Evropa je od početka migrantske krize, pre sedam godina, opasana bedemima. Ograde podignute na granicama brojnih zemalja predstavljaju prepreku za one koji su poželeli da bežeći iz ratom zahvaćenih zemalja sreću pronađu na Starom kontinentu. Zid Mađarske na granici sa Srbijom dugo je bio najbrutalniji, sve dok se u poslednjih nekoliko nedelja situacija nije dramatično zakomplikovala na granici Poljske i Belorusije.
O čemu je zapravo reč?
Veliki broj migranata sa Bliskog Istoka naša se na granici Belorusije i Poljske u pokušaju da uđe u Evropsku uniju.
Sa jedne strane je Aleksandar Lukašenko, a sa druge rigidni poljski režim sa kojim Evropska unija ima mnogo problema.
Brisel je prvo uveo sankcije Lukašenku i direktno uticao na to da on ne može da koristi dobar deo evropskog vazdušnog prostora, a on je na to odgovorio ukidajući vize za Irak i druge zemlje iz tog regiona. Time je ka Belorusiji privukao veliki talas migranata, za koji je znao da će poželeti da uđu u Evropsku uniju.
Za to im je jedini put preko granice sa Poljskom.
Sa druge strane je rigidni režim koji ima tradiciju kršenja ljudskih prava i koji je u toj pograničnoj oblasti uveo vanredno stanje bez konsultacija sa Evropskom unijom.
Tako sada zid ne deli samo dve države nego i veliku grupu migranata sa jedne i vojsku sa dugim cevima sa druge strane.
Tenzije se danas nastavljaju, a države vode i „rat saopštenjima“.
Belorusko upozorenje Poljskoj: „Ne provocirajte…“
Vlasti Belorusije upozorile su danas Poljsku da „ne koristi provokacije“ na granici, gde nekoliko hiljada migranata čeka da udje na teritoriju Evropske unije (EU) dok su poljski vojnici rasporedjeni na granici.
Minsk i Varšava već nekoliko nedelja su u sporu zbog migrantskog pitanja, dok EU je optužila predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da je orkestrirao talas migranata uglavnom sa Bliskog istoka, kao odgovor na sankcije koje je EU uvela Belorusiji zbog represije nad učesnicima protesta opozicije.
Beloruske vlasti odbacile su danas te optužbe i upozorile su poljsku stranu da ne koristi provokacije kako bi „opravdala moguće ilegalne ratoborne akcije“ protiv migranata.
Minsk je ocenio kao „neodržive“ pokušaje Poljske da prebaci odgovornost na Belorusiju „za migrantsku krizu na granici“.
„Poljsko Ministarstvo odbrane ne traži konstruktivno rešenje tog pitanja i namerno podiže trenutnu konfliktnu situaciju na politički nivo“, navele su beloruske vlasti.
Poljska se pribojava da će doći do eskalacije
Poljska očekuje da će nakon pokušaja veće grupe migranata da oštete ogradu i silom udju u tu zemlju, najnovija eskalacija migrantske krize na granici sa Belorusijom trajati danima, pošto na granici sa Poljskom boravi oko 4.000 izbeglica a u Belorusiji na putu u Evropsku uniju čak možda i 15.000.
„Naše procene pokazuju da u Belorusiji ima čak 12.000 do 15.000 migranata. U ponedeljak je u oblast oko Kužnjice dovedeno oko 4.000. Njihov pritisak i aktivnosti trajaće danima ako ne i duže“, kazao je danas portparol koordinatora poljskih specijalnih službi Stanjislav Žarin.
Poljske vlasti od jutros su do daljeg obustavile sav saobraćaj i promet roba na graničnom prelazu Kužnjica sa Belorusijom pošto su nakon jučerašnjih pokušaja da uz pomoć grana, klješta i klada savladaju ogradu od žilet žice koju je na granici postavila Poljska, migranti mahom iz Iraka i Srednjeg istoka ostali da noće kraj granice pod šatorima.
„Nepropusnost poljske granice je naš nacionalni interes. Ali sada je ulog i stabilnost i bezbednost cele Evropske unije. Taj hibridni napad Lukašenka je uperen protiv svih nas. Nećemo dozvoliti da nas zastraše i zajedno sa našim partnerima u NATO i EU branićemo mir u Evropi“, poručio je na Tviteru poljski premijer Mateuš Moravjecki pošto je jutros zajedno sa ministrom odbrane Marijušom Blaščakom obišao graničare, vojnike i policajce kod Kužnjice.
Poljska je dobila podršku saveznika u EU i NATO za odbranu istočne granice i dizanje zida visokog pet metara, pošto od leta raste pritisak da se otvori nova migrantska ruta kada u Minsk iz bliskoistočnih prestonica stiže već oko 40 letova nedeljno, dok ih je u proleće pre početka krize bilo svega 17.
Poljski zvaničnici predstaviće danas u Briselu EU detalje najnovijih zbivanja na granici sa Belorusijom a ambasador Poljske u Ujedinjenima nacijama zatražio je konsultacije sa ambasadorima zemalja članica EU kako bi se stanje na belorusko-poljskoj granici stavilo pred Savet bezbednosti UN.
Portparol poljske vlade Pjotr Miler kazao je sinoć da su poljske vlasti spremne na sve scenarije, pa i da pucaju, iako bi to bila poslednja varijanta koju vlada premijera Moravjeckog nastoji da izbegne.
Danas zbog eskalacije migrantske krize na granici sa Belorusijom vanredno zaseda Sejm poljskog parlamenta.
Šta se tačno dešava na poljsko-beloruskoj granici ne može se proveriti pošto u pojas od tri kilometra duž granice ne smeju poljski novinari, pa ni provladini i državni mediji, ni aktivisti humanitarnih organizacija i javnost tako ima samo zvanična poljska i beloruska saopštenja i snimke koje postavljaju na društvene mreže i eventualno šture informacije nezavisnih beloruskih medija.
Poljska Granična straža saopštila je danas da je u ponedeljak zabeležila 309 pokušaja nelegalnog prelaska granice iz Belorusije a privedeno je 17 izbeglica, mahom državljani Iraka, dok je 85 dobilo naredjenje da napusti teritoriju Poljske.
Svi ostali pokušaji da silom prodju u Poljsku bili su juče neuspešni a uhapšeno je šest pomagača koji su čekali sa poljske strane granice, medju njima i Švedjanin i Nemac.