Na ulasku u svaku godinu neizostavan odgovor na pitanje šta bi bili prioriteti u cilju unapređenja uslova poslovanja i ubrzanja ekonomskog rasta jeste suzbijanje sive ekonomije. Tako je i sada, smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni jedan je od najboljih načina da kreiramo fer tržište na kojem će nastajati nove kompanije, nova radna mesta i nova vrednost za sve nas.
U proteklih šest godina, kako se sistemski pristupilo rešavanju ovog problema, urađeno je nekoliko velikih stvari počev od reforme sezonskog zapošljavanja, paušalnog oporezivanja, uvođenja elektronskih usluga Poreske uprave, mere poreskog oslobođenja početnika u poslovanju. Pred početkom smo primene eFiskalizacije i eFaktura, a započete su i druge velike aktivnosti kao što je reforma inspekcijskog nadzora i razvoj bezgotovinskih plaćanja.
Ako se složimo da je gotovina zvanična valuta sive ekonomije i imamo u vidu rezultate našeg istraživanja prema kojem najmanje dve trećine građana pretežno plaća kešom i da se u privredi najmanje 12% transakcija obavi u gotovini, razvoj bezgotovinskog društva je oblast u kojoj možemo da postignemo mnogo na suzbijanju sive ekonomije. Zato smo pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje – kaže na početku razgovora za Nedeljnik izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Šta je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje?
Reč je o projektu koji za cilj ima podršku većoj finansijskoj inkluziji građana i privrede, suzbijanju sive ekonomije i bržem ekonomskom razvoju. Slogan Nacionalne inicijative je Bolji način, koji ukazuje na prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram gotovine kada je reč o efikasnosti, pouzdanosti i praktičnosti. Želimo da podržimo razvoj svih vrsta bezgotovinskih plaćanja, od instant plaćanja, kartica, preko mobilnog novčanika i drugih plaćanja nove generacije, kako bismo građanima ponudili veću slobodu izbora kako će plaćati.
To je zajednički projekat Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanija Mastercard i VISA, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
Koji su danas najveći izazovi u razvoju bezgotovinskog društva u Srbiji?
Manjak infrastrukture, nizak nivo poverenja u nove tehnologije i zaštitu podataka, kao i nedostatak znanja, ključni su razlozi zašto većina građana i dalje češće koristi gotovinu, a upravo su gotovinska plaćanja jedan od glavnih generatora sive ekonomije, čiji udeo u BDP-u Srbije iznosi oko 30% odnosno 15,4% BDP-a među registrovanim privrednim subjektima. Mali prodajni objekti koji nemaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja rekli su nam da njihovi kupci nisu zainteresovani da plaćaju bezgotovinski ili smatraju da su cene nabavke POS terminala previsoke.
Tako smo došli u situaciju da na tržištu imamo tek 110.000 POS terminala što je oko 14.700 na milion stanovnika. U Severnoj Makedoniji je prosek nešto veći i iznosi 17.000 terminala dok je u Hrvatskoj operativno 27.000 POS terminala na milion stanovnika. Još više zaostajemo u odnosu na EU jer imamo čak 2,2 puta manje prodajnih mesta na kojima može da se plaća bezgotovinski.
Evidentno je da moramo da radimo na jačanju infrastrukture i zato je jedan od stubova Nacionalne inicijative POS program u okviru kojeg je planirano da se opremi 25.000 prodajnih mesta širom Srbije da prihvataju bezgotovinska plaćanja. Korisnici programa mogu da budu preduzetnici, mikro i mala preduzeća, ali i institucije javne uprave, koji nisu u proteklih godinu dana prihvatali bezgotovinska plaćanja. Time ih podržavamo da unaprede poslovanje i zadovoljstvo korisnika.
U prvih godinu dana moći će besplatno da koriste POS terminal ili softversko rešenje uz najnižu trgovačku naknadu. Program će startovati u prvom kvartalu i s obzirom na to da smo potpisali Sporazum o saradnji s Ministarstvom finansija, svi privrednici koji nabavljaju nove fiskalne kase moći će da se prijave za subvenciju POS programa i da bez dodatnih troškova uvedu i bezgotovinsko plaćanje nabavkom all-in-one uređaja. Pozivamo ih da nas prate i da se prijave na naš javni poziv kada bude objavljen.
