Andrej Kozirev, čovek koji je kao diplomata od najvećeg poverenja predsednika Borisa Jeljcina učestvovao u kraju Sovjetskog Saveza i prvobitnom tabananju Moskve ka demokratiji, danas živi u Majamiju. Autor je knjige „Firebird“ (izdavač University of Pittsburgh Press) u kojoj dokumentuje godine koje je proveo na mestu ministra spoljnih poslova Ruske Federacije.
Odmah se odazvao pozivu Nedeljnika, i pozdravio nas na prilično dobrom srpskom sa „dobar dan“. Na kraju je rekao i „hvala“. Između toga govorio je, u polučasovnom intervjuu rađenom preko Zooma, o mogućim ishodima Putinovog rata protiv Ukrajine, o Kremlju i kuloarima vlasti, ali i o svojim sećanjima na Jugoslaviju i stavovima zvaničnog Beograda prema ukrajinskoj krizi.
Srbija je trenutno, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja se nije pridružila sankcijama protiv Ruske Federacije. Mislite li da Beograd može da nastavi ovu politiku balansiranja između dva sada suprotstavljena, ako ne i zaraćena pola? Ili će morati da odabere stranu?
Ove akcije, ovaj rat protiv naše braće u Ukrajini, to jednostavno nije Rusija. Ukoliko to podržavate ili opravdavate, vi uopšte ne podržavate Rusiju. Interes Rusije, kao velike zemlje, jeste razvoj, učestvovanje u svetskoj privredi, iznad svega poštovanje prema svojoj braći, kao što su Ukrajinci. Ko god to ne vidi, zapravo podržava kliku u Kremlju koja je započela ovaj bratoubilački rat.
Ako želite da iskreno podržite Rusiju i prijateljstvo Rusa i Srba, treba da osudite ovaj rat, pa čak i da podržite sankcije, jer one nisu protiv Rusije, one su protiv ruske vlade.
Pred vama Srbima nije izbor između Zapada i Rusije. Pred vama je izbor između Rusije i jednog duboko antiruskog režima koji je doneo ove užase i ova stradanja.
Ceo intervju objavljen je u specijalnom izdanju Nedeljnika posvećenom ratu u Ukrajini, koje je na svim kioscima od četvrtka, 10. marta
Tagovi
Bobby
Један из плејаде Јељцинових "младих реформатора", нешто слично банди која се овде појавила почетком деведесетих, у заносу свог "реформизма" довела је руско друштво, по економским показатељима, до неслућених (неко би овде рекао "историјских") низина. Те бедне износе друштвеног производа по глави од 2.500 до 3.500 долара биле су резултат рада тих "младих реформиста" у периоду 1990. - 2010., са овим "борцен за демократску Русију" међу њима. И данас када је тај податак за грађанина Русије више него триплиран, човек изјављује глупост како је неко ко је против Русије, довео до тога да је тај друшвени производ 11,500 долара ! Оно пто би випше тренутно појављивање овог губитника, и његово извлачење са неких прашњавих полица са сметлипта историје је очајна тренутна потреба Запада за дезавуисањем свега руског, па чак и онога што је већ постало историјски податак. У таквим "подухватима" овакви кловнови увек добро дођу.
Marko
Reče čovek koji živi u Majamiju.