Kada je 2011. razotkrivena desničarska grupa NSU koja je ubila deset ljudi, Nemačka je bila šokirana. Jedina preživela članica osuđena je na doživotni zatvor. Ali, da li je NSU na taj način zaista nestao?
Dva muškarca, jedna žena. Uve Mundlos, Uve Benhart i Beate Čepe. Oni su 13 godina ubijali u ilegali. Bombe. Pljačke. Po čitavoj Nemačkoj. Niko ih nije zaustavio. Nijedan policajac. Nijedna tajna služba.
Njihova serija ubistava jedinstveni je slučaj u Nemačkoj. Ubijeno je devet muškaraca. Pogubljeni su na svojim radnim mestima. Štand sa cvećem. Kiosk brze hrane. Ili krojačka radnja. Ustreljeni su u sred bela dana. Zato što su migranti. Ta trojka je ubila i jednu policajku.
Mundlos, Benhart i Čepe sačinjavali su samozvano „Nacionalsocijalističko podzemlje“ – NSU. „Dela umesto reči“, to je bio njihov moto. Ubistvo i pljačka umesto dugih rasprava. Oni su došli iz Jene, iz nemačkoj pokrajine Tiringije. Njihov cilj je bio da se rasističkim zločinima zaplaše doseljenici u Nemačkoj i da se oni na kraju proteraju iz zemlje.
Smrt nakon pljačke banke
Četvrtog novembra 2011. NSU je zvanično nestao. Uve Mundlos i Uve Benhart izvršili su samoubistvo u gradu Ajzenahu u Tiringiji. Policija ih je pratila nakon pljačke banke. Nakon što je Beate Čepe saznala za smrt svojih drugova, podmetnula je vatru u zajedničkom stanu. Kao poslednji čin NSU ona šalje video-snimak u kojem teroristi priznaju svoja dela. Četiri dana kasnije predala se policiji.
Otkrivanje tih desničarskih terorista izazvalo je 2011. politički potres u Nemačkoj. Jer, policija i mediji su 13 godina za ubistva pre svega sumnjičili članove porodica žrtava. Brojni visokorangirani pripadnici tajnih službi su otpušteni. Parlamentarni istražni odbori dobili su zadatak da istraže zašto su državni organi zakazali. Beate Čepe je 2018. godine zbog ubistava osuđena na kaznu doživotnog zatvora. I četiri pomagača NSU dobili su zatvorske kazne. Otada se za NSU više nije čulo.
No Mehmet Dajmaguler tvrdi: „NSU živi!“ On je advokat koji je na suđenju Beati Čepe zastupao porodice žrtava. „NSU je mreža, mreža koja do danas postoji. Kada se pogleda struktura, uvek iznova se nailazi na ista imena, na iste organizacije, od kojih su neke doduše u međuvremenu zabranjene, ali ti ljudi nisu nestali.“
Legenda o trojci
Prema zvaničnom tumačenju pravosuđa, NSU se sastojao od trojke Mundlos, Benhart, Čepe. Njih je podržavao „ekstremno uzak i ograničen krug malobrojnih pomagača“, stoji u tužbi protiv Beate Čepe.
Sami teroristi su u videu-snimku u kojem priznaju dela izričito naznačili da sebe ne doživljavaju samo kao trojku. Odmah na početku snimka se kaže: „NSU je mreža drugova s načelom: Dela umesto reči.“
Nakon što su otkriveni, vlasti, novinari i antifašističke grupe neprestano su nailazili na tragove koji vode ka desno-ekstremnoj sceni. Trojci su mnogi muškarci i žene pomagali falsifikovanim dokumentima ili tako što su za njih iznajmljivali stanove.
Osim toga, policija je u ostacima izgorelog stana pronašla brojne dokaze zločina. Na osnovu njih bilo je jasno da su se ubice intenzivno pripremale za svoja dela i svaki put prvo temeljno osmatrale mesta zločina.
Desničari ćute
Martina Rener godinama se bavi slučajem NSU. Ona je kao poslanica Levice bila članica parlamentarnog istražnog odbora koji je trebalo da razjasni zašto je država zakazala u istrazi. Tamo je bila u prilici da čuje brojne svedoke, porodice žrtava i stručnjake. „Vrlo je verovatno da je lokalna scena učestvovala u delima NSU. A pomagači su i dalje aktivni“, tvrdi Rener.
Istraga je teška. Svi ćute. I to uspešno. U javnosti se uvrežila slika o smrtonosnoj trojci. Martina Rener smatra da pravosuđe podržava taj utisak: „Svođenje NSU na samo jednu ćeliju u skladu je s osnovnim načinom na koji se u Nemačkoj ophodi s desničarskim terorizmom. Jer, ako se izabere teza da je reč o počiniocima pojedincima, onda ne moraju da se postavljaju pitanja o strukturama.“
Zabrinjavajući porast desničarskog nasilja
To koliko su desne strukture u Nemačkoj opasne pokazuju i aktuelni podaci službi bezbednosti. Nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka, koja deluje unutar zemlje, procenjuje da je broj desnih ekstremista nakon razotkrivanja NSU 2011. porastao za 50 odsto, na više od 33.000 osoba. U istom periodu i za isti procenat porastao je i broj desničarskih krivičnih dela.
Kancelarka Angela Merkel je 2012. godine na komemoraciji žrtvama NSU obećala da će država delovati protiv desnog terorizma. „Jer, radi se i o tome da se učini sve što je moguće u našoj pravnoj državi kako se tako nešto nikada više ne bi ponovilo“, rekla je Merkel.
Otada je u Hanauu jedan desni ekstremista ubio devet migranata, u Minhenu je desničar takođe ubio devetoro ljudi, a u Kaselu je političara Valtera Libkea ubio jedan desničar.
Spomen-obeležja za žrtve NSU stalno skrnave desni ekstremisti. I avokat Mehmet Dajmaguler već godinama živi s pretnjama smrću. Oni koji mu prete sebe nazivaju „NSU 2.0“. Ni deset godina nakon razotkrivanja NSU još nije okončan desničarski teror u Nemačkoj.
Tagovi
