Bivši načelnik Generalštaba i čovek čije se ime pominjalo u političkim kuloarima na temu „potencijalni predsednički kandidat“ dao je veliki životni intervju za aktuelni Nedeljnik. U njemu je, između ostalog, govorio i o stanju u vojsci tokom bombardovanja, sve do 5. oktobra.
„Bilo je izvesne polarizacije i pre bombardovanja. I u vojsci ljudi imaju različite poglede na stvari. Samo bombardovanje je homogenizovalo vojsku i narod. Mnogi koji nisu voleli Miloševića odazvali su se na mobilizaciju, izašli na mostove, davali patriotske izjave. Bacanje kasetnih bombi, gađanje mostova i voza sa putnicima ne može da ne homogenizuje ljude u borbi protiv spoljnjeg neprijatelja.“
Ali, nastavlja Ponoš, kad se rat završio, ljudi su se okrenuli i rekli: „Pa čekaj, kako smo se mi našli u toj situaciji?“
„To jeste bio nepravedan rat, naravno, ali neko je i u Srbiji trebalo da položi račune. U tom merenju odgovornosti za polaganje računa, bilo je u vojsci onih koji su bili spremni da Miloševiću gledaju kroz prste. Neki visoki oficiri su bili namireni stanovima. Ostali iz vojske su dobili razna odlikovanja koja je Milošević galantno podelio. Mnogi su nastavili da žive po prinudnim smeštajima, u kasarnama. Oni koji su ostali bez ruke, noge, mučili su se sa svojim invalidskim pravima, da ne govorim o porodicama koje su ostale bez najmilijih. Njima nisu mogli više da sole pamet“, ispričao je Ponoš za novi Nedeljnik.
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs