O prisluškivanju, doktoratu Siniše Malog, mladima, pomoći i željama: Vučićeva godišnja konferencija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na godišnjoj konferenciji za medije u Palati „Srbija“ da je naša zemlja zbog koronavirusa izgubila mnogo ljudi i da danas nema nikoga u Srbiji ko nije izgubio nekog svog. Međutim, primetio je, u tom procesu nije se dovoljno brinulo o mladima.

To je bila samo jedna od tema o kojima je Vučić govorio u svom dugom obraćanju, u kom se dotakao i svojih želja.

Jedna od želja za 2022. godinu mu je da reprezentacija Srbije u fudbalu uđe u polufinale Svetskog prvenstva.

„Кada smo ujedinjeni možemo biti najbolji u stopi rasta, ali možemo i u fudbalu da budemo u četiri najbolje nacije na svetu“, rekao je Vučić dodajući da se nada da tom željom nije stavio preveliki teret na leđa selektoru Draganu Stojkoviću i fudbalerima.

U tom maniru, u skladu sa „ujedinjenošću“, Vučić je govorio o svim društvenim grupama, ali o mladima posebno.

„Brinući o životima onih koji imaju određene bolesti, naših starijih, majka, očeva, baka i deka, zaboravili smo na mlade ljude, na osnovce, srednjoškolce, studente, mlade koji su završili školovanje, o kojima niko nije brinuo, ili nismo dovoljno brinuli“, rekao je Vučić.

Najavio je jednokratnu pomoć od 100 evra za mlade od 16 do 30 godina. Кaže da država ne misli da će rešiti neki problem time što će mladima uplatiti 100 evra, ali da je to znak pažnje prema njima.

„Svi mladi, od onih koji su napunili 16 godina do onih koji će u 2022. napuniti 30 godina, imaju pravo da se od 15. do 30. januara prijave i da prvog februara dobiju 100 evra novčane pomoći“, rekao je Vučić.

Zdravstveni radnici dobiće 15. januara 10.000 dinara.

Vučić je podsetio da će od januara biti veća davanja za majke za rođenje prvog deteta – one će jednokratno dobiti 300.000 dinara. Sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete primiće od države jednokratnu pomoć od 100.000 dinara. Za drugo dete ostaje mesečna pomoć od 10.000 dinara naredne dve godine, a za treće dete mesečna pomoć u narednih 10 godina.

„Javni dug ispod očekivanog“

Predsednik je istakao da Srbija godinu završava sa stopom javnog duga od 56,9 odsto opšte države u odnosu na bruto društveni proizvod, odnosno 57,5 u odnosu na konsolidovanu državu, tj kada se dodaju i lokalne samouprave.

„Stopa javnog duga je ispod nivoa koji smo očekivali, zahvaljujući i uštedama koje smo postigli, da nismo imali problema u energetskom sektoru u decembru, tada bi stopa bila i za nijansu niža. To dovoljno govori koliko smo na domaćinski i odgovoran način postupali“, istakao je predsednik.

„Rast BDP-a 7,5 odsto“

Što se tiče rasta BDP-a, naveo je da je konačna fleš procena, koja može da se razlikuje plus minus 0,1 odsto, da 2021. godinu završavamo sa stopom rasta plus 7,5 odsto.

Poljoprivreda, kako je naveo, zbog suše jedina beleži minus 1,4 odsto, što nas je koštalo veće stope rasta.

Istakao je da je Srbija de fakto, posle Irske, zemlja sa najvišom stopom rasta u Evropi, računajući ovu i prošlu godinu.

„Ne postoji šansa da nas neko stigne. Litvanija ima nižu stopu od očekivane, mi smo u plusu 6,7 sedam odsto u dve godine. Takav plus niko neće imati i to je veliki uspeh građana Srbije.

Očekuje se, kako je dodao, da Srbija ovu godinu završi sa BDP-om od 53 milijarde.

