(Beta) – Predsednik Crne Gore Milo Đukanović saglasio se večeras da je donos njega i pokojnog mitropolita Crnogorsko primorskog Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohija bio kao šahovska partija, ali je rekao da će vreme pokazati ko je pobedio.
Pobednik tek treba da se sazna, rekao je Đukanović u intervjuu za Gradsku TV na konstaciju novinara da je njegov odnos sa mitropolitom Amfilohijem bio kao šahovska partija u kojoj su obojica vukli nekada i riskantne poteze, a dodao je da nije bitno ko je pobedio na parlamentarnim izborima, već čije ideje će na kraju da pobede.
„Imali smo duge, sadržajne odnose, obostranog uvažavanja i otvorenošću da kritikujemo ono što nam se nije dopadalo jednome kod drugoga. Cenio sam neke odlike mitropolita. On je, koliko god negirao svoj crnogorski identitet bio tipičan Crnogorac. Nije podnosio autoritet iznad sebe. Setimo se njegovog odnosa prema (Slobodanu) Miloševiću, i prema (Aleksandru) Vučiću i prema raznim patrijarsima“, rekao je Đukanović.
Kako je dodao mitropolit Amfihohije bio je prtenciozan kao i svi Crnogorci, nije želeo samo da se bavi svojim poslom, tvrdnjama da se nalazi na tronu Svetog Petra je pokazivao svoju ambciju da upravlja ne samo crkvenim nego i državnim poslovima.
„U određenim kritičnim momentima imao je dobru i konstruktivnu ulogu“, rekao je Đukanović, a na pitanje da navede makar jednu kazao je da je u razgovorima o referendumu satima ubeđivao mitropolita Amfilohija zbog čega je to dobro, a on njega zbog čega nije, i da su se dogovorili da ne bi bilo pametno da se eksponira on kao mitropolit i crkva na tu temu i on je tu reč održao.
Tema statusa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori je, kako je dodao, pokrenuta odmah nakon referenduma, ali on tu temu nije požurivao.
“Nije prošlo nekoliko meseci od referenduma kada smo razgovarali i kada je neskriveno zadovoljan saopštio da je na Saboru SPC odlučeno da se upotrebljava novi termin – Pravoslavna crkva Crne Gore, drugo – kada je on dobio titulu arhiepiskopa, što bi trebalo da pripada samo nekom ko je na čelu autokefalne crkve, te kada je ovde izgrađena institucija Episkopskog saveta Crne Gore. To je bio dobar pomak u poželjnom smeru. Nakon toga smo više puta razgovarali na tu temu, ali je nisam požurivao”, rekao je Đukanović.
Nekoliko meseci prije njegove smrti, kako je rekao, imao je sa Amfilohijem višesatni razgovor, a na pitanje šta će nauditi pravoslavlju ako Crna Gora oslanjajuću se na istorijsko i kanonsko pravo obnovi svoju crkvu dugo je izostajao odgovor.
„Voleo bih da je on danas živ i da on može da potvrdi autentičnost ovog razgovora. Na pitanje da li se slažemo oko toga da je Crna Gora kroz istoriju imala svoju pravoslavnu crkvu, Crnogorsku pravoslavnu crkvu odgovorio je: Da“, rekao je Đukanović.
Prema njegovim rečima mitropolit Amfilohije ocenio je da je „Crna Gora mala i neće moći opstati van svesrpksog kontektsa“, te da će „biti sigurnija i stabilnija pod bezbednosnim kišobranom Rusije“.
„Dobio sam političke odgovore, ne verske. To su bila neka objektivna ograničenja preko kojih nije mogao ići. Te godine u kojima sam pokušavao da idem racionalnijim putem ostaće bez rezultata. Racionalniji put je bio da obnovimo istorijsku utemeljenu CPC u saradnji sa SPC, tako što ćemo eparhije u Crnoj Gori učiniti Crnogorskom pravoslavnom crkvom“, rekao je Đukanović.
Crnogorski predsednik rekao je da se u razgovoru sa mitropolitom Amfilohijem stalno vraćao na pitanje zašto je protiv CPC, a da je njegov odgovor bio „Mi to imamo“.
„Moja polemika je bila da to nemamo. Govorio sam: ‘Vi ste, kao i ja, prolazni, videćemo što će se događati posle toga’. Nije prošlo ni mesec od njegove smrti i videli smo što se desilo sa Amfilohijevim nasleđem, koje je nestalo. To je žalostan epilog“, rekao je Đukanović.
Tagovi
