskim učinkom svih ekipa, odnosno, da postoje napadački problemi. I sve to pokušavaju da objasne promenom lopte.

Mamac je bacio Si Džej Mekalum, košarkaš Portlanda i glavni predstavnik igrača u njihovoj organizaciji, koji je rekao da će sa drugim igračima porazgovarati o efektima nove lopte na igru. To je bilo dovoljno da se pokrene priča o tome da je u NBA ligi ove sezone „napad lošiji“ jer je promenjena lopta pa igrači ne mogu da se priviknu.

A koji je uopšte argument za priču o lošijem napadu?

Postiže se oko 5,5 poena manje nego prošle sezone, a 106,8 poena na 100 poseda je najlošiji rezultat „čak“ od sezone 2015/16.

U čitavoj ligi, u celini, se pogađaju trojke uz procenat od 34,2 odsto, što je čak 2,5 odsto manje od prošlogodišnjeg rekorda svih vremena i najniže od sezone 1998/99.

Timovi u proseku imaju manje od 20 slobodnih bacanja po utakmici, prvi put ikada.

Odnos FTA prema FGA (.169) je gori i od onog iz sezone 1946/47 (.171).

Šta je jedno od najčešćih objašnjenja za to?

Lopta.

U NBA ligi se koristi nova Vilsonova lopta, pa se širom internet bespuća piše kako je igračima teško da se prilagode, kako im zbog toga lopta ispada češće, kako je teže kontrolišu na šutu, a kao dokaz za potonje navodi se pad procenta u otvorenim šutevima za tri poena.

Atletik, recimo, piše da je u pitanju čist Bader-Majnhofov efekat i da kao što ljudi objašnjenje što su se okliznuli traže u tome da su zgazili na deo stene koja je klizava, tako i nespretnost na početku sezone ili nešto slabiji šut mnogi objašnjavaju „problemima sa loptom“.

Šta o tome misle igrači, sublimirao je u jednom tvitu njihov novi sindikalni predstavnik, Si Džej Mekalum.

„Nije lopta kriva što sam ja promašio šuteve. Šuter je (uvek) kriv…“

Čak i ako uzmemo u obzir da je promena lopte imala nekakvog uticaja, logično je pitanje da li je krivica igrača što sa novim rekvizitom nisu navežbali šut ili je krivica u tom rekvizitu što neće da uđe u koš.

Takođe, brojne dobre pojedinačne šuterske partije od početka sezone od različitih igrača koji su uspevali da ubaci više od 30, a neki i više od 40 poena, pokazuju da nije problem u loptu. Već u igračima. Jer su češće ti igrači šutirali slabije i ubacivali manje od 30 ili 40 poena.

Dakle, lopta definitivno nije razlog „lošijeg napadačkog početka“ i onda ostaje samo još jedno nerešeno pitanje – kog tačno lošijeg napadačkog početka?

Od 2003. godine, koja se smatra početkom „moderne ere NBA lige“, ovo je četvrti najbolji poenterski početak, sa 106,1 poenom na 100 poseda. Više poena na isti broj poseda ubačeno je samo u poslednje tri sezone, od čega su dve sezone teške za analizu jer uslovi u kojima su se utakmice igrale nisu bili uobičajeni – direktno pod uticajem kovid protokola, mera i pred praznim ili gotovo praznim tribinama.

Pored toga, potpuno je besmisleno govoriti o napadačkom učinku posle dve nedelje regularne sezone, kada je poznat podatak da je svaki početak sezone manje efikasan od sezonskog proseka i da se prosečan broje poena na 100 poseda izniveliše i bude 2,5 do 4,5 poena veći nego na početku.

Ipak, postoji jedna stvar koja se zaista promenila. To je iznuđivanje faulova, pa sudije više ne sviraju faul kada šuter uđe čitavim telom u telo odbrambenog igrača koji se pritom ne pomera. Više nije faul odbrane ako šuter u padu udari nogom odbrambenog igrača. Nije ni faul odbrane ona situacija u kojoj šuter namerno „produži“ ruku posle izbačaja da bi udario u rivala koji pokušava da mu zalepi bananu.

To je smanjilo broj slobodnih bacanja na istorijski minimum i time oduzelo lake poene.

Drugim rečima, nije Džejms Harden manje efikasan jer više ne može da izvuče rekordan broj bacanja još od Džordana, nego zato što se ugojio.