Dobro jutro,
Za danas su najavljeni protesti i blokade puteva na skoro 50 lokacija u Beogradu i širom Srbije. Protesti se organizuju sa zahtevom za oslobađanje svih uhapšenih na prethodnim protestima, povlačenje Zakona o eksproprijaciji i izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Omikron varijanta i dalje brine naučnike. Novo istraživanje iz Južne Afrike, čije je delove preneo Njujork tajms, ukazuje da je novi soj 2,5 puta zarazniji od prethodnog najzaraznijeg soja kovida…
Nemačka će uskoro, i zvanično, dobiti novu vladu, a Šolcov tim suočiće se sa brojnim izazovima na „novom putu za Nemačku“.
PROTESTI I BLOKADA PUTEVA
Pokret “Kreni-Promeni” saopštio je da će na više od 47 lokacija biti organizovana blokada, a kako su dodali, u mnogim mestima ljudi će se iznenada organizovati i blokirati saobraćajnice. Pozvali su građane na mirne i dostojanstvene proteste.
„U Beogradu su spremili taktiku uništavanja kola ljudima kola. Zato će se autoput zauzimati kao i prošli put, peške sa svih strana u manjim razbijenim grupacijama. A tačke za blokadu su i Pančevački most, Brankov most, Terazije, Slavija, kao i prilaz aerodromu“, navodi se u saopštenju.
Detaljan spisak lokacija na kojima će biti organizovana blokada pogledajte OVDE ili u nastavku teksta. iz „Kreni-Promeni“. Ističu da je, kao i prošli put kada je reč o Beogradu, centralno mesto Gazela. Učesnicima su poručili da ne ulaze u sukobe i ne svađaju se sa ljudima.
„U ostalim gradovima možeš naći tačke za blokadu ili organizovati blokadu sa svojim ljudima. Sami procenite najbolji način da to uradite. Budite kreativni. Pešačke prelaze bez semafora može blokirati grupa od 20 ljudi ako non stop prelazi prelaz što su radili naši drugari u Topoli. Nemojte pokušavati blokade ako ste nedovoljno brojni“, upozorili su iz „Kreni-Promeni“.
„Izvinite im se zbog blokade i objasnite zašto to radite. Recite im da ne možete nikoga da propustite. U slučaju da naiđe hitna pomoć ili vatrogasno vozilo, oslobodite prolaz. Ako naiđete na provokatore ili huligane koji su brojniji, povucite se. Ako na određenoj tački koja je prijavljena nema dovoljno ljudi, povucite se i nađite na mapi drugu najbrojniju tačku. Moguće da je lokaciju prijavio neko ko nije uspeo da okupi dovoljno ljudi.
OMIKRON I STEPEN ZARAZNOSTI
Naučnici u Južnoj Africi, usled zabrinutosti zbog potencijalne zaraznosti omikrona – novog soja koronavirusa, saopštili su da se nova varijanta kovida širi dvostruko vbrže od delta soja, koji se do sada smatrao nazaraznijom varijantom koronavirusa, prenosi Njujork tajms.
“Brzo širenje omikrona rezultat je kombinacije zaraznosti i sposobnosti da izbegne imunološku odbranu tela”, rekli su istraživači nove studije.
„Nismo sigurni šta je ta mešavina mutacija“, rekao je Karl Pirson, matematički modelar na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu koji je vodio analizu.
Doktor Pirson je rezultate objavio na Tviteru, a istraživanje još nije recenzirano niti objavljeno u naučnom časopisu, piše Njujork tajms. U četvrtak su naučnici saopštili da nova varijanta može delimično da izbegne imunitet stečen zahvaljujući prethodnoj infekciji. Još uvek je nejasno da li, i u kom stepenu, omilron može izbeći zaštitu koju pružaju vakcine. Neki stručnjaci su rekli da očekuju da će ishod biti sličan.
„Zastrašujuće je što se dešava toliko reinfekcija, što znači da imunitet izazvan vakcinom takođe može biti pogođen na sličan način“, rekla je Akiko Ivasaki, imunološkinja sa Univerziteta “Jejl”.
Novo istraživanje: “Omikron se širi brže od delta soja, skoro 2,5 puta…”
KANCELAR ŠOLC I NOVA NEMAČKA
Nemcima je obećana nova vlada do katoličkog Božića, a dok praznični dekor ulepšava ulice Berlina i drugih nemačkih gradova, čini se da će obećanje biti ispunjeno. Pod uslovom konačnog odobrenja članova tri stranke, ova prilično različita politička grupacija položiće zakletvu u sredu, kada će era Angele Merkel i zvanično ustupiti mesto novom dobu pod socijaldemokratom Olafom Šolcom.