Kako smanjenje upotrebe gotovine može da utiče na smanjenje sive ekonomije?
Ključna prednost bezgotovinskih plaćanja nad korišćenjem gotovine jeste činjenica da je svaka transakcija vidljiva i zabeležena. To, primera radi, inspekcijama omogućava da budu efikasnije u kontroli i usmere resurse u proveru najrizičnijih oblasti i preduzeća umesto kontrole „od vrata do vrata“.
Bezgotovinsko plaćanje mogu da prihvataju samo registrovani privrednici, jer je neophodno da imaju ugovor s bankom, zbog čega podsticanje bezgotovinskog poslovanja doprinosi suzbijanju sive ekonomije.
Istraživanje kompanije EY iz oktobra ove godine sprovedeno u 33 države pokazalo je da smanjivanje vrednosti gotovinskih transakcija za samo 10% može da smanji obim sive ekonomije povezane s kešom i do 2,1% BDP-a, što bi u slučaju Srbije značilo manji obim sive zone za gotovo milijardu evra. Takođe, obim naplate poreza bio bi povećan za 0,42% BDP-a ili skoro 200 miliona evra.
Na početku razgovora ste pomenuli da je pre šest godina započeta sistemska borba protiv sive ekonomije. Šta je to podrazumevalo?
Sve je počelo u decembru 2014. kada je NALED-ov Savez za fer konkurenciju, koji okuplja najveće poslodavce i poreske obveznike u našoj zemlji, predstavio Vladi Srbije koncept mera za sistemsku borbu protiv poslovanja u sivoj zoni. Pre svega, to je podrazumevalo da se oko ovog pitanja okupe sve relevantne institucije jer je suzbijanje sive ekonomije odgovornost mnogobrojnih institucija, ne samo Poreske uprave. Oformljeno je Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije koje čine resorni ministri, kao i Stručna grupa koja je okupila sve inspekcijske organe, uprave, agencije i privredu za jednim stolom kako bi zajedno izradili plan mera i aktivnosti. Posle godinu dana, pripremljen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, prvi strateški dokument u ovoj oblasti.
Danas kroz Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje podržavamo izradu novog Nacionalnog programa i akcionog plana za sprovođenje do 2025.
Koje biste mere Nacionalnog programa posebno izdvojili?
Prvi cilj Nacionalnog programa je dalje sprovođenje reforme inspekcijskog nadzora, a to podrazumeva završetak uključivanja svih inspekcija u sistem eInspektor i uvođenje obaveznosti primene tog sistema u radu inspekcija, dalje unapređenje efikasnosti inspekcija i položaja inspektora. U fokusu je i unapređenje nadzora u kritičnim sektorima kao što su hrana, duvan, prodaja na pijacama, nelegalna gradnja i dr. Podjednako je važno i poboljšati efikasnost postupaka pred sudovima i sankcionisanje rada u sivoj zoni.
U drugoj grupi mera bismo istakli važnost unapređenja poreskih procedura kao što su konsolidovana naplata poreza za preduzetnike, pojednostavljenje obračuna poreza na imovinu i uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta za izdavanje poreskih uverenja.
Jednako izazovna je treća grupa gde je niz mera na kojima godinama insistiraju privreda i NALED, a koje podrazumevaju fiskalno i administrativno rasterećenje legalnog poslovanja. To su mere kao što su smanjenje poreskog opterećenja rada, uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta i reforma parafiskala, stimulisanje bezgotovinskog plaćanja za javne i druge usluge. Posebno su važne i mere u domenu rada, a to su proširenje pojednostavljenog angažovanja na povremenim poslovima na sektore kao što su građevinarstvo, pomoć u kući, ugostiteljstvo i turizam, kao i regulisanje novih oblika radnog angažovanja gde ima mnogo rada na crno.
Na kraju, ne smemo da izostavimo ni edukativne i promotivne aktivnosti. U protekle četiri godine organizovali smo jednu od najboljih aktivnosti te vrste kao što je nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ u kojem je učestvovalo više od 40% stanovništva i gde su na jedan jasan i pristupačan način čuli i videli mnogo korisnih informacija o sivoj ekonomiji i mogli da razumeju vezu između suzbijanja sive ekonomije i obezbeđivanja kvalitetnijih uslova za život i rad u Srbiji.
