Dobro jutro,
I kada nije bilo praznika 11. novembra Srbi su tog datuma mogli da budu ponosni. Tog se dana 1918. godine u Parizu, u Parlamentu Francuske o našoj zemlji govorilo u hvalospevima zbog doprinosa tokom Velikog rata.
Sada kada praznik zvanično postoji – već devet godina – Srbi imaju vremena na miru da proslave važan datum svoje istorije.
I da tog dana, kada čak i novinari imaju pravo na odmor, pa je Nedeljnikovo specijalno izdanje izašlo dan ranije – u sredu, 10. novembra – pročitaju nešto zanimljivo i nauče nešto važno o svojoj istoriji, kada već ne mogu da slave drugačije zbog dva neprijatelja.
Jednog nevidljivog (koronavirus) i drugog vidljivog i smrdljivog (smog i zagađenje).
SRBIJA SLAVI DAN PRIMIRJA
U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, u Srbiji i svetu obeležava se Dan primirja.
U francuskom gradu Кompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 sati potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Кonferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala prema popisu iz 1914. godine, ili 60 odsto muške populacije. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Dan primirja u Srbiji je državni praznik, a svečano i na najvišem nivou se obeležava i u zemljama pobednicama, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.
Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – od 1914. do 1918.
Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice potpisivanja primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju.
Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Кapor.
U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.
Osim toga, ceremonije povodom Dana primirja u Beogradu održaće se i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu i na groblju Кomonvelta.
Dan Primirja će u srpskoj prestonici biti obeležen i izložbom „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ koja će u 12 sati biti otvorena u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.
Na izložbi, koja će biti otvorena do 15. novembra posetioci će moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom Natalijine ramonde i srpske ramonde, koje će biti i izložene.
„PROPUSNICE MOTIVISALE VAKCINACIJU“
U Srbiji je prema poslednjem preseku registrovano 4.606 slučajeva koronavirusa od 18.813 testiranih uzoraka.
Od posledica zaraze preminula je još 61 osoba, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja.
U bolnicama se leči 6.614 osoba obolelih od kovida 19, od kojih je 277 na respiratorima.
Iako se beleži blagi pad broja novoinficiranih, epidemijska situacija u zemlji je i dalje nepovoljna.
Odluka Кriznog štaba da kovid propusnice budu obavezne od 20 sati, uz postojeće mere, već su uticale na povećano interesovanje za vakcinaciju, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek.
“Povećava se broj ljudi koji se javljaju, posebno za prvu dozu, što je nama izuzetno bitno, ali je i treća doza u porastu”, istakao je Đerlek za Tanjug.
On je ocenio da ljudi polako shvataju da je vakcinacija jedini način za izlazak iz zdravstvene krize i zamolio sve građane da što pre prime vakcinu.
Soj korona virusa prvi put identifikovan pre gotovo šest meseci u Indiji, a do sada potvrđen u više od 40 zemalja – delta plus, prema zvaničnim podacima, još nije stigao u Srbiju. Ipak, o njemu se sve češće govori, i u regionu i kod nas.
Poznato je da je zarazniji, ali nepoznanica su i dalje – da li doprinosi težoj kliničkoj slici, da li ima uticaja na terapiju, kao i na efikasnost vakcina.
Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola odlučio je da srednjoškolci u Beogradu, Velikom Gradištu i Nišu, od ponedeljka nastavu pohađaju po kombinovanom modelu.
ŠTA SE DOGAĐA NA GRANICI POLJSKE I BELORUSIJE
Tenzije na granici Poljske i Belorusije ne padaju. Nakon što su dve grupe migranata uspele da probiju žicu juče i da uđu na teritoriju Poljske, tenzije su samo porasle.
I dok su Varšava i Minsk razmenjivali optužbe i pretnje, vojska je nastavila da čuva žicu, a izbeglice da pokušavaju da je probiju.
Da je do onih koji su prošli barijeru prvo stigla policija, a ne doktori i nevladine organizacije, bili bi vraćeni u Belorusiju.
Ovako su zbrinuti u pokušaju da im se zaleče povrede.
Kažu da je policija vrlo agresivna.
I da su već izgubili nadu.
OSTALE VESTI
Iznenađajući dogovor dva najveća zagađivača ugljenikom
Kina i SAD obećale su da će povećati saradnju u delovanju na ograničenju klimatskih promena u razgovorima na UN konferenciji o klimi u Glazgovu, rekao je danas kineski izaslanik.
Kako se konferencija o klimi približava kraju u petak izaslanik Kine o klimi Sie Dženhua rekao je novinarima da će Kina i SAD, dva najveća zagađivača ugljenikom, izložiti svoje napore u zajedničkom saopštenju zasnovanom na smernicama iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.
Sporazum poziva na “konkretne i pragmatične ” propise o smanjenju upotrebe uglja, smanjenju emisije metana i borbi protiv seče šuma, rekao je Sie.