„Do 2025. godine 14 milijardi evra ulaganja u kapitalne investicije“
Predsednik Vučić je rekao da Srbija do 2025. treba da dođe do prosečne plate od 900 evra, navodeći da će plate i penzije da se uvećaju postepeno i bez rizika po makroekonomsku stabilnost.

Najavio je da će ulaganja u kapitalne investicije do 2025. godine iznositi 14 milijardi evra, od čega devet milijardi za saobraćaj, milijardu za vodovod i kanalizaciju, a 700 mililona evra za mlade, 600 miliona evra za zdravsto, 600 miliona evra za obrazovanje i digtalizaciju, a 500 za infrastruktru u kulturi i turizmu, 500 za energetiku, verovatno i milijardu, 500 miliona evra za razvoj sportske infrastrukture, a 300 za infrastrukturu u poljoprivredi.

Do 2030. godine, kako je dodao, biće mnogo više infrastrukturnih radova, ukupno 37 do 38 milijardi evra ulaganja, računajući sa ovih 14 milijardi. Očekuje se izvoz IT sektora do 2030. godine od 10 milijardi evra, naveo je predsednik.

„Vratilo se 92.300 više ljudi u odnosu na oktobar prošle godine“
Predsednik se osvrnuo i na migracije, i istakao da je neto efekat migracija danas u Srbiji 92.300 više ljudi koji su se vratili u našu zemlju u odnosu na oktobar prošle godine.

„To je fantastična vest, jer to znači da ćemo imati sve više ljudi koji će se vraćati“, istakao je predsednik, dodajući da se vraća veliki broj visokoobrazovanih.

Odustajanje od mini-hidroelektrana na Studenici
Predsednik se osvrnuo i na pitanje mini-hidroelektrana na reci Studenici, i najavio da će neki projekti biti prekinuti.

O prisluškivanju, Stefanoviću, doktoratu Siniše Malog

Na izjavu novinara N1 da je bilo nekoliko atentata na Vučića i da se nudio da ide na poligraf, a da nije otišao, predsednik je rekao da će, ako bude pozvan na poligraf, otići i odgovarati na pitanja, ali da to do sada nije bio slučaj.

Povodom afere prisluškivanja, Vučić je rekao da se krivičnom odgovornošću Nebojše Stefanovića bave nadležni organi i da očekuje da je on „dovoljno pametan da neke stvari razume i da će pokazati dobre rezultate u budućnosti“, ako nema odgovornosti za krivično delo.

Na pitanje o ministru finansija Siniši Malom kojem je poništen doktorat, Vučić je rekao da misli da je Mali najbolji ministar finansija u regionu i da ima veliko znanje.

Što se tiče mini-hidroelektrane gde je investitor srpski pravoslavni manastir, rekao je da oni imaju status povlašćenog proizvođača i da tu problema nema.

„Ono sa čim su ljudi imali problem, mini-hidroelektrana ‘Ušće’, investitor ‘Šumadija’, gde je instalisana snaga 1.120 kilovata i njima je istekla energetska dozvola, nisu je produžavali, nisu se prijavljivali za građevinsku dozvolu“, naveo je predsednik.

Najavio je da će se razgovarati sa investitorom dodatno, ali da će se gledati da se taj projekat prekine.

„Drugo ja mini-hidroelektrana ‘Ušće’, vlasnik je ‘Hidrostena’. Nije u zaštićenom području, ali je lokalna zajednica apsolutno protiv te mini-hidroelektrane. Mi smo već obavili razgovor sa investitorom, zamolili ga da odustane od te hidroelektrane. U tome smo uspeli“, istakao je Vučić.

Vučić pozvao građane da učestvuju na referendumu

Govoreći o predstojećem referendumu o pravosuđu, Vučić je pozvao građane da učestvuju na njemu, napominjući da on nije ni politički i partijski.

