Šest dana nakon što je Pol Džordž zatražio trejd u Los Anđeles Kliperse, Oklahoma je izgubila i drugu zvezdu. Onu sjajniju, dugovečniju.
Rasel Vesbtbruk zamenjen je Krisom Polom, a njegov dosadašnji tim dobio je četiri pika na predstojećim draftovima – dva zaštićena pika za 2024. i 2026. godinu i pravo na zamenu pika za 2021. i 2025. godinu.
U Hjuston Rokitsima čeka ga Džejms Harden, bivši saigrač iz Tandera, koji je pre sedam godina prvi pošao istim putem.
Takav razvoj događaja ima višestruk uticaj – od situacije u jednoj franšizi, do taktičkih promena i promena stila igre koje se nameću nekim od najvećih NBA zvezda.
Od kada je ekipa Sijetl zamenila Oklahomom i dospela na malo tržište, igrači su dolazili i prolazili – i oni veliki, neki od najvećih u protekloj deceniji – ali niko od njih nije bio tu dovoljno.
Rasel Vestbruk je prva asociacija za liderstvo, za pumpanje statistike, za eksploziju u deliću sekunde i loše, nerezonske šuteve u važnim trenucima, za aroganciju, za šarm koji je pocenjen – za Oklahomu uopšte.
Vestbruk je okarakterisan i kao „privatnik“, loš saigrač, gubitnik…
Od kada je Durent prešao u Golden Stejt, Ras je Oklahomu vodio najdalje do prvog kola plej-ofa i u doigravanju ima skor 4-12.
I kada je radio dobre stvari, bio je etiketiran kao samoživac, ali su ljudi sa kojima je radio pokušavali da razbiju predrasude o Raselu u tom smislu.
„Mnogi pričaju o tome da se njemu puštaju skokove. Budalaština. To je taktičko opredeljenje našeg stručnog štaba. Igra se stalno ubrzava i u tom smislu izbor da Vestbruk pokupi defanzivni skok jeste najlogičnija opcija. To je igrač koji najbrže u ligi stigne sa jednog na drugi kraj terena sa loptom. Ako bi centar hvatao skok, bilo bi potrebno vreme da se lopta prosledi Raselu. Mi ne želimo da budemo u toj vrsti vremenskog zaostatka i zadatak centara je da njemu otvore prostor, da zagrade koš i time omoguće ekstremno brzu tranziciju“, pričao je srpski trener koji je u to vreme bio u stručnom štabu Tandera, Darko Rajaković.
Ipak, Vestbrukov egoizam postao je opšte mesto.
On je došao do MVP nagrade 2017. godine upravo na osnovu izbora stručnog štaba da na taj način razvija tranziciju – otvorilo mu se mnogo skokova i poena. Bilo je, međutim, i u ranijim „free agency“ periodima priče o tome da bi Ras mogao da ode. Ipak, u pitanju je bila lojalnost.
„Od ove franšize sam dobio samo najbolje. Bili ste uz mene i kada je bilo dobro i kada je bilo loše, bili ste mi podrška u brojnim teškim situacijama i zbog toga je za mene izbor da budem lojalan svom timu – uvek prvi izbor“,objasnio je Vestbruk.
Međutim, došao je trenutak koji ga je prinudio da ne odabere ono što bi najviše voleo. Generalni menadžer tima upario ga je sa Polom Džordžom, ali je odlučio da taj par razdvoji. Došlo je do ozbiljnog pregrupisavanja i krupnih koraka koje su druge ekipe na Zapadu preduzele i krajnje je vreme bilo da čovek sa najčudnijim stajlingom u ligi napravi novi korak u svojoj karijeri. Kockice su se poklopile tako da će karijeru nastaviti pored čoveka koji nosi titulu prve pratilje u najčudnijem oblačenju.
Džejms Harden je napadačka mašina. Jedan od najboljih napadača u ligi, a mnogi o njegovim napadačkim kvalitetima govore u istorijskim okvirima. Harden je pre sedam godina došao u Hjuston i postao istinski lider ekipe. Sve ono što je Vestbruk bio Oklahomi, to je Brada bio Rokitsima. I vođa i kamen spoticanja i najbolji u napadu i najgori u odbrani i MVP i etiketiran kao miljenik sudija.
Međutim, kada je Kris Pol doveden u Hjuston, Harden se pokazao kao jedan od najboljih saigrača u ligi. Bar kada su u pitanju velike zvezde.
Legendarni plejmejker bio je dočekan kao Hardenov najbolji prijatelj. Živeli su jedan do drugog, provodili mnogo vremena zajedno i mnogo razgovarali o košarci.
I možda, da Kris Pol nije u godinama u kojima jeste, možda da se nije povredio u onoj seriji protiv Golden Stejta, možda da Harden nije otišao u Las Vegas usred serije, možda bi najluđa Brada imala i najvažniji prsten. Međutim, nije takav slučaj. Njihov odnos se u međuvremenu toliko pokvario da se često govori o lošoj atmosferi u svlačionici i da je upravo to razlog za trejd Pola.
Ovoga puta, u tim mu dolazi košarkaš znatno boljeg zdravlja, a verovatno i mnogo gladniji od Pola. Ako se Harden postavi na sličan način, igrači bi mogli da nađu zajednički jezik. Međutim, za to će morati da naprave kompromise.
Obojica košarkaša vole da imaju loptu u svojim rukama. Obojica vole da rešavaju. Obojica su često sebični. Ni jedan ni drugi nisu navikli da ne budu glavni.
Ko će biti druga violina?
Tokom protekle sezone, Harden je imao prosečno 24,5 pokušaja po meču, što je 28 odsto ukupnog broja pokušaja Rokitsa. Više od pola šuteva dolazilo je izvan linije za tri poena.
Sa druge strane, Vestbruk je imao prosečno 20,2 pokušaja po meču – nešto više od petine pokušaja Tandera – uz znatno manje pokušaja za tri poena. Ono što je bitno uticalo na takvu statistiku je to što je Vestbruk igao sa Polom Džordžom. Dakle, on je navikao da deli glavnu ulogu sa kvalitetnim saigračem. Međutim, nije izgledalo kao da su prve zvezde Oklahome dobro ukomponovane.
Ono što se često zanemaruje jeste priča o tome da je Rasel Vestbruk porodičan tip koji se na treninzima i u radu sa stručnim štabom ponaša potpuno drugačije nego pred kamerama i pod svetlima. Za razliku od Krisa Pola, za koga kruže priče da kada nema sa kim da se posvađa, on se posvađa sam sa sobom. Vestbruk bi – kako to čudno zvuči – mogao lakše da se prilagodi novim uslovima od svog novog saigrača.
U ovom trenutku niko ne može ni da pretpostavi šta se sprema u Hjustonu. Možda će dvojica starih saigrača kliknuti, pa će ići kroz Ameriku u šarenim bermudama, roze sakou i sa šeširima na glavama, kao kaznena ekspedicija. A možda će posle nekoliko meseci sve pući, pa će zbog njih dvojice biti uvedeno pravilo da može da se igra sa dve lopte, ili će se potući za defanzivni skok i podmićivati saigrače da ne dodaju onom drugom.