Čini se da je izraz „magla mozga“ ovih dana svuda. Čitamo o tome u vestima, vidimo na društvenim mrežama, pa čak i čujemo da se pojavljuje u razgovorima. Ali šta je tačno moždana magla?

Magla mozga je termin koji se često koristi da opiše subjektivno iskustvo nekih preživelih od Covid-19. Izmislila su ga oni koji su patili od njegovih posledica u ranim danima pandemije Covid-19. Iskustvo magle mozga može da varira od osobe do osobe, ali se često opisuje kao osećaj mentalne usporenosti, poteškoća u obavljanju više zadataka, osećaja zbunjenosti ili preopterećenosti velikom količinom informacija i brzog mentalnog zamora. Ova konstelacija simptoma može biti slična onoj koja se vidi kod osoba sa drugim zdravstvenim stanjima, kao što su oni koji su podvrgnuti hemoterapiji ili koji dožive potres mozga, piše Psichology Today.

Da li je izraz „magla mozga“ koristan?

Na neki način, da. Pošto su preživeli od Covid-19 smislili termin, on je usredsredio njihova iskustva i narative unutar medicinskih i zajednica javnog zdravlja. Ovo je pomoglo da se poveća svest o tome. Takođe se daje vidljivost ljudima koji često žive sa skrivenim invaliditetom nakon bolesti.

Na druge načine, termin magla mozga može biti manje od pomoći. Magla mozga je veoma širok pojam koji rizikuje da spoji ljude koji mogu imati veoma različite kognitivne snage i slabosti i kojima su potrebni različiti tretmani. Za jednu osobu, iskustvo magle mozga može biti rezultat osećaja preplavljenosti velikim brojem informacija odjednom (neuropsiholozi to nazivaju „radnom memorijom“). Za druge osobe, može biti da imaju problema da se prisete detalja iz nedavnih događaja („epizodno vraćanje memorije“). Moždana magla je stoga koristan, ali nepotpun opis kognitivnih funkcija pojedinca. Najbolje je razmišljati o tome kao o početnoj tački koju treba dalje istraživati i razumeti.

Kako znate da li imate maglu u mozgu?

Kada čujete za termin moždana magla, možda ćete da se zapitate da li je to nešto što doživljavate, posebno ako se oporavljate od Covid-19. Možda se pitate da li kada ste prošle nedelje ušli u sobu i zaboravili zašto to moglo da znači nešto problematičnije. Niste sami.

Veoma važna tačka koju treba imati na umu je da kognitivni propusti mogu biti normalni i da se učestale povećavaju kako starimo. Naš mozak nije ožičen da efikasno obrađuje stvari sve vreme ili da pamti svaki detalj iz događaja u našim životima.

Evo nekoliko korisnih saveta koji bi mogli da pomognu da razlikujete normalna kognitivna iskustva od onih kojima je možda potrebna naknadna procena i nega, posebno ako ste se nedavno oporavili od Covid-19.

Frekvencija

Povremeni trenuci u kojima se osećate kao da vam je razmišljanje usporeno, imate poteškoća da se koncentrišete ili ne možete odmah da se setite nekog detalja obično nisu razlog za zabrinutost, iako se mogu osećati uznemirujuće. Razmislite o vođenju dnevnika ili pisane evidencije o tome koliko često doživljavate kognitivni propust. Obratite pažnju na to da li se ovi slučajevi dešavaju sve češće tokom vremena ili na neki drugi način traju i ne prolaze sami.

Promena

Ako ste primetili izrazitu promenu u svom razmišljanju, posebno nakon velikog medicinskog događaja, možda postoji veza. Razgovarajte sa svojim lekarom na naknadnim pregledima. Sve više kliničara je svesno da se kognitivne poteškoće mogu pojaviti nakon bolesti.

Uticaj

Proverite kod sebe kako kognitivni propusti utiču ili ometaju vaš svakodnevni život. Ako vaše kognitivne poteškoće dovode do višestrukih grešaka na poslu ili propuštenih sastanaka, ili drugih izazova u obavljanju svakodnevnih zadataka, verovatno je dobra ideja da razgovarate sa svojim lekarom.

Pitajte osobu od poverenja

Često je zaista teško proceniti sopstvene kognitivne sposobnosti i da li su se promenile ili ne. Ponekad precenjujemo koliko je naša spoznaja bila jaka pre medicinskog događaja, zbog čega je teško uporediti kako trenutno funkcionišemo. Drugi put, možda mislimo da nam ide dobro, ali drugi su primetili promene. Zato pitajte svog supružnika, člana porodice ili bliskog prijatelja šta su primetili.

Razgovarajte sa svojim neurologom

Neuropsiholog koristi mešavinu različitih testova da proceni različite aspekte razmišljanja. Ono što je posebno korisno u vezi sa ovim testovima je to što su dati velikim grupama zdravih ljudi različitog uzrasta, tako da neuropsiholog može proceniti vaš učinak u odnosu na ono što bi se očekivalo u vašim godinama. Ovo može pomoći da se utvrdi da li je slabost stvarni deficit kome je potrebno lečenje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.