(Beta) – Činjenica da ruski lider Vladimir Putin, koga mnogi na Zapadu smatraju ratnim zločincem, u Srbiji uživa poštovanje i služi kao mamac za gledaoce, podsetnik je da Kremlj i dalje ima obožavaoce u Evropi, piše Njujork tajms.
U tekstu „Vezana osećajem žrtve, Srbija se drži Rusije“, američki list navodi da je Putinu u jednoj beogradskoj ulici odata počast muralom sa njegovim likom i natpisom „brat“, nedaleko od ambasada Nemačke, Poljske i nekoliko drugih država EU, na kojima se vijore zastave Ukrajine u znak solidarnosti zbog ruske invazije.
„Deo privlačnosti gospodina Putina leži u njegovom imidžu moćnog vladara, koji služi kao model predsedniku Aleksandru Vučiću, sve autoritarