Slepi i slabovidi ljudi u Srbiji nemaju mogućnost da kupe ono što im se čita, jer je proces štampanja jedne knjige na Brajevom pismu dug i veoma skup. Izrada samo jednog primerka „Na Drini ćuprija“ košta 1.400 evra, ali Biblioteka Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“ već pola veka se trudi da osobama sa ovim tipom invaliditeta omogući „prozor u svet“ – na hiljade i hiljade novih naslova.
Jedna od najvećih biblioteka za slepe u Evropi, a najveća na Balkanu ima 90.000 knjiga – 50.000 na Brajevom pismu i 40.000 u zvučnom formatu, a osim kultnih dela i obavezne školske literature, na police redovno stižu dobitnici Nobelove i drugih nagrada.
„Imamo dobru saradnju sa državnim institucijama, ali od velikog značaja je i podrška društveno odgovornih kompanija kao što je Mozzart“, istakla je Jelena Stojanović, sekretar Saveza slepih Srbije koji obeležava 75 godina postojanja.
Kompanija Mozzart pomogla je u opremanju prostorija ovog istorijskog zdanja, u kome se čuva pravo blago. Želja, upornost i zalaganje rukovodioca gotovo da može prstima da se opipa u vazduhu, a Savez koji su oslepeli borci iz Prvog i Drugog svetskog rata osnovali 1946. danas broji 45 lokalnih organizacija, odnosno zastupljen je u gotovo svakom gradu u Srbiji!
Jedna od najstarijih socijalno-humanitarnih organizacija decenijama se bori za bolji položaj slepih i slabovidih u društvu i bavi se problemima obrazovanja, zapošljavanja i pristupačnosti fizičkog okruženja. Kroz saradnju sa državom, velikim kompanijama, inovativnim saradnicima i medijima, pokušavaju da pronađu rešenja.
„Trudimo se da im učinimo dostupnim asistivne tehnologije, različita pomagala, knjige u audio formatu i na Brajevom pismu. Slepi spadaju u jednu od najobrazovanijih kategorija među osobama sa invaliditetom, ali često imamo problem sa predrasudama poslodavaca. U medijima uvek apelujemo da nas ljudi ne posmatraju kroz invaliditet nego kroz sposobnosti koje imamo, jer je u ovoj kategoriji dosta magistara i visokoobrazovanih ljudi“, naglašava Jelena Stojanović.
Iz Saveza poručuju da država dosta radi na omogućavanju pristupačnog fizičkog okruženja – dostupni su prilazi javnim institucijama, javni prevoz, a zvučna signalizacija na semaforu bi trebalo da se poboljša i van Beograda.
Među 12.000 članova ovog saveza su najrazličitije starosne kategorije, pa su i potrebe drugačije, ali se u ovoj biblioteci trude da odgovore svim željama.
„Upravo radimo na programu za narednu godinu, uvek gledamo šta je najaktuelnije, šta se najviše čita… Pripremamo oko 200 naslova, 80 odsto u zvuku, a 20 odsto za Brajevu štampu. Svake godine tu ulaze dobitnici Nobelove nagrade i druga nagrađivana dela. Uvek uzimam za primer knjigu „Na Drini ćuprija“, koja ima nešto više od 200 strana, a kada se uradi na Brajevom pismu to je sedam svezaka. Svaka košta 200 evra, dakle jedno delo košta 1.400, a nama je potrebno četiri primerka. Tri kod nas i jedna za Narodnu biblioteku“, ističe Violeta Banković, koordinator biblioteke „Dr Milan Budimir“.
Tagovi
