Aung Mio Htet oduvek je sanjao da postane vojnik, i uspeo je da stigne do kapetanskog čina. Ali kada je pristupio vojsci Mjanmara, želeo je da brani svoju zemlju, a ne da se bori – i da ih gubi – u borbama protiv svojih sunarodnika.
U junu su ga poslali na liniju fronta u državi Kajah, da se suprotstavi naoružanim demonstrantima i pripadnicima članova otpora generalima koji su preuzeli vlast u februarskom puču. Tri njegova saborca su poginula, kaže ovaj 32-godišnjak.
„Užasno sam se rastužio kada sam video žrtve s obe strane“, kaže on. „Borili smo se i žrtvovali se za generale, a ne za našu zemlju.“
Sedmog oktobra, izašao je iz kasarne i pridružio se Pokretu građanske neposlušnosti (CDM), nacionalnoj organizaciji čiji je cilj da vrati demokratiju i da sruši generala Min Aung Hlainga, koji je organizovao udar. Najmanje dve hiljade drugih vojnika i policajaca uradilo je isto, što je samo deo kampanje da se oslabi Tatmadav, najozloglašenija institucija u Mjanmaru.
Dezerteri čine vrlo mali procenat armije ove zemlje u Jugoistočnoj Aziji, koja broji između 280.000 i 350.000 pripadnika. Ali makar su doprineli krizi morala među trupama. Vojska ne uspeva da regrutuje nove mladiće. Pozvana je čitava rezerva i penzioneri kojima je zaprećeno da će ostati bez prihoda ukoliko se ne odazovu. Supruge vojnika svedoče da su i one pozvane u baze, što je suprotno vojnom zakonu.
„Nikada nije bilo ovoliko dezerterstva“, kaže Moe Tuzar, koordinatorka programa za studije Mjanmara na Institutu za proučavanje Jugoistočne Azije u Singapuru. „Od februara vidimo stalan broj ljudi koji odlaze i koji javno izražavaju podršku CDM-u. To dosad nije zabeleženo.“
General Min Aung Hlaing i dalje uživa poverenje svojih oficira, a dezertera svakako ima premalo da bi se uzdrmao Tatmadav. Ali vojnici svakako nalaze podršku kod članova otpora. Četiri naoružane etničke organizacije Mjanmara, koje se bore sa Tatmadavom otkako je zemlja izdejstvovala nezavisnost od Britanije 1948, ponudili su im hranu i smeštaj.
„Njihovo vojno iskustvo je od neprocenjivog značaja za naš otpor“, kaže Naing Hto Aung, sekretar odbrane Vlade nacionalnog jedinstva, grupe svrgnutih političara koja sebe smatra legitimnom vladom Mjanmara i koja prati broj i sudbinu dezertera. „Svi imamo isti cilj.“
Vojnici koji su otišli kažu da su osetili potrebu to da urade posle vojnog puča. Nisu želeli da ispunjavaju naređenja poput pucanja na civile.
Dezerterstvo podrazumeva zatvorsku kaznu od tri godine, a represiju često trpe i članovi porodice. Ovo putovanje može da bude i fizički opasno, i uključuje sakrivanje u nekoliko gradova pre nego što se domognete bezbednog tla, u pograničnom predelu.
Dezerterstvo znači i da ste se odrekli potencijalno unosne budućnosti. Oficiri koji napreduju imaju mnogo koristi od poslovnih preduzeća u vlasništvu Tatmadava.
Jedan argument koji dezerteri koriste da ubede kolege zasniva se na tretmanu običnih vojnika. Desetar Zve Man kaže da je poželeo da postane vojnik 2016, kada je video kako građani cvećem kite vojnike na maršu kroz južni grad Bago. Godinu dana kasnije, diplomirao je na vojnoj akademiji i postao snajperista. Kaže da je zarađivao svega 105 dolara mesečno, a hrana je bila odvratna.
„Želeo sam da budem vojnik koji štiti svoju zemlju, kojeg narod voli“, kaže on. „Ali kada sam pristupio armiji, shvatio sam da je to mesto na kojem se muče obični vojnici.“
U julu, tokom najvećeg udara kovida-19, vojska nije ni izolovala zaražene ljude, pa je u kasarnama bilo mnogo preminulih.
Zve Man kaže da ga je pogodilo i nasilje kojem je bio nazočan posle puča: hapšenje ljudi po kućama i paljenje njihove imovine.
Devojka mu je rekla da je vojska počela da ubija civile i da bi trebalo da pristupi Pokretu građanske neposlušnosti.
„Shvatio sam da moram da se borim za ono što je ispravno“, kaže on. „A ne da budem na pogrešnoj strani naroda.“
Sedamnaestog septembra, Zve Man tražio je dozvolu da ode na odsustvo.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki Nedeljnik od četvrtka, 9. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