„Semafor“ koalicija je nazvana po bojama uključenih strana – socijaldemokrate (crvena) koje se zalažu za pravedno društvo, liberale ili FDP (žuta) koje zagovaraju biznis i industriju i zelene, koji zagoravaju ekološke reforme. Ipak, “semafor” će brzo „udariti u zemlju“, ocenjuju stručnjaci, zbog činjenice da se Nemačka nalazi u piku agresivnog četvrtog talasa pandemije koronavirus i sve strožih ograničenja javnog života.
Kolacija okupljena oko Šolca, prema prvim analizama, želi pravedniju, liberalniju Nemačku, što rešavanje klimatskih promena čini prioritetom. Postepeno izbacivanje uglja bi se ubrzalo, do 2030. godine, za razliku od prethodnog cilja od 2038. Takođe, do 2030, obnovljivi izvori energije bi trebalo da obezbede 8 odsto električne energije u zemlji. Do istog datuma, koalicija želi 15 miliona električnih vozila na nemačkim putevima.
Koliko god Nemci bili složni kada je reč o ekologiji i socijalnoj zaštiti, zgleda da su glasači podeljeni oko drugih planova, poput legalizacije kanabisa. Čini se da ni plan za smanjenje starosne granice za glasanje sa 18 na 16 godina nije zaokupio pažnju avnosti. Samo 30 odsto ispitanika u anketi je odobrilo ideju. Još jedan predlog bi se takođe mogao pokazati kontroverznim, kako u zemlji tako i u inostranstvu, jeste mogćnost da tri stranke u potpunosti preispitaju nemački imigracioni sistem. Nova vlada želi da podstakne imigraciju, veća prava za ljude koji u Nemačkoj traže azil, i olakšavanje procedura za dobijanje nemačkog državljanstva.
Koliko će Nemačka izgledati drugačije kada je reč o spoljnoj politici i šta nova vlada znači za Evropu i ostatak sveta? Očekuje se, barem u tonu, malo oštriji odgovor prema zemljama poput Rusije i Kine. Koalicioni sporazum se posebno odnosi na kršenje ljudskih prava u Kini, problem politike dva sistema u Hongkongu i podršku Tajvanu. To je u skladu sa stavovima Evropske unije, ali komentatori primećuju da obraćanja označavaju svojevrsno odstupanje od Merkelove ere. Ipak, mnogi sumnjaju da, u odnosu prema Vašingtonu, Parizu ili Tokiju, Šolcova administracija možda i neće izgledati bitno drugačije od one kojom je deceniju i po upravljala Angela.
Lična karta
Olaf Šolc
Mnogi veruju da je socijaldemokrata pobedio na izborima zato što, stilom i manirima, toliko liči na Angelu Merkel. Miran i tih, bivši ministar finansija stekao je reputaciju opreznog i razboritog političara.
Analena Berbok
Kandidatkinja Zelenih za kancelara najverovatnije će biti ministarka spoljnih poslova. Ostaje da se vidi koliko će moći zaista imati. Za vreme Angele Merkel, spoljne politike se, zapravo, vodila iz kancelarije kancelarke.
Robert Habek
On je predvodio Zelene sa gospođom Berbok i sada će voditi takozvano “super ministarstvo” koje će kombinovati ekonomiju i životnu sredinu.
Kristijan Lindner
Kao ministar finansija, lider Stranke slobodnih demokrata je taj koji će držati “sve konce” i “veliki deo moći”, procenjuju politički analitičari.
Primetno je da je tokom koalicionih pregovora, uprkos tome što je bila treća na izborima, njegova stranka postigla neke značajne uspehe, primoravajući druge, na primer, da odustanu od klimatski prihvatljivog plana uvođenja nacionalnog ograničenja brzine na autoputu i odbacivanja predloženog poreza na bogatstvo.
Potencijal
Tri stranke imaju veoma različite političke pozicije i vizije za Nemačku. To što su uopšte uspeli da se dogovore da formiraju vladu pojedini smatraju “pravim čudom”, piše BBC.
Održavanje koalicije na okupu neće uvek biti lako, a njihovi planovi za „novu Nemačku“ su skupi. Neki stručnjaci se pitaju kako koalicija zaista planira da sve to plati, posebno imajući u vidu kovid krizu.
Nemačka se već borila da održi korak u sve digitalizovanijem svetu. Na samom početku pandemije pokazalo se da zdravstvene vlasti i dalje komuniciraju putem faksa, i da su u obrazovnoj infrastrukturi otkriveni očigledni nedostaci.
