NChallenge
KNJIGE
Imala sam opsesiju čitanjem. Kao dete sam čitala sve, kod bake i dede gde sam bila po tri meseca, i gde nije bilo mnogo knjiga osim starih brojeva NIN-a, čitala sam čak i to. Stare bakine ljubavne romane. Baš sve. Ne bih čula kada me neko zove, nosila sam ih u toalet sa sobom, ne bih spavala dok ne završim zanimljiv deo, a u isto vreme bih štedela one koje su me oduševile da im što kasnije dođe kraj.
Prva dva pisca kojima sam bila opsednuta su dva pisca čija smo sabrana dela imali u kući, Branko Ćopić i Lajoš Zilahi. Ne znam još nekoga ko je pročitao sve od Lajoša Zilahija. Onda je došao Meša Selimović i njegov Hasan, omiljeni lik iz nekog romana. Markes, kada sam crtala šemu da shvatim ko je kome ko. Momo Kapor koji je za mene bio Beograd. Galeb Džonatan Livingston Ričarda Baha. Ljosine Avanture nevaljale devojčice.
MUZIKA
Zdravko Čolić i svi njegovi koncerti na koje sam išla i pre osnovne škole. Bijelo dugme, album sa Tifom. Onda je došla srednja, pa kreće Depeche Mode, The Cure, EKV i Zabranjeno pušenje, nikada nisam propustila koncert ni u Sarajevu niti posle u Beogradu, ali i prvi Džej.
FILM
Omiljeni Mediteraneo, zbog logike u ljubavi. Almodovar, gledala sve. Underground, zbog toga što Marko divno laže.
