Zašto je Tramp malo nervozan dok se istraga napada na Kapitol privodi kraju: „Još uvek uči da kao bivši predsednik ima mnogo manje ovlašćenja…“

Зашто се Трамп чини дубоко узнемирен док се истрага напада на Капитол затвара

Bivši predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je sve više uznemiren izbornom komisijom Predstavničkog doma koja istražuje napad na Kapitol, prema izvorima upoznatim sa tom materijom, i čini se da je zabrinut zbog moguće opsežne istrage o pobuni. Čak i dok u javnim nastupima uporno tvrdi da je nevin, prenosi Gardijan.

Tramp se poslednjih nedelja više žalio na istragu, brinući se zašto je njegov bivši šef kabineta Bele kuće Mark Medouz je izabranoj komisiji podelio toliko materijala o Šestom januaru, i zašto su desetine drugih pomoćnika takođe sarađivale.

Trampa su takođe uznemirili pomoćnici koji se pozivaju na Peti amandman u izjavama – zbog toga izgledaju slabi i saučesnici u zločinu, rekao je saradnicima – i smatra ih glupima što nisu sledili vođstvo svog bivšeg stratega Stiva Benona u jednostavnom ignorisanju sudskih poziva.

Kada je Tramp na televiziji video nova dešavanja u istrazi napada na Kapitol, počeo je da psuje zbog negativnog izveštavanja i žalio se da je lider manjine u Predstavničkom domu, Kevin Makarti, bio previše nesposoban da u komitet stavi republikance da ga brane.

Gnev bivšeg predsednika u velikoj meri odražava onu vrstu psovki koju je jednom uputio povodom istrage o ruskom mešanju u američke izbore.

Ali istraga o tome da li su Tramp i glavni saradnici nezakonito skovali zaveru da zaustave potvrđivanje pobede Džoa Bajdena, izgleda da ga duboko uznemiruje, piše Gardijan.

Portret koji proizilazi iz intervjua sa više izvora bliskih Trampu, uključujući sadašnje i bivše pomoćnike, sugeriše da je bivši predsednik bio „povučen u ćošak“ brzom eskalacijom intenziteta istrage komiteta.

Bivši predsednik je, doduše, posebno naklonjen svom potencijalu za pravnu ekspoziciju, iako tvrdi da nije učinio ništa loše u savetovanju o načinima za poništavanje izbora 2020. i ohrabrivanju pristalica da marširaju na Kapitol.

Izrazio je uznemirenost, kako prenose saradnici, zbog uzastopnih poraza na sudu, dok nastoji da spreči izabrani komitet da dobije neke od najosetljivijih dokumenata iz Nacionalnog arhiva Bele kuće u vezi sa Šestim januarom.

Realnost je da sa svakim danom, čini se da komitet prikuplja nove dokaze o Trampovoj krivici za napad na Kapitol koji bi mogao kulminirati preporukama za nove izborne zakone – ali i za krivično gonjenje.

„Mislim da će ministarstvo pravde budno paziti na to koje dokaze je komisija prikupila, kao i da će tražiti svedoke za potencijalni slučaj“, rekao je Rajan Gudman, bivši specijalni savetnik u Ministarstvu odbrane, a sada profesor prava na Univerzitetu u Njujorku.

„Jedan od ishoda rada odbora i javnih saslušanja biće da se pokažu pojedinci koji bi možda želeli da istupe kao svedoci, a to mora da bude veoma važno tužiocima ministarstva pravde“, rekao je Gudman.

Očekuje se da će istražitelji Predstavničkog doma uskoro obraditi više od 300 intervjua sa zvaničnicima Trampove administracije i Trampovim političkim operativcima, kao deo procesa koji je dao 30.000 dokumenata.

Nalet nedavnih otkrića – kao što je otkrivanje Medouzove veze sa PowerPoint prezentacijom u kojej se opisuje kako bi Tramp mogao da izvede državni udar, ukazuje da se izabrani komitet brzo kreće ka inkriminišućem zaključku.

Trampovi saradnici insistiraju da nisu zabrinuti, barem u ovom trenutku, jer izabrani komitet tek treba da dobije materijale koji su pokriveni privilegijama izvršne vlasti.

Branioci bivšeg predsednika su u pravu u tom pogledu – komitet nema poruke koje pokazuju da Tramp upravlja napadom na Kapitol, rekao je jedan izvor – a Tramp je obećao da će uložiti žalbu Vrhovnom sudu, na slučaj Nacionalnog arhiva.

Ali niko van izabranog komiteta ne zna tačno šta je otkriveno, i da li se istraga završava krivičnim gonjenjem.

Materijal koji je Medou predao oslikava alarmantnu strategiju za zaustavljanje Bajdenove inauguracije, a koja je pokrenuta 6. januara, uključujući skoro celu saveznu vladu i poručnike koji rade iz hotela Vilard u Vašingtonu.

Komitet je opisao događaje oko 6. januara kao da pokazuju spoj više strategija: „Postojala je strategija Ministarstva pravde, državna zakonodavna strategija, zvanična strategija za državne izbore, strategija potpredsednika. A tu je bila i strategija pobune.”

Tekstove koje je Medouzpredao komitetu preduzimljivi tužilac bi takođe mogao iskoristiti kao dokaz krivične opstrukcije za zaustavljanje postupka u Kongresu, ako je Bela kuća znala da su izborne prevare lažne, ali ih je ipak koristila da zaustavi Bajdenovu pobedu i inauguraciju.

Iako Medouz nikada nije svedočio o komunikaciji, kadrovi najviših Trampovih zvaničnika – od bivšeg vršioca dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost Kita Keloga do Pensovog bivšeg šefa kabineta Marka Šorta – počeli su da sarađuju sa istražiteljima Predstavničkog doma.

Nevolja za Trampa – i deo izvora njegove frustracije, rekli su izvori – jeste njegova nesposobnost, van funkcije, da koristi dalekosežnu moć izvršne vlasti da utiče na tok istrage.

Ograničeni uspeh strategija za koje se nadao da će stopirati, ili usporiti, komitet – izbegavanje sudskih poziva ili pokretanje pravnih izazova kako bi se usporilo objavljivanje zapisa Bele kuće – bio je uznemirujući za Trampa.

„Mislim da on još uvek otkriva da kao bivši predsednik ima mnogo manje ovlašćenja nego kao predsednik. Ali njegov priručnik ne funkcioniše ako on nije predsednik“, rekao je Danijel Goldman, bivši glavni savetnik u prvoj istrazi o opozivu Trampa u Predstavničkm domu.

Kao odraz sve manjih pravnih puteva dostupnih za potkopavanje istrage, Tramp se vratio na napade na izabrani komitet putem imejl poruka.

„Sam komitet je montiran – sastavljen od antitrampista i republikanskih neprijatelja“, rekao je Tramp u saopštenju za medije.

Kažu da je Tramp, privatno, najveći deo prezira rezervisao upravo za Medouza. Besan je na svog bivšeg šefa kabineta Bele kuće jer je predao osetljivu komunikaciju.

Trampovi saradnici su se, međutim, više fokusirali na dovođenje u pitanje legitimiteta izabranog komiteta i njegovog sastava.

Oni takođe tvrde da nijedno od dosadašnjih otkrića – poput izveštaja Gardijana o Trampovom pozivu u hotel Vilard, tokom kojeg je vršio pritisak na operativce da u potpunosti zaustave Bajdenovu sertifikaciju – ne predstavlja krivično delo.