Olaf Šolc se već našao na udaru kritika zbog, kako mnogi kažu, nedovoljno oštrog odgovora na pandemiju koronavirusa. Najave uvođenja obavezne vakcinacije od sledeće godine prilično su podelile nemačku javnost…
Čak i pre nego što nova nemačka vlada položi zakletvu, njen sledeći kancelar je “zahvaćen”, kako njegova prethodnica, najgorom nacionalnom krizom još od Drugog svetskog rata.
I DRUGE VESTI
Uticaj omikrona na globalnu ekonomiju i nova politika MMF-a
Međunarodni monetarni fond (MMF) planira da smanji svoju prognozu za svetski rast zbog novog soja koronavirusa omikron koji se širi u svetu, izjavila je generalna direktorka te institucije Kristalina Georgijeva. MMF je u oktobru već smanjio predivđanja za rast bruto domaćeg proizvoda sveta na 5,9 odsto u odnosu na 6.0 odsto koliko je prognozirao u julu, zbog logističkih problema i neujednačene vakcinacije.
“Novi soj virusa koji može da se širi vrlo brzo može da poljulja poverenje i u tom smislu mi ćemo verovatno imati reviziju na niže naših projekcija svetskog rasta iz oktobra”, rekla je Georgijeva na konferenciji Rojters Nekst.
“Beograd postaje autokratski saveznik autokratije…”
Profesor vašingtonskog univerziteta “Džons Hopkins” Danijel Server rekao je da sve razvijenije partnerstvo sa Rusijom Srbiju udaljava od Evropske unije i zapadnih vrednosti i da time “Beograd de fakto postaje autokratski saveznik autokratije”.
“Jedino se neslobodne države boje građanskog nenasilnog protesta. Uspešne obojene revolucije su autohtone, čak i ako pojedine imaju koristi od međunarodne podrške”, rekao je Server.
Vašington post: „Rusija priprema ofanzivu na Ukrajinu s oko 175.000 vojnika PolitikaVestiSvetSAD-Rusija“
Rusija priprema ofanzivu na Ukrajinu koja bi uključila do 175.000 vojnika i to već sledeće godine, preneo je u petak uveče list Vašington post.
Moskva se sprema da pokrene ofanzivu sa „100 bataljona sačinjenih od taktičkih grupa sa procenjenom snagom od 175.000 ljudi“, a u ofanzivi bi bili uključeni i tenkovi, artiljerija i druga oprema, izjavio je za list neimenovani visoki američki zvaničnik.
Napad nožem u Njujork – ubijen italijanski student
Jedan muškarac nožem je napao i ubio italijanskog studenta sa univerziteta Kolumbija u Njujorku, povredio još jednog Italijana u odvojenom napadu i napao jednog prolaznika, saopšteno je iz nekoliko izvora.
Njujorška policija potvrdila je za Frans pres da je 30-ogodišnji Italijan David Điri podlegao povredama u bolnici, pošto je kasno sinoć izboden nožem u kvartu Harlem, na severozapadu Menhetna, blizu kampusa univerziteta Kolumbija.
Slučaj pucnjave u srednjoj školi u Mičigenu
Tužioci su podigli optužnicu za ubistvo iz nehata protiv roditelja tinejdžera iz američke države Mičigen koji je ubio četiri učenika iz svoje srednje škole, preneo je Glas Amerike (Voice of America – VoA). Džejms i Dženifer Krambli su oboje optuženi po četiri tačke, četiri dana nakon što je njihov 15-godišnji sin Itan otvorio vatru u srednjoj školi u Oksfordu, oko 60 kilometara od Detroita, ubio četvoro učenika i ranio još sedmoro.
Džejms Krambli je vodio sa sobom Itana kada je, pet dana pre napada, kupovao pištolj koji je Itan doneo u školu, navode tužioci. Kada je čuo izveštaje o pucnjavi u školi, Džejms Krambli se odmah vratio kući sa posla da potraži pištolj, koji nije našao, izjavila je na konferenciji za novinare tužilac okruga Ouklend Karen Mekdonald. Krambli je zatim pozvao policiju i rekao da sumnja da je njegov sin možda napadač u školi.
Nova istraga protiv Bolsonara zbog širenja lažnih informacija o koroni
Sudija Vrhovnog federalnog suda Brazila naložio je otvaranje još jedne istrage protiv predsednika Žaira Bolsonara zbog širenja lažnih informacija u video snimku u kojem povezuje vakcinu protiv koronavirusa sa sidom. Sudija najviše instance brazilskog pravosuđa odgovorio je na zahtev odbora Senata koji je u oktobru optužio Bolsonara da je počinio teške prekršaje tokom epidemije koronavirusa.
