(Beta) – Demograf dr Goran Penev izjavio je danas da se prošla godina sa 136.000 preminulih izdvaja kao godina s najvećim brojem preminulih u Srbiji još od Drugog svetskog rata.
Penev je agenciji Beta rekao da podaci o broju preminulih i živorođenih od januara do decembra 2021, koji su objavljeni u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), potvrđuju ranija predviđanja da je prošla godina u pogledu prirodnog kretanja stanovništva Srbije bila „izuzetna“.
Istakao je da je uzrok takvih kretanja prvenstveno pandemija kovida-19, ali u velikoj meri da su ona i nastavak dugoročnih, višedecenijskih trendova mortaliteta i fertiliteta stanovništva.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2021. godini živorođenih je 62.062, a preminula je 135.901 osoba. Negativan prirodni priraštaj iznosi 73.839 i jedan je od najvećih u poslednjih nekoliko decenija.
Srbija je tokom prošle godine zbog negativnog prirodnog priraštaja svakog dana ostajala bez 202 stanovnika.
„Što se tiče mesečnih podataka koji se odnose na decembar 2021, uočljivo je da je sa ukupno 12.409 preminulih broj značajno manji nego u novembru i oktobru, kada je ukupna smrtnost iznosila oko 15.000 lica. Smanjenje je još izraženije u odnosu na decembar 2020. (-4.700 ili -27,5%). Međutim, trebalo bi imati u vidu da je prošle godine najveći broj preminulih registrovan upravo u novembru i oktobru, a da je decembra 2020. sa preko 17.000 preminulih registrovan ne samo najveći broj preminulih u vreme pandemije, već i u poslednjih 75 godina“, naveo je Penev.
Ukoliko se, međutim, podaci za decembar 2021, porede s odgovarajućim za isti mesec 2019, tj. poslednje nekovid godine, broj preminulih je bio veći za preko 45 odsto, dodao je on.
Po njegovim rečima, prošla godina je istovremeno i godina s najvećim, kako apsolutnim tako i relativnim, povećanjem broja preminulih.
„U poređenju s konačnim rezultatima za prvu godinu pandemije, broj preminulih je veći za 19.000 ili 16,6 odsto, dok je u odnosu na 2019. smrtnost veća za ogromnih 34.400, odnosno 33,9 odsto“, istakao je demograf.
Na pitanje Bete da li je kovid-19 jedini uzrok povećane smrtnosti, Penev je rekao da RZS ne objavljuje prethodne mesečne podatke o smrtnosti po uzroku smrti, ali se, i pored nedovoljno pouzdanih podataka koje svakodnevno objavljuje Ministarstvo zdravlja, s velikom izvesnošću može zaključiti da je 2021, u odnosu na 2020. godinu povećan ne samo broj preminulih usled kovida, već i broj preminulih usled ostalih uzroka smrti.
„Povećanje smrtnosti koje se ne može direktno pripisati kovidu je primetno ne samo u odnosu na 2020, već i u odnosu na poslednju ‘normalnu’, 2019. godinu. Ti podaci jasno ukazuju na brojne indirektne posledice pandemije u uslovima vanredne epidemijske situacije koja se odrazila na dugu prenapregnutost zdravstvenog sistema zemlje“, objasnio je on.
Komentarišući promene u kretanju broja živorođenih, Penev je rekao da je prema prethodnim podacima u decembru 2021. evidentirano 5.414 živorođene dece ili za 260 beba manje nego u novembru iste godine, ali i za gotovo 750 više nego u decembru 2020.
„Takve promene se u velikoj meri mogu objasniti kompenzacionim razlozima nakon velikog smanjenja u vanrednim okolnostima iz 2020. i odlaganja rađanja za neka bolja vremena. I ukupan broj živorođenja na godišnjem nivou je veći nego 2020. godine, ali je povećanje neznatno (370 ili svega 0,6 odsto). Ujedno, broj živorođenih je u 2021. godini bio manji nego 2019. za preko 2.300 (-3,6 odsto)“, naglasio je demograf.
Intenzivno povećanje broja preminulih, uz istovremeno neznatno povećanje broja živorođenih, ocenio je Penev, rezultirao je ogromnim povećanjem negativnog prirodnog priraštaja.
„Tako je prošle godine na 100 živoređene dece bilo 219 preminulih, što je rezultiralo rekordnim negativnim prirodnim priraštajem od 74.000 stanovnika (202 dnevno). On je za gotovo 19.000 veći nego 2020. i za skoro 37.000 veći nego 2019. godine“, naveo je demograf.
Upitan da proceni koliko trenutno Srbija ima stanovnika, Penev je rekao da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, živi najviše 6,6 miliona stanovnika.
„Vrlo nepovoljne promene u prirodnom kretanju stanovništva nužno su se odrazile i na sve intenzivnije smanjenje ukupnog stanovništva Srbije. Naime, ukoliko bi bile uzete u obzir i spoljne migracije, čiji saldo za 2021. procenjujem na najmanje 30.000, broj stanovnika Srbije početkom 2022. godine svakako iznosi najviše 6,6 miliona“, istakao je Penev.
Tabela: Godina, broj živorođenih, preminulih i prirodni priraštaj u Srbiji
1950 152.569 76.851 +75.718
1960 119.298 61.872 +57.426
1970 102.453 67.211 +35.242
1980 109.597 76.180 +33.417
1990 90.467 85.515 +4.952
2000 73.764 104.042 -30.278
2010 68.304 103.211 -34.907
2020 61.692 116.850 -55.158
2021 62.062 135.901 -73.839
(Izvor: RZS. Bez Kosova i Metohije)