MONTREAL – Otkako je Od le Dube lane otvorila knjižaru sa isključivo engleskim naslovima u Montrealu, imala je nekoliko neželjenih gostiju: nervozne frankofonce, ponekad umotane u zastave Kvebeka, koji upadaju i psuju je što ne prodaje knjige na francuskom.
„Pomislio bi čovek da sam otvorila seks šop u Vatikanu“, kaže ova spisateljica iz francuske Bretanje.
Od le Dube je zabrinuta da će se otpor protiv preduzeća kao što je njena knjižara „De Stiil“ samo povećati.
Novi zakon o jeziku koji je predložila kvebečka vlada učvrstiće status francuskog kao glavnog jezika u Kvebeku, što bi moglo da potkopa firme koje zavise od engleskog.
Prema odredbama ovog zakona, zasnovanog na aktu starom četiri decenije, koji bi trebalo da prođe u narednih nekoliko meseci, mala i srednja preduzeća će biti pod mnogo strožom regulativom, praktično primorana da operišu na francuskom, uključujući i zahteve od kompanija da objasne zašto im je neophodno da angažuju zaposlene koji znaju više od jednog jezika.
Inspektori će dobiti mnogo šira ovlašćenja, da upadaju u kancelarije i da pretražuju privatne kompjutere i telefone. Ograničiće se i broj frankofonih Kvebečana koji će moći da pohađaju koledže na engleskom jeziku.
Jezik je neodvojiv od identiteta u Kvebeku, bivšoj francuskoj koloniji koja je pala u britanske ruke 1763. godine. Danas su frankofoni Kvebečani manjina u Severnoj Americi, a njihov jezik je svakodnevno na udaru društvenih mreža na engleskom jeziku i globalne pop kulture.
U Kvebeku je francuski zvanični jezik za vladu, trgovinu i sudove. Na komercijalnim i saobraćajnim znacima, francuski mora da bude upadljiviji. A deca imigrantskih porodica moraju da idu u francuske škole.
Novi zakon izazvao je negodovanje kod pripadnika anglofone manjine, ali i kod drugih, koji brinu da je cilj pravljenje monokulturnog Kvebeka u multikulturalnoj Kanadi, pa i po cenu kršenja ljudskih prava.
Premijer Kvebeka, Fransoa Legol, tvrdi da je novi zakon „hitno potreban“ kako bi se sprečilo odumiranje francuskog jezika u ovoj provinciji.
„Ovo nije upereno protiv engleskih Kvebečana“, poručio je on.
Drugi proponenti kažu da je legislativa neophodna u svetu u kojem je engleski toliko snažan.
No protivnici zakona upozoravaju na stigmatizaciju bilingvalizma.
„Jezik treba da bude most ka drugim kulturama, a ovaj zakon želi da podigne barijere“, kaže Od le Dube, čija knjižara se nalazi u kraju Montreala po imenu Plato-Mon-Rojal, gde postoji velika frankofona zajednica, sa uličnom umetnošću i hip kafićima.
Kako bi zaštitila zakon od potencijalnih sudskih procesa, vlada je pronašla rupu u ustavu, koja omogućava vladama provincija da ukinu pojedina ustavna prava, uključujući slobodu vere ili izražavanja.
Kritičari uporno objašnjavaju da bilingvalizam treba da se posmatra kao prednost – a ne kao pretnja – i optužuju vladu Kvebeka da želi da progna engleski i druge manjinske jezike.
Šejdi Hafez, zaštitnik prava domorodačkih naroda i doktorand na Univerzitetu u Torontu, čije pleme i dalje živi u Kvebeku, kritikovao je ovu meru. On kaže da ona ignoriše druge marginalizovane kulture.
„Kad Kvebek poruči da svi moraju da govore jedan jezik, to je samo nastavak projekta pravljenja države sa jednom kulturom“, kaže on i podseća na proterivanje domorodačkih jezika, poput njegovog maternjeg algonkvina, iz Kanade.
„Trebalo bi da nam prioritet bude očuvanje naših ugroženih jezika – a ne francuskog.“
Od le Dube je iz Bretanje. Tamošnji jezik je u 20. veku ustuknuo pred merama koje je uvela francuska država, pa je ona vrlo svesna važnosti očuvanja jezika jedne nacije.
Ali, brzo dodaje, „Zašto to znači da različiti jezici ne mogu da koegzistiraju?“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak vanrednog izdanja Nedeljnika od srede, 10. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