To je još jedna u nizu istraga pokrenutih protiv brazilskog ekstremno desničarskog predsednika. Predmet nove istrage je video snimak na kojem Bolsonaro citira navodno zvanične izveštaje britanskih vlasti koje “sugerišu” da osobe potpuno vakcinisane protiv koronavirusa, mogu “brže” da dobiju sidu. Tu informaciju su demantovale britanske vlasti, kao i brojne brazilske zdravstvene organizacije i Društvo za infektivne bolesti.
VESTI IZ SPORTA
Srbija bez plasmana u finale Dejvis kupa
Teniska reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira u finale Dejvis kupa u Madridu, pošto je u polufinalu izgubila od Hrvatske sa 1:2. Odlučujući poen Hrvatskoj doneo je prvi dubl sveta Nikola Mektić i Mate Pavić, koji su u trećem meču polufinala pobedili Novaka Đokovića i Filipa Krajinovića sa 7:6, 6:1.
Dublovi su u prvom setu osvajali gemove na svoje servise, sve do poslednjeg 12. kada je hrvatski par napravio brejk i poveo u meču. Prvi dubl sveta je u drugom setu bio ubedljiv, prepustio je srpskim igračima samo jedan gem i posle 72 minuta izborio je plasman u finale. Hrvatska je ranije povela nakon što je Borna Gojo pobedio Dušana Lajovića sa 4:6, 6:3, 6:2, a Srbija je izjednačila pobedom Đokovića protiv Marina Čilića 6:4, 6:2.
O ČEMU PIŠE ŠTAMPA
BLIC – Povodom imenovanja Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika Velike Britanije za Zapadni Balkan „Tri specijalca stižu na Zapadni Balkan“.
VEČERNJE NOVOSTI – O nabavci raketnih sistema iz Rusije „Širi se raketni kišobran“. „Kriza potvrdila snagu i stabilnost bankarskog sistema“, list prenosi izjavu generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Vladimira Vasića.
DANAS – Povodom protesta koji su za subotu zakazani u Beogradu i više desetina gradova u Srbiji „Cela Srbija danas staje na dva sata“. O donošenju ponovljene presude za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije „Tačka na suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije tek krajem 2022.“.
NOVA – List piše o najavi više inicijativa i udruženja građana da će u subotu blokirati puteve zbog zakona o referendumu i eksproprijaciji „Blokada puteva u 53 mesta u Srbiji“. „Vlast u Srbiji jedino poznaje jezik nasilja“, intervju sa poslanicom Evropskog parlamenta Violom fon Kramon. „Institut ‘Jaroslav Černi’ prodat ‘Milenijum timu’, bliskom SNS“, o prodaji Instituta za vodoprivredu.
POLITIKA – „Buster doza ‘sinofarma’ bedem protiv kovida 19“, o istraživanju o vakcinama protiv koronavirusa. „Deo opozicije želi u RIK, ali ne i u nadzorno telo“, list piše o realizaciji sporazuma iz pregovora vlasti i opozicije u vezi poboljšanja izbornih uslova.
PREPORUKA ZA ČITANJE
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN
1371. – Preminuo je car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupivši na presto u 19. godini, posle Dušanove smrti 1355, nije uspeo da sačuva veliko carstvo koje se posle njegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vlašću moćnih feudalaca. Njegovom smrću izumrla je loza Nemanjića. Prema predanju ubijen je mučki u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osveži. Srpska pravoslavna crkva je na osnovu tog predanja proglasila Uroša za mučenika i svetitelja.
1791. – Izašao je prvi broj britanskog „Observera“, najstarijeg nedeljnog lista u svetu.
1975. – Preminula je Hana Arent, filozof i jedna od vodećih ličnosti u oblasti političke teorije u 20. veku. Laureat je mnogih međunarodnih nagrada, među kojima Lesingove nagrade 1959. i nagrade „Sigmund Frojd“ 1967. U Drezdenu je 1993. osnovan „Hana Arent institut“ za istraživanje totalitarizma.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti oblačno i hladno, ponegde sa sunčanim intervalima tokom dana, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Duvaće slab do umeren južni i jugoistočni vetar, krajem dana na jugu Banata povremeno jak. Jutarnja temperatura biće od minus četiri na severu do četiri stepena na jugu zemlje, a najviša dnevna od pet do devet stepeni.
U Beogradu će ujutru biti hladno uz slab mraz. Tokom dana će biti oblačno sa sunčanim intervalima i prohladno uz slab do umeren južni i jugoistočni vetar koji će krajem dana biti u pojačanju. Jutarnja temperatura biće od minus tri do jedan, a najviša dnevna oko sedam stepeni.
* U izveštaju su korišćeni izveštaji Agencije Beta…
Tagovi
