Kako je biti psihoterapeut superbogatih: „Imaju problema sa poverenjem, nemaju osećaj svrhe, bore se sa krivicom i strahom…“

Britanski psihoterapeut Klej Krokel sarađivao je sa brojnim poznatim i bogatim osobama is sveta biznisa. Kaže da „mnogi milijarderi sa kojima radi (terapije) imaju problema sa poverenjem, nemaju osećaj svrhe i bore se sa stidom, krivicom i strahom“.

„Da sam dobio dolar svaki put kada čujem izraz ‘prvi svetski problemi’, moj bankovni račun bi izgledao slično računima mojih klijenata“, kaže Krokel, a prenosi Gardijan.

Krokelova specijalnost, kako kaže, jeste rad sa pojedincima koji imaju „ultra visoku neto vrednost“.

„Slučajno sam počeo da radim sa milijarderima. Imao sam jednog bogatog klijenta, koji je moje ime prenosio svojim poznanicima“, kaže Krokel.

Tokom godina, Krokel je razvio veliku dozu empatije prema onima koji imaju previše.

„Šta bi moglo biti izazovno u tome da budete milijarder? Pa, kako bi bilo kada ne biste mogli da verujete onima koji su vam bliski? Ili ako ste na bilo koju novu osobu u svom životu gledali sa dubokom sumnjom“, priča Krokel.

Od svojih klijenata često čuje pitanja: „Šta hoće od mene?“; „Kako će da manipulišu sa mnom?“; „Verovatno su prijatelji sa mnom samo zbog mog novca.“

Zatim postoje borbe sa svrhom – depresija koja se javlja kada se osoba oseća kao da nema razloga da ustane iz kreveta.

„Zašto se truditi da idete na posao kada posao koji ste izgradili ili nasledili sada radi sam bez vas? Kada bi sve vaše potrebe i još mnogo toga bile pokrivene do kraja života – možda biste se borili i sa nedostatkom smisla i ambicija. Mojim klijentima je život često dosadan i previše puta ih to dovodi do toga da jure za sledećim vrhom – hemijski ili na neki drugi način – da popune tu prazninu“, kaže Krokel.

On kaže da je većina ljudi sa kojima sarađuje mnogo spremnija da priča o svom seksualnom životu ili problemima sa zloupotrebom supstanci nego o svojim bankovnim računima. Novac se smatra prljavim i tajnim. O novcu je nezgodno govoriti. Novac je umotan u krivicu, stid i strah.

„Postoji percepcija da vas novac može imunizovati protiv mentalnih problema, dok zapravo verujem da bogatstvo može učiniti vas – i ljude koji su vam najbliži – mnogo podložnijim njima“, zaključuje Krokel.

On kaže da je čest slučaj da njegovi klijenti imaju slične porodične priče. Skromni početak i fokusiranost na posao na uštrb porodičnog života.

„Previše mojih klijenata želi da ugodi svojoj deci tako da nikada ne moraju da trpe ono što su oni trpeli dok su odrastali. Ali rezultat je da oni sprečavaju svoju decu da iskuse upravo ono što ih je učinilo uspešnim – žrtvovanje, naporan rad, prevazilaženje neuspeha i razvijanje otpornosti. Preterano prepušteno dete razvija se u odraslu osobu koja ima nisko samopouzdanje, nisko samopoštovanje i potpuni nedostatak hrabrosti“, zaključuje Krokel.

Ova veoma bogata deca počinju svoje puteve tako što idu u elitne internate i prelaze na elitne univerzitete – razvijajući jezik i kulturu među sopstvenom vrstom. Retko stvaraju prijateljstva sa neimućnim ljudima, što može dovesti do osećaja izolovanosti i zarobljenosti unutar veoma malog mehura. Malo je ljudi na svetu sa kojima se zapravo mogu povezati, što naravno dovodi do nedostatka empatije.

„Obratite pažnju na nespretnost i nedostatak ljudske veze i koliko užasno tretiraju jedni druge. Fascinantno je i zastrašujuće. Kada neko vodi život bez posledica (zbog grubosti prema konobaru ili okrutnosti prema bratu ili sestri, na primer), zaista nema razloga da ne uradite ove stvari. Posle nekog vremena, to se normalizuje i prihvata. Život bez pravila nije dobar ni za koga“, konstatuje Krokel.

„Izgrađeno je na ideji grupe bogate dece koja se takmiče ko će uzeti plašt od njihovog oca – niko od njih nije u stanju da ga ubedi da to može. A to je zato što su odrasli potpuno nespremni da preuzmu bilo kakvu odgovornost“, kaže Krokel.

On zaklučuje da bogati roditelji, često zbog sopstvene krivice i stida, ne pripremaju svoju decu za izazove upravljanja svojim bogatstvom.

Njemu su se više puta obraćala deca bogatih pričajući o problmu sa novcem.

„Nikada nismo razgovarali o novcu. Ne znam koliko imamo ili šta treba da radim sa tim. Ne znam kako da se brinem o tome. Sve je tako tajno i prljavo“, parafrazira Korkel zapažanje jednog deteta bogatih roditelja.