Na brže starenje mogu da utiču zdravstvena stanja u adolescenciji

Ako ste bili gojazni, pušili ili ste imali psihološki poremećaj u adolescenciji, mogli biste da starite brže od svojih vršnjaka u odrasloj dobi, pokazalo je novo istraživanje.

Adolescenti uzrasta od 11 do 15 godina koji su bili gojazni, svakodnevno pušili cigarete ili su imali psihološki poremećaj, kao što su anksioznost, depresija ili ADHD, biološki stare skoro tri meseca brže svake godine od svojih vršnjaka, prema studiji objavljenoj u časopisu JAMA Pediatrics.

Istraživanje je koristilo podatke od 910 ljudi koji su učestvovali u Dunedin studiji, dugotrajnoj istrazi koja je pratila zdravlje i ponašanje učesnika rođenih između aprila 1972. i marta 1973. u Dunedinu na Novom Zelandu, prateći ih od treće do 45. godine.

Do 45. godine, nova studija je otkrila da su učesnici koji su imali dva ili više zdravstvenih problema,  pušenje, gojaznost ili psihološke poremećaje, u adolescenciji hodali su 11,2 centimetra u sekundi sporije, imali stariji mozak za dve i po godine, i izgledali su starije u licu za skoro četiri godine od onih koji nisu imali ove probleme.

Faktori koji su istraživači koristili za merenje starenja uključivali su indeks telesne mase, odnos struka i kukova, testove krvi, hormone za regulaciju apetita i skladištenje masti, krvni pritisak, holesterol, karijes, parodontalnu bolest, kardiorespiratornu kondiciju i magnetnu rezonancu mozga, piše CNN.

Studija je takođe ispitala još jedan zdravstveni problem, sa veoma različitim rezultatima.

Učesnici koji su imali astmu tokom adolescencije, od kojih je većina lečena, nisu bili biološki stariji sa 45 godina, u poređenju sa onima koji nisu imali astmu. Ovi nalazi su ostali konstantni čak i kada su autori razmatrali moguće zbunjujuće faktore kao što su socioekonomski nedostaci ili štetna iskustva iz detinjstva.

„Ovo doprinosi tom prethodnom istraživanju tako što ga proširuje na ova četiri stanja, od kojih smo samo tri otkrili da su povezana sa ubrzanim starenjem“, rekao je prvi autor studije Kajl Burasa, istraživač kliničke psihologije i napredni istraživač u „Durham VA Health“.

Ova studija „pokazuje da oni imaju nezavisne efekte, tako da svaki od njih vrši sopstvenu vezu sa kasnijim starenjem.

Istraživači su se nadali da bi identifikacija zdravstvenih stanja u adolescenciji koja su povezana sa bržim starenjem mogla da pomognu medicinskim radnicima da uspore starenje i spreče loše zdravlje kasnije u životu, navodi se u studiji.

Faktori bržeg starenja

Postoji nekoliko razloga zašto pušenje, psihološki poremećaji i gojaznost mogu da ubrzaju starenje, kažu autori: Svi mogu da utiču na faktore povezane sa ubrzanim starenjem, kao što su veća upala i oksidativni stres, neravnoteža između slobodnih radikala i antioksidanata u telu. Slobodni radikali su nestabilni molekuli iz izvora životne sredine kao što su dim cigareta ili pesticidi, koji mogu da oštete ćelije tela.

„Postoji duga istorija takve vrste istraživanja u smislu kako pušenje šteti na ćelijskom nivou, ali takođe može dovesti do vrsta zdravstvenih stanja koje povezujemo sa biološkim starenjem, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća i karcinom pluća“, rekao je Burasa.

Ljudi sa problemima mentalnog zdravlja vežbaju manje ili imaju lošu ishranu, što je povezano sa bržim starenjem, rekla je za CNN Jasmin Verc, saradnik tima „Moffitt & Caspi“ na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini.

„Mi o depresiji razmišljamo kao o bolesti koja nastaje u mozgu sa hemijskim poremećajima i sličnim stvarima. Ali depresija je verovatno sistemska bolest koja utiče na celo telo“, rekao je dr Brent Forester, šef Odeljenja gerijatrijske psihijatrije u Meklin bolnici u Masačusetsu, u  intervjuu za CNN.

„Što se duže bavim ovim poslom i što duže radim sa starijim osobama, to više razmišljam o psihijatrijskoj bolesti kao o poremećaju mozga, već o poremećaju celog tela“, rekao je Forester, koji nije bio uključen u novu studiju.

Jedan od potencijalnih razloga zašto su učesnici sa astmom prošli bolje od onih sa drugim stanjima mogao bi biti taj što je 1980-ih godina astma bila bolje tretirana od ostala tri stanja, rekli su autori studije.

„Nijednom učesniku u ovoj kohorti nisu propisani stimulansi za poremećaj pažnje, hiperaktivnosti, a selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina još nisu bili u upotrebi za depresiju i anksioznost adolescenata tokom perioda studije“, napisali su autori i dodali da  je oko 81,1 odsto adolescenata sa astmom primilo neku vrstu lečenja, što je moglo da ublaži implikacije za biološko starenje.

Burasa je rekao da „postoji nada ako bismo sada proučavali kohortu, mnogo veći procenat te dece i adolescenata će zapravo biti lečen od ovih stvari, što će smanjiti rizik od ubrzanog starenja kasnije u životu“.