Finska ne planira pristupiti NATO-u u bliskoj budućnosti, ali je spremna da podrži evropske saveznike i SAD uvođenjem oštrih sankcija Rusiji ako dođe do napada na Ukrajinu, kazala je finska premijerka Sana Marin.
„To bi imalo vrlo značajan učinak i sankcije bi bile ekstremno oštre“, kazala je Marin u intervjuu za Rojters.
Marin je istakla kako je „vrlo neverovatno“ podnošenje zahteva za članstvom u NATO-u tokom njenog mandata.
Finsko-ruska granica duga je 1.340 kilometara.
Američki predsednik Džo Bajden nazvao je finskog predsednika Saulija Ninistoa kako bi razgovarao s njime po drugi puta u mesec dana o „značaju bliskog obrambenog partnerstva Finske s SAD-om i NATO-om“, stoji u saopštenju Bajdenovog ofisa.
Marin je bila suzdržana po pitanju razgovora, ali je istakla kako veruje da su druge zemlje svesne činjenice da je Finska dugo održavala „funkcionalnu“ vezu s Rusijom.
Premijerka je ponovila da Finska ima pravo da se pridruži NATO-u jednoga dana ako to poželi.
„Niko ne može uticati na nas, ni Sjedinjene Države, ni Rusija, ni bilo ko drugi“, dodala je.
Finska se u decembru odlučila za nabavu mlaznjaka F-35 i kupuje vojnu opremu kompatibilnu sa standardima NATO-a.
Poslednja anketa najvećeg finskog dnevnika Helsingin Sanomat pokazuje da 28 odsto Finaca želi zemlju u NATO-u, dok ih je 42 odsto protiv.
Ostali su neodlučni, ali je zagovornika Finske u NATO-u osam odsto više nego po anketi s kraja 2019. godine.
„Sve u svemu, verujem da će biti više rasprave o NATO-u u narednim godinama“, kazala je Marin.
Tagovi
