Intervju: Vladimir Djordjević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu
- Kakva je trenutna situacija sa bezgotovinskim plaćanjem na regionalnom tržištu?
Već celu deceniju traju konstantne promene i evolucija u našoj industriji, a evropska regija je tu u prvom planu. Industrija plaćanja je ušla u period dramatičnih promena – pošto plaćanja postaju nevezana za mesta ili mesta prodaje. Plaćanje postaje gotovo nevidljivo. Danas plaćamo svuda, i kad uđemo u taksi, hotel, prodavnicu, pozorište, mi ne prestajemo da plaćamo. Online ili u prodavnici, više ne stižemo da uzimamo novčanik. Nismo vezani ni za mesto ni za trenutak plaćanja.
Ako pogledamo naš region jugoistočne Evrope, moram reći da na osnovu Visa podataka, region nije homogen, jer je procenat digitalnih plaćanja u svim zemljama u regionu različit – od 26% u Bosni i Hercegovini do 43% u Crnoj Gori, dok je u Srbiji i Makedoniji u sredini sa 31% i 33%.
Novi načini plaćanja, kao što je beskontaktni, postaju sve popularniji, dopunjavajući tradicionalne oblike plaćanja kao što je gotovina. U zemljama jugoistočne Evrope na sva 4 tržišta vidimo da beskontaktna plaćanja imaju ogroman rast u pogledu obima plaćanja: 136% u Crnoj Gori i Srbiji, 263% u Makedoniji i 305% u Bosni i Hercegovini. Udeo beskontaktnih plaćanja u Srbiji i Crnoj Gori premašio je 50% u transakcijama, u Srbiji je 51%, dok je u Crnoj Gori 70%. Ostala dva tržišta takođe rastu – u BiH 18%, a Makedonija 21%.
E-trgovina je odličan primer kako se današnje ponašanje potrošača menja. Dobra vest je da zemlje jugoistočne Evrope prate ovaj trend sa Makedonijom kao liderom u regionu sa 18% prodora e-trgovine u smislu obima plaćanja sa Visa karticama, dok Srbija pokazuje najveći rast e-com – 23% u smislu obima plaćanja sa Visa karticama i 41% u smislu broja transakcija (ukupno 9%), kao i Bosna i Hercegovina sa 11% rasta e-com, uz učešće e-com do 12% od ukupnog obima plaćanja. Crna Gora zauzima 15% učešća e-com, što čini samo 5% u ukupnom obimu plaćanja Visa karticama.
- Po čemu se tržište na Balkanu razlikuje od ostalih u Evropi?
Tržište na Balkanu ima veliki potencijal da se razvije i postane lider u digitalnim plaćanjima u periodu od 2 do 3 godine. Trenutni procenat beskontaktnih plaćanja na Balkanu je 25%, dok je u Evropi između 60-80%. Australija je trenutno prva u smislu beskontaktnih plaćanja, a prati je Gruzija. Jedini trenutni problem je mobilno bankarstvo, koje zaostaje na balkanskom tržištu, jer se starije generacije ređe navikavaju na njega. Svako veruje u društvo bez gotovine, ali je teško napraviti korak napred. Podržavamo uvođenje velikog broja POS terminala, jer time preduzimamo korak napred u daljem razvoju digitalizacije, što je naš glavni cilj. Ovo smo pokazali i kampanjom Šampioni bezgotovinskog plaćanja u kojoj učestvujemo, a koja se širi na celo srpsko tržište, i predstvalja podršku plaćanja poreza i drugih obaveza karticama, umesto gotovinom.
- Da li postoji još neka inovacija u beskontaktnim plaćanjima? Znamo za pametne telefone i pametne satove, ali koja je sledeća stvar koja nam sledi?
Iako su danas mnoge potrošačke transakcije i dalje vezane za valutu ili kartice zbog praktičnosti, mi smo na raskršću. Inovatori i nosioci promena u fintechu pokušavaju da pruže potrošačima fleksibilnost plaćanja i obezbede različite mehanizme za korišćenje, praćenje i upravljanje novcem.
Tokom prvih decenija elektronskog plaćanja, iskustvo korisnika je gotovo u potpunosti izgrađeno oko plastične kartice. Ali svet se promenio. Tradicionalna kartica se demontira i integriše u niz različitih scenarija plaćanja. Potrošači imaju stalne veze sa svojim novcem, bankama i trgovcima u realnom vremenu, i to preko mnoštva uređaja, čipova i ekrana.
