Sa diplomom jedne privatne britanske škole, sa 37 godina i avanturističkim duhom, sa tečnim znanjem engleskog i vrlo upoznat sa unutrašnjošću Ukrajine – koja je za njega mesto bez zakona i koju voli da gazi u svom crnom „ferariju 612“, Mihael Čobanijan se ponaša kao da mu je svet pod nogama. On je osnivač Kune, jedne od prvih berzi za kriptovalute u Istočnoj Evropi. Njegova domovina, reći će vam, sjajno je mesto za biznis, dok god imate nerava da se bakćete sa korumpiranim sistemom.
Glavna stvar je, dodaje, sloboda kakva već stotinama godina ne postoji u razvijenim nacijama.
Na primer, sloboda da ubijete nekoga a da za to ne odgovarate.
„Da, u ovoj zemlji možete da ubijete osobu i da ne idete u zatvor. Dovoljno je da imate dovoljno novca i dobre veze“, kaže on.
Taj etos da „sve može“ već godinama razjeda Ukrajinu, a vlada se sada nada da će uspeti da se obračuna s njim, i to uz pomoć kriptovaluta. U septembru je parlament usvojio zakon koji legalizuje i reguliše bitkoin, u ambicioznoj kampanji da se trgovina kriptovalutama dovede u red, ali i da se brendira čitava zemlja.
„Ideja je da postanemo jedna od najboljih jurisdikcija za svet kada je reč o kripto-kompanijama“, kaže Aleksandar Bornjakov, zamenik ministra za digitalnu transformaciju. To ministarstvo postoji tek dve godine. „Verujemo da je ovo budućnost privrede.“
On je uspeo da spakuje svoj „pič“ u reklamu od devedeset sekundi koja pokušava da proda Ukrajinu onako kako Epl prodaje gedžete. Uz tehno muziku, vidimo slike pekara, direktora, medicinskih sestara i građana koji vode svoje lagodne živote u visokotehnološkoj nirvani.
„Investiraćemo u startapove i stvoriti jasne uslove za njihov rast“, kaže naratorka, na engleskom jeziku. „Naš cilj je da stvorimo najbolju zemlju za ljude i za biznis.“
Bornjakov je tu poruku – da je Ukrajina najbolja destinacija za preduzetnike koji žele niske poreze, a imaju na raspolaganju dobro obučene programere – spakovao i krenuo u svet. Letos je imao turneju po Silicijumskoj dolini. Predsednik zemlje, Volodimir Zelenski, sreo se sa Timom Kukom, prvim čovekom Epla.
Mnogi ekonomisti i političari sumnjaju u kriptovalute. Oni kažu da je to valuta koju koriste perači novca, teroristi, mafijaši i otmičari. Ali sve je više zemalja koje žele da se dodvore kriptu.
Pojedine države napravile su jednostavnu računicu. Ako investitori žele da upumpaju novac u takve kompanije, treba fizički privući takve kompanije. A u poslednje vreme, zaista je mnogo investitora. Vrednost tehnologije povezane sa blokčejnom – kriptovalute, igre, NFT-ovi – skočila je na sedam milijardi dolara u prvoj polovini ove godine, pokazuju podaci kompanije CB Insights.
Poljska nudi poreske olakšice i finansijsku podršku. U trci su i Litvanija, Estonija, Malta, Meksiko, Tajland i Vijetnam.
Kada je reč o Ukrajini, oni ne razmišljaju samo o novim radnim mestima i prihodima od poreza. Decenijama je ova zemlja bila na udaru finansijskih skandala i poprište krvavih borbi oligarha. Danas je druga po siromaštvu zemlja u Evropi. Njeni lideri žele da izmene narativ, da se umesto haosa i pokvarenosti što je postalo sinonim još od nezavisnosti 1991. govori o nekim drugim stvarima.
No problem je što i tehnološki preduzetnici uviđaju kakav je sistem, i takav sistem im se sviđa. Posebno njegove mane. Što nas dovodi do paradoksa u srcu ukrajinskih pokušaja: zemlja želi da baci svetlo i da legitimitet onima koji mahom žele da operišu u tami.
Ukrajinci su među najvećim korisnicima kriptovaluta u svetu. Na listi koju je sastavio Chainalysis, nazvanoj Global Crypto Adoption Index, nalaze se na četvrtom mestu. Oko osam milijardi dolara svake godine ide iz zemlje i u zemlju, a iznos dnevnih kripto-transakcija, od 150 milijardi dolara, prevazilazi obim međubankarskih razmena fijat valuta.
Ali to nije posledica kripto-groznice, već nedostatka opcija. Banke u Ukrajini su tako sklerotične da je slanje novca u drugu zemlju vrlo težak i neisplativ posao.
Jednako je loše što inflacija na kolena baza grivnu, nacionalnu valutu.
Kuna sada ima oko tri miliona dolara transakcija dnevno, što je gotovo nebitno u poređenju sa divovima kao što je Binance, ali sasvim dovoljno da se kompanija nađe na nedavnoj Forbsovoj listi najvrednijih kompanija u zemlji.
„Ne postoje pravila“, kaže Čobanijan, pomalo čak i ponosan. „Dobro, postoje pravila, ali možete da ih prekršite. Ovo je savršena ravnoteža između totalne anarhije i mnogo mogućnosti.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
