Očekuje se da će novi nacrt sporazuma za sprečavanje najgorih uticaja na klimatske promene biti objavljen u narednim satima nakon što su razgovori na samitu „COP26“ u Škotskoj prošli ranije zacrtani rok do 12. novembra.
Nastali problemi se odnose na subvencije za ugalj i druga fosilna goriva, kao i pitanje finansijske pomoći siromašnijim zemljama, prenosi BBC.
U petak su izaslanici malih ostrvskih država kojima preti porast nivoa mora rekli da njihova zemlja brzo nestaje. Ministar ekologije Tuvalua, ostrvske zemlje koja je posebno osetljiva na porast nivoa mora, rekao je da njegova nacija „bukvalno tone“.
„To je pitanje života i opstanka za mnoge od nas, i molimo sve ovde da Glazgov bude taj odlučujući trenutka za promene. Ne smemo dozvoliti propast“, rekao je ministar iz Tuvalua.
Predsednik Konferencije u Glazgovu Alok Šarma je rekao da planira da objavi izmenjeni nacrt sporazuma danas u jutarnjim časovima, na osnovu konsultacija koje su nastavljene i posle ponoći. Šarma je dodao da je formalna plenarna sednica za usvajanje konačnih odluka samita predviđena za popodne.
Naučnici kažu da će nas ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima zaštititi od najopasnijih uticaja na klimatske promene. To je, uostalom, bio i ključni deo Pariskog sporazuma koji je većina zemalja potpisala pre šest godina.
Za postizanje cilja potrebno je smanjenje globalnih emisija za 45 odsto do 2030. godine i nulta emisija do 2050.
Jedan slikovit primer uticaja eventualnog porasta globalne temperature iznad 2 stepeni Celzijusa je smrt skoro svih koralnih grebena, kažu naučnici.
Nacrt sporazuma objavljen rano u petak uključivao je razvodnjene obaveze za okončanje upotrebe uglja i drugih fosilnih goriva. Iako su to kritikovali aktivisti kampanje, neki posmatrači su istakli da će ovo biti prvi put da se ugalj eksplicitno pominje u dokumentima Ujedinjenih nacija koja se tiču ekologije i zaštite životne sredine.
U međuvremenu, navodi se da su Kina i Saudijska Arabija među grupom zemalja koje žele da uklone reference iz sporazuma koje se protive subvencijama za fosilna goriva, javila je novinska agencija Rojters, pozivajući se na izvore bliske pregovorima.
Revidirani tekst nacrta takođe traži mnogo strože rokove za vlade da otkriju svoje planove za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Govoreći iz Londona, premijer Velike Britanije Boris Džonson rekao je da bogate zemlje moraju staviti više „keša na sto“ kako bi pomogle ostatku sveta da se udalji od fosilnih goriva.
Klimatsko finansiranje, ili novac koji su bogatije zemlje obećale siromašnijim zemljama za borbu protiv klimatskih promena, i dalje je jedna od najspornijih tačaka. Godine 2009. razvijene zemlje su se obavezale da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje ekonomijama u razvoju do 2020. Ali ovaj cilj nije ispunjen. Uprkos obećanjima datim na „COP26“ do sada, planeta i dalje ide ka zagrevanju od 2,4 stepeni Celzijusa, iznad predindustrijskog nivoa, prema izveštaju regulatornih tela, prenosi BBC.
Ipak, na samitu u Glazgovu dogovoreno je nekoliko bitnih sporazuma. U iznenađujućoj najavi, SAD i Kina su se saglasile da rade zajedno u narednoj deceniji kako bi ograničile porast globalne temperature na zacrtanih 1,5 stepeni.
Takođe, više od 100 svetskih lidera obećalo je da će okončati i preokrenuti krčenje šuma do 2030. godine, uključujući Brazil, dom amazonske prašume.
Sjedinjene Države i Evropsak unija najavile su globalno partnerstvo za smanjenje emisije metana sa efektom staklene bašte do 2030. godine. Smanjenje metana u atmosferi se smatra jednim od najboljih načina za brzo smanjenje globalnog zagrevanja.
Uz to, više od 40 zemalja se obavezalo da će se udaljiti od uglja, mada ne i najveći svetski korisnici poput Kine i SAD.
Takođe, pokrenut je novi savez koji obavezuje zemlje da odrede datum za prestanak upotrebe nafte i gasa – i obustave davanje novih dozvola za istraživanje.
Tagovi
