Optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije proglašeni krivim

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu (Specijalni sud) proglasilo je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika državne bezbenosti (DB) krivim za učešće u ubistvu novinara i vlasnika „Dnevnog Telegrafa“ Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, prenosi RTS.

Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović saopštila je na početku objave presude da su članovi tročlanog sudskog veća većinom glasova doneli odluku da se optuženi za ovo ubistvo „oglašavaju krivim“ i nastavila čitanje izreke presude, nakon čega će objaviti kazne na koje ih osuđuje, a potom i obrazloženje.

Zbog podstrekavanja na ubistvo, krivim su proglašeni tadašnji šef DB-a Radomir Marković i šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, dok su kao saizvršioci ubistva krivim proglašeni bivši operativac beogradskog centra Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak koji je u bekstvu, pa mu je presuda izrečena u odsustvu.

Ovo je druga prvostepena presuda, a prvom, koja je ukinuta, bili su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Marković nije privođen iz zatvora u Požarevcu „Zabela“ po sopstvenoj želji da ne prisustvuje izricanju presude.

Presuda za ubistvo Ćuruvije doneta većinom glasova

Predsedavajuća tročlanog veća Specijalnog suda Snežana Jovanović rekla je, izričući danas presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, da je presuda doneta većinom glasova članova veća.

Ona je rekla da u presudi nema suštinskih izmena u odnosu na raniju, koju je Apelacioni sud ukinuo i vratio na ponovno sudjenje.

Prema njenim rečima, optuženi Ratko Romić i Miroslav Kurak su neposredno pre ubistva Ćuruvije razgovarali telefonom tako da nisu mogli da budu zajedno, kako to tvrdi tužilaštvo – što znači, naglasila je, da nisu ni mogli da budu neposredni izvršioci.

Kako je rekla, neposredni izvršilac je N.N. lice kojem su Romić i Kurak prenosili informacije o kretanju Ćuruvije.

Apelacioni sud je ukinuo njihovu raniju presudu, smatrajući da je uvodjenje N.N. lica kao neposrednog izvršioca prekoračena optužnica.

Izričući presudu, Jovanović je rekla da je nekadašnji šef Službe državne bezbednosti (SDB) Rade Marković upoznao tadašnjeg šefa beogradskog centra Milana Radonjića sa planom za ubistvo Ćuruvije.

Kako je navela, Radonjić je potom sa tim planom upoznao Romića i Kurak, takodje članove SDB.

Marković nije prisustvao izricanju presude, dok se Kuraku sudi u odsustvu jer je u bekstvu.

Izricanju presude prisustvuje predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić.

Međunarodne organizacije: Pravda mora biti zadovoljena 

 Pravda mora biti zadovoljena, komentar je generalnog sekretara Evropske federacije novinara (EFJ) Rikarda Gutieresa povodom druge prvostepene presude izrečene u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i osnivača listova Dnevni telegraf, Nedeljni telegraf i Evropljanin.

Pred sudskim većem Specijalnog suda u Beogradu, u ponovljenom postupku prvostepenom presudom, za Ćuruvijino ubistvo osudjeni su nekadašni pripadnici Službe državne bezbednosti (SDB) Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Marković i Radonjić osudjeni su na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak, koji je u bekstvu, dobili po 20 godina.

„Slučaj novinara Slavka Ćuruvije simbol je nekažnjivosti ubistva novinara u našoj profesiji širom Evrope. Evropska federacija novinara, glavna reprezentativna organizacija novinara u Evropi, pozdravlja prvostepenu presudu. Ovo je izuzetno važna sudska odluka, koja treba da potvrdi odgovornost srpske države, a posebno Miloševićevog režima“, ukazao je u pisanom odgovoru Glasu Amerike Rikardo Gutieres.

Prvostepena sudska odluka istovetna je kao ona koju je Apelacioni sud ukinuo septembra 2020. i doneo odluku o ponavljanju sudjenja za ubistvo počinjeno pre 22 godine.

Atila Mong, predstavnik njujorške nevladine organizacije Komitet za zaštitu novinara (CPJ), presudu ocenjuje kao važnu sudsku odluku kojom su, kako kaže, kažnjene ubice Slavka Ćuruvije, novinara i neskrivenog kritičara režima Slobodana Miloševića.

„Presuda je važan korak u okončanju nekažnjivosti u ovom slučaju, ali srpske vlasti treba da nastave da rade na ostvarenju pune pravde tako što će identifikovati nalogodavce ubistva i pokrenuti njihovo krivično gonjenje. Uz to, presuda predstavlja pravi korak u prekidanju kruga nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima“, naveo je za Glas Amerike predstavnik CPJ-a za Srbiju i druge evropske zemlje.

Period od dvadeset dve godine, od čina ubistva pa do okončanja drugog po redu prvostepenog sudskog postupka, bio je dug put traganja za neposrednim izvršiocima i nikada utvrdjenim inspiratorima i nalogodavcima zločina nad novinarom, ali i profesijom, piše Glas Amerike.

„Saučesnici ubica činili su sve da pravda ne bude zadovoljena – istraga nije bila dobro sprovedena, bilo je opstrukcija, uništavani su dokazi, a svedoci zastrašivani. Takodje, sudjenje je ukazalo na i dalje postojeće saučesništvo ubica i njihovih sponzora sa krugovima vlasti u Srbiji“, rekao je Gutieres.

Sudbina prethodne presude, odnosno njeno ukidanje, mogla bi biti aktuelizovana i u ovom slučaju pošto prvostepeno osudjeni i u ovom slučaju imaju pravo žalbe Apelacionom sudu Srbije.

Gutieres gaji nade da će presuda pripadnicima tajne službe osudjenim za ubistvo Slavka Ćuruvije biti potvrdjena u žalbenom procesu.

„Da će biti konačna i da neće ponovo biti predmet pobijanja. Time bi se pokazalo da u Srbiji postoje skrivene snage koje odbijaju da rasvetle zločine iz prošlosti“, uveren je Gutieres.

Slična očekivanja izrazio je i Atila Mong.

„Nadamo se da presuda neće ponovo biti poništena u žalbenom postupku što bi u svetu izazvalo sumnju o tome da li će pravda u ovom slučaju ikada biti zadovoljena“, zaključio je on.

Razlog za poništavanje prethodne prvostepene presude kojom su Marković, Radonjić, Romić i Kurak bili osudjeni na istovetnu ukupnu zatvorsku u trajanju od sto godina bila je odluka Apelacionog suda da su uložene žalbe tužilaštva i odbrane bile osnovane.

Izmedju ostalog, tada je sudsko veće Apelacionog suda ocenilo da je sud prekoračio optužbu i povredio princip identiteta optužbe i presude jer je, kako je obrazloženo, u njoj navedeno da je na Ćuruviju pucala nepoznata osoba dok su Romić i Kurak pomagali – mada su u optužnici označeni kao neposredni izvršioci.

Slavko Ćuruvija ubijen je aprila 1999. na Uskrs, za vreme bombardovanja Srbije od strane NATO.

U optužnici je precizirano da je ubistvo počinjeno iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti – radi očuvanja postojeće strukture vlasti.