Jugoslovenski eksperiment pruža nam mnogo lekcija danas. Za početak, moram reći da nisam neko ko je nostalgičan. Zapravo sam veliki kritičar jugoslovenskog iskustva iz brojnih razloga. Ali istorijske lekcije iz Drugog svetskog rata su važne, kazao je filozof Srećko Horvat u razgovoru sa novinarom Džeremijem Skejhilom, poslednjim dobitnikom nagrade „Milan Pantić“. Uz dozvolu autora, Nedeljnik u novom broju ekskluzivno prenosi delove razgovora sa Intercepta.
„Prva lekcija jugoslovenskog iskustva je antifašizam i uspešna partizanska borba. Naravno, važno je reći da je Tito imao podršku, preko Ficroja Maklina, Engleza i Čerčila. Čerčil je shvatio da je jedini način da se dobije rat savez sa onima koje je najviše prezirao, komunistima. Tu leži odgovornost današnjih elita. Takozvani politički centar je preplašen od savezništva sa levicom. Umesto da se približe levici, oni je nipodaštavaju na svaki način“, rekao je Horvat.
On je samoupravljanje – koje „nije dobro funkcionisalo, ali je ideja bila dobra“ – nazvao drugom lekcijom, dok je Pokret nesvrstanih bio treća.
„Nehru, Tito i Naser su imali svest da države globalnog juga moraju da sarađuju. Naravno, bilo je to za vreme Hladnog rata. Ništa slično sada nije moguće, ali je moguće razmišljati o trećoj opciji. To je ono što nam je neophodno“, naveo je, između ostalog, Srećko Horvat.
Ceo intervju čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom
Tagovi
