Pre 17 godina, kada je bila u svojim tridesetim, Sindi je sa svojom partnerkom odlučila da želi decu.
Satima su pregledale profile donora sperme, odlučivši se konačno za čoveka sa čistim medicinskim kartonom i malo naslednih bolesti u porodici. Znale su davaoca samo po njegovom identifikacionom broju.
Sindi je rodila zdravog dečaka, a kasnije je, koristeći spermu istog davaoca, ponovo zatrudnela. I ponovo je nosila dečaka.
Kada su malo porasli, dečaci su uspeli da pronađu nekoliko polubraće i sestara unošenjem identifikacionog broja donora u onlajn bazu podataka. Potom su roditelji odlučili da sva deca začeta istom spermom budu podvrgnuta DNK testu.
Rezultati su pokazali da Sindini dečaci nisu u srodstvu sa drugom decom. Banka sperme prodala joj je spermu drugog davaoca umesto one koju je odabrala posle pažljive pretrage.
Kasnije je saznala da je istorija bolesti u porodici donora daleko od savršene: njegova baka umrla je od raka mozga, a deka je imao Alchajmerovu bolest.
Ne postoje zvanični podaci o broju dece začete veštačkom oplodnjom u Americi na godišnjem nivou, iako neki stručnjaci procenjuju da bi broj mogao da ide i do 60.000. Takođe, niko ne prati broj ljudi u SAD koji u nekom trenutku otkriju da sperma koju su kupili ne odgovara donoru koga su odabrali. Ovakvih slučajeva je, međutim, sve više. Sve veći broj roditelja otkriva da im je prodata pogrešna sperma, i to neretko decenijama nakon začeća.
“Ove priče su izuzetno srceparajuće i predstavljaju veliki izazov u zakonskom smislu”, kaže Dov Foks, bioetičar sa Univerziteta u San Dijegu u Kaliforniji. “Banke sperme su slabo regulisane, a zamene ove vrste nisu potpuno nepredvidive kada u obzir uzmete činjenicu da banke i dalje koriste zastarele metode sortiranja uzoraka poput olovke i papira.”
Melisa, samohrana majka iz Masačusetsa, otkrila je da joj je klinika za veštačku oplodnju prodala pogrešnu spermu tek kada je njena tada 21-godišnja ćerka uradila DNK test.
Ona je povezana sa polubratom koji je znao donorski broj anonimnog oca. To, naravno, nije bio davalac koga je Melisa odabrala na klinici dve decenije ranije.
“Dat mi je uzorak pogrešnog donora i nema šanse da bih to ikada saznala da moja ćerka nije uradila DNK test”, kaže Melisa.
“Ne znate šta će dete naslediti”, nastavlja ona. “To nije isto kao silovanje. Postoji medicinska procedura, ali svejedno se u vaše telo stavlja sperma i zaista sam se osećala fizički zlostavljano.”
Malo je pravnih lekova za roditelje koji prime pogrešnu spermu. Neki smatraju da je reč o prevari, ali sudovi uglavnom imaju stav da nema nikakve povrede prava i zakona ukoliko je dete zdravo.
“Sud bi mogao da kaže, niste dobili donora koga ste želeli, ali kako znate da je jedan donor bolji od drugog”, kaže Sonja Sater, profesorka prava na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu koja se naročito bavi bioetikom.
Iako Administracija za hranu i lekove (FDA) reguliše reproduktivno tkivo poput sperme i jajnih ćelija kako bi se sprečilo prenošenje bolesti, ona se ne bavi procesom selekcije davalaca.
Moglo bi da dođe do pravnih reformi nakon što je otkriven duboko uznemirujući slučaj. Lekar za plodnost sedamdesetih i osamdesetih godina u Indijani je koristeći sopstvenu spermu veštački oplodio najmanje 46 žena.
Šezdesetoro ljudi sada veruje da je ovaj lekar njihov biološki otac, a nekoliko njih je čak pokrenulo sudski postupak. Indijana je u maju usvojila zakon koji reguliše začeće uz pomoć sperme donora.
Dr Foks, sa druge strane, smatra da bi zaštita trebalo da bude sveobuhvatna. On je predložio novi koncept, “kompromitovano stvaranje”, koji podrazumeva da sudovi prepoznaju gubitak kada su reproduktivni izbori kompromitovani zanemarivanjem ili ilegalnom praksom lekara.
Vrhovni sud u Singapuru je 2017. godine pretresao slučaj u kojem je sperma slučajno zamenjena, te je bračni par dobio dete mešovite rase.
Sud je utvrdio gubitak “genetskog afiniteta” i dodelio bračnom paru 30 odsto novčane naknade za podizanje deteta u iznosu od 233.000 dolara.
Dr Foks smatra da bi ovakva praksa mogla doprineti sprečavanju nesavesnih postupaka u klinikama.
“Čitav zbir nesavesnih praksâ doveo je do toga da ljudi dobijaju decu čija polovina DNK potiče od ljudi koji nisu ni nalik onome što su sami odabrali”, zaključuje dr Foks.
Tagovi
