Oslobođen od paske države bezbednosti, univerzitet se uskoro pretvorio u svojevrsnu republiku. Tokom četiri meseca radili su, kriomice, samo udaljeni, strukovni fakulteti. Na ostalim, i to ne samo u Beogradu već i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu – samo ne u Prištini, trajao je protest uz obustavu nastave. Na fakultetima su delovale razne ustanove, od onih koje su organizovale programe za hiljade studenata okupljenih oko fakulteta, pa do logistike, obezbeđenja i desetak novina koje su u skromnim uslovima, svakodnevno izlazile u tiražima od više hiljada primeraka.
Bilo je to doba neviđenog optimizma, velike solidarnosti i nadanja koja prevazilaze lične ili političke interese.
Svakog dana na Platou ispred Filozofskog fakulteta okupilo bi se nekoliko hiljada studenata. Sa krova ulaza u kafe-knjižaru „Plato“, a kada su gazdi pripretili, sa specijalno konstruisane platforme džipa na kome je bilo nekoliko zvučnika („Vukomobil“ za jedne, za druge „Đinđovukomobil“), obraćali su se ugledni govornici. Nije to mogao svako: književnici, profesori, slikari, episkopi…
Ako bi se otkrilo da je neko nekada imao neke veze sa režimom (kao grupa „Tap 011“, što se nisu dosetili organizatori ali jesu okupljeni) ili je nekada pozvao na kažnjavanje srpskog naroda zbog borbe za Krajinu i Srpsku (profesor Ivan Đurić), mnoštvo bi se zatalasalo u nezadovoljstvu, a u pokliču prezira odjeknula bi svest o nepravdama decenijama starija od ovih mladih ljudi.
Slikara Miću Popovića morali su da donesu na krov-govornicu, drhtavim glasom pozdravio je put ka pobedi kojim je i sâm pošao kada je bio tako mlad. Nekoliko dana kasnije, veliki srpski slikar umre, a umesto državnih novina koje je iskvario režim, „Glas mašinca“ – jedne od revolucionarnih novina – na naslovnoj strani objavi: „MIĆO, HVALA VAM.“
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
