Kriza oko Ukrajine je podelila Zapad na dva fronta. U prvom su anglosaksonske zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje podižu uzbunu i najavljuju da će Rusija da napadne Ukrajinu. Američki predsednik Džo Bajden vrši pritisak na evropske saveznike da stupe u jedinstven front protiv Rusije, ali Evropljani imaju različit odgovor. U drugom frontu su evropski lideri koji pozivaju na diplomatiju, sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na čelu.
Francuska, koja od januara predsedava Evropskoj uniji, sprema se da predloži Putinu plan za smirivanje tenzija, a šef evropske diplomatije Žozef Borel poziva da se situacija oko Ukrajine ne dramatizuje. Pariz nije sam – i Berlin je protiv podizanja tenzija sa Rusijom. Nemačka je odbila da pošalje oružje Ukrajini, što je izazvalo manju diplomatsku krizu između Berlina i Kijeva, koji je poručio da Nemačka time podriva jedinstvo NATO-a i podstiče rusku invaziju. Ukrajina već godinama traži oružje od Berlina, čiji stav je da ne podržava izvoz smrtonosnog oružja iz Nemačke.
Jedna od mogućnosti je da se polje sukoba proširi na druge kontinente, kao u vreme Hladnog rata, kako ruski ministar spoljnih poslova „ne isključuje“ otvaranje vojnih baza na Kubi i u Venecueli. Kao demonstracija sile koja treba da izvrši pritisak na zapadne pregovarače pominje se i razmeštanje trupa u Belorusiji i nuklearnog oružja na Krimu…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. JANUARA.
Digitalno izdanje dostupno Nstore.rs