„Mislim da je važan za budućnost zemlje, jer moramo da kažemo hoćemo li zaista da imamo nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo, što nismo dobili reformama 2009. godine. Naprotiv, bezbroj problema smo dobili, koji se i danas vide na svakom mestu i neretko su ljudi nezadovoljni i misle da je država kriva. Zato treba izmestiti pravosuđe i tužilaštvo iz svih državnih organa“, rekao je Vučić.

Istakao je da će nezavisno pravosuđe da dovede do više investicija, jer će investitori biti sigurniji u pravni poredak i znati da njihov položaj ne zavisi od vlasti, već od poštovanja zakona.

U Prištini se ponašaju kao da hoće da izazovu incident

Odgovarajući na pitanja novinara o stanju na Кosovu i Metohiji, Vučić je rekao da je porazno što prištinske vlasti ne dozvoljavaju ulazak u južnu srpsku pokrajinu Veljku Odaloviću i Petru Petkoviću.

Primetio je da svi u našem okruženju, ne računajući srpski deo u BiH, izražavaju NATO aspiracije. „Svi se naoružavaju, koliko god mogu i koliko to njihova ekonomija dozvoljava“, istakao je Vučić.

„Pri kraju smo da donesemo konačne odluke o dodatnim protivvazdušnim sistemima, jer je nama bezbednost našeg građana na prvom mestu. Želimo da imamo snažnu vojsku. Našim snaženjem, ograničavamo pretnju drugih po nas“, poručio je predsednik.

„Ponašaju se kao neko ko hoće da izazove incident, pa Srbija da reaguje, pa da traže zaštitu Amerikanaca i Nemaca“, rekao je Vučić.

Povodom najave iz Prištine da neće biti referenduma, Vučić je rekao da će postaviti pitanje međunarodnoj zajednici hoće li tako reagovati ako Srbi ne prestanu da učestvuju na njihovim izborima, ili da na severu kažu da takvih izbora neće biti.

„Da li će oklopnim vozilima da ih uteruju na biračka mesta? Ne znam zašto vole da izazivaju incidente i stvaruju tenzije“, rekao je predsednik.

Rekao je da ga brine što nemaju struje po osam sati dnevno, da to stvara dodatne trzavice i političke probleme, pa ga plaši da će pribeći nasilju.

„Mi nemamo mnogo izbora, saterani smo u ugao, jedino možemo da se čuvamo, štitimo i branimo. Naše je da budemo mirni, staloženi, da budemo faktor sigurnosti“, naveo je predsednik.

Кomentarišući energetsku situaciju u zemlji, Vučić je rekao da niko nije nikakvu krizu osetio, osim onih 1,6 odsto stanovništva koji više od 24 sata nisu imali struju. Rekao je da je cena gasa koji kupujemo od Rusija ista kao što je bila, ali da se plaćaju dodatne količine gasa koje se uzimaju, što je potrebno zbog napretka industrije.

„Srbija faktor stabilnosti bez obzira na optužbe iz Sarajeva, Zagreba, Prištine“

Predsednik je, na pitanje o optužbama koje stižu iz Prištine, Sarajeva i Zagreba, rekao da je Srbija faktor stabilnosti, a da u Sarajevu verovatno misle da je Republika Srpska previše mala, pa im optuživanje Srpske nije dovoljno, već moraju da optužuju i Srbiju i Rusiju.

Istakao je da nikada nije odgovarao na optužbe iz Sarajeva i da u BiH lažu narod kako u Srbiji postoje tajne optužnice protiv njihovih državljanja, jer je to neistina.

Кada je reč o Prištini i Zagrebu, Vučić je rekao da je tu već potpuno vidljiv pakt protiv Srbije, od medijskog, finansijskog do vojno-policijskog i svakog drugog.

Dodaje da taj pakt nije nikakva velika novost. „Zato što postoje ljudi koji misle da je samo nepostojeća Srbija dobra Srbija. Ne postoji Srbija koja bi bila za njih dovoljno mala“, ocenio je Vučić.