“Obe strane uviđaju da postoji praznina između sadašnjih napora i Pariskog sporazuma. Tako da ćemo zajedno pojačati akciju i saradnju za klimu uz poštovanje naših pojedinačnih nacionalnih situacija”, rekao je kineski predstavnik.
Očekuje se da će kasnije danas američki izaslanik za klimu Džon Keri govoriti novinarima.
Objava je data dok predstavnici vlada širom sveta okupljeni na sastanku o klimi u Glazgovu (COP26) pregovaraju kako da nadograde dogovor iz Pariskog sporazuma da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštite osetljive zemlje od uticaja globalnog zagrevanja.
U nacrtu sporazuma objavljenom danas navodi se da će se ići na ukidanje energije na ugalj, koji najveći izvor emisija štetnih gasova koje proizvode ljudi.
“Ovde ima tela i nadam se da će ih pronaći zbog svega što su nam uradili”
Žuta policijska traka pukla je pod naletima vetra na prostoru jedne od nekadašnjih najozloglašenijih kanadskih škola i internata. Čitavo imanje od skoro 300 hektara sada se tretira kao veliko mesto zločina, jer konačno počinje dugo čekana potraga za decom koja su poslata da žive ovde i više se nikada nisu vratila kući.
„Nadam se da će pronaći tela zbog svega što su nam uradili“, rekao je Alfred Džonson, koji je pohađao školu 1947. godine, a prenosi Gardijan.
“Koristili su nas kao robove”, dodao je.
Policija i članovi lokalne zajednice započeli su sa pretragom terena Instituta “Mohavk” – najstarije škole u Kanadi – tragajući za ostacima dece za koju mnogi veruju da su sahranjeni na imanju škole, u neobeleženim grobovima.
Komemoracija Slaviši Lekiću u ponedeljak, sahrana u utorak
Komemoracija preminulom novinaru Slaviši Lekiću biće održana u ponedeljak, 15. novembra, a njegova sahrana u utorak, 16. novembra, rekli su za agenciju Beta članovi Lekićeve porodice.
Nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić preminuo je u Beogradu u 63. godini.
Komemoracija biće održana u ponedeljak u Dorćol placu u 14 sati, a sahrana u utorak u 15 časova na Novom bežanijskom groblju.
Lekić je bio novinar i urednik Omladinskih novina, Borbe, Naše Borbe, Vremena, NIN-a a objavljivao je kolumne u listu Danas, nedeljniku Njuzvik kao i u Nedjeljnoj Dalmaciji i Mladini.
On je bio vlasnik i glavni i odgovorni urednik magazina Status kao i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter.
Autor je nekoliko knjiga, medju kojima su “Zamlaćivanje – politička autobiografija Tomislava Nikolića” i “Svaka čast Vučiću” i dokumentarnih filmova poput “Mediji u Srbiji: hronika propadanja”, “Pad haških begunaca”, “Junaci doba zlog”, “Vladalac”…
Bio je član prvog saziva Saveta za štampu i medijski savetnik u organizaciji UNDP.
Od 2017. do 2019. godine bio je predsednik NUNS.
Batler se izgleda nije obraćao Jokiću: Koga je lider Majamija pozvao da se obračunaju…?
Pobeda Denver nad Majamijem (113:96) pala je u senku incidenta u kojem su učestvovali Nikola Jokić i Markif Moris. Najpre je Moris grubo faulirao aktulenog najkorisnijeg igrača reguralnog dela NBA lige. Srpski centar, isprovociran nesportskim potezom, uzvratio je košarkašu Majamija udarivši ga sa leđa.
Konflikt koji se dogodio dva minuta i 39 sekundi pre kraja utakmice dobio je rasplet pred disciplinskim organima NBA lige. Lider Nagetsa je zaradio meč suspenzije, dok će Moris snositi finansijske sankcije i moraće da uplati kaznu u iznosu od 50.000 dolara.
Sem Amik sa Atletika piše da je ovo pravedna kazna, s obzirom na to da tuča nije eskalirala. Međutim, prve reakcije su bile prilično napete.
Činilo se kao da besni Batler neposredno nakon incidenta urla na Jokića da se nađu iza i da se obračunaju.
Međutim, kako piše Atletik u analizi čitavog slučaja, izgleda da Batler nije pretio Jokiću.
Atletik naglašava da je zaista izgledalo kao da se Batler obraća Jokiću i zove ga da se obračunaju negde drugde. Korisnici Tvitera su zaključili da je on izazivao Nikolu na “dobru, staromodnu tuču”, a Atletikov izvor koji je upoznat sa situacijom ističe da je Batler zapravo bio besan na Stivena Grejema, jednog od pomoćnih trenera Nagetsa i nekadašnjeg NBA igrača.
PREPORUKA ZA ČITANJE 1
PREPORUKA ZA ČITANJE 2
Tagovi