Kada su elektronska plaćanja bila isključivo plastičnim karticama, ono što je okruživalo transakciju nije bilo važno. Ali sa mobilnim plaćanjima dolazi ekran i očekivanje dodatnih angažovanja.
Upravo je angažovanje sledeća granica za industriju plaćanja. Plaćanja danas zauzimaju samo jedan deo potrošačkog putovanja. Gledajući u budućnost, vidimo nove načine angažmana koji se pojavljuju u Azijsko-pacifičkoj regiji, a koji omogućavaju dodatne vrednosti potrošačima pre transakcije, za vreme i posle transakcije. Digitalna iskustva dolaze u prvi plan i zadivljuju potrošače na nove načine, jer multifunkcionalne mogućnosti nude više načina za povezivanje i više dodatnih vrednosti.
Ako usmerimo naše razmišljanje kako da se jače povežemo sa potrošačima različitim mogućnostima između transakcija, i uz dodatnu funkcionalnost, industrija plaćanja može mnogo da promeni ulogu koju imamo u njihovim životima.
- Da li mislite da će digitalni novčanici zameniti plaćanje karticama u budućnosti?
Iskustvo sa plaćanjem karticama je već prilično dobro, a ukorenjene navike potrošača teško se prekidaju. Šta je sada drugačije? Potrošači očekuju istu jednostavnost i lakoću upotrebe na koje su se navikli koristeći svoj pametni telefon, najviše od svih uređaja s kojima svakodnevno komuniciraju. Nove ideje i tehnologije ubačene su u tradicionalni platni ekosistem, proširujući doseg digitalnih plaćanja širom sveta – i povećavajući očekivanja potrošača za besprekorna iskustva koja imaju taj „vau“ faktor. Plaćanje uređajima koje nosite na sebi sada je stvarnost. Danas u nekim zemljama možete plaćati pomoću pametnih satova kao što su Fitbit Ionic ™ i Garmin® vivoactive® 3. Mi nastavljamo da radimo sa proizvođačima uređaja i dobavljačima tehnologija za integraciju plaćanja u nova nosiva rešenja, tako da potrošači mogu još lakše da kupe ono što žele, kada god žele.
- Na koji najbolji način možemo da izbegnemo prevaru i kako nam tehnologija pomaže u tome?
Bezbednost je uvek bila prioritet za Visu. Da bismo bili u mogućnosti da budemo najbolji način plaćanja, moramo biti najpouzdaniji. Već skoro 60 godina Visa je posvećena razvoju sigurnog plaćanja i sve to je zadržalo višeslojni bezbednosni pristup. Sve ukupno, globalne prevare ostaju na niskom nivou, manje od jednog procenta, što znači da su više od 99,9% transakcija važeće i regularne. Međutim, mi smo i dalje veoma fokusirani na sprečavanje prevare. Naš pristup danas je zasnovan na četiri principa: zaštita podataka, devalvacija podataka, iskorišćavanje podataka i osnaživanje potrošača.
EMV čip je bio veoma efikasan u sprečavanju prevare u prodavnicama. Pažljivo smo posmatrali prostor koji ne postoji, gde kartica nije prisutna u transakciji, pogotovo što su transakcije sve više digitalne. Iz tog razloga smo primenili tehnologiju kao što je tokenizacija, koja transformiše osetljive podatke računa u oblik koji ne mogu da koriste kriminalci za prevaru. Usluga Visa Token zamenjuje osetljive informacije o nalogu, kao što je 16-cifreni broj računa, jedinstvenim digitalnim identifikatorom koji se zove token. Token omogućava da se obrade plaćanja bez izlaganja stvarnih detalja o računu, koji mogu biti potencijalno ugroženi. Takođe, napredujemo i sa biometrijskim i drugim tehnologijama za autentifikaciju, kako bismo se posebno pozabavili prelaskom na digitalna plaćanja.
Osim toga, Visa preduzima proaktivan pristup da identifikuje pretnje u prostoru »plaćanja bez kartice«, kroz analizu »mašinskog učenja« transakcija e-trgovine i razvoja tehničkih mera za utvrđivanje da li su trgovci eCommerca kompromitovani. Zadržali smo stope prevara u tom prostoru, koje stvarno ne postoje. Međutim, digitalna plaćanja predstavljaju veći udeo u svemu i rastu brže od stopa prevara, koje su uglavnom iste.
Budući da digitalna plaćanja predstavljaju veći deo transakcija u celini, moramo i dalje biti oprezni i ulagati u tehnologije i strategije koje sprečavaju da se prevare povećaju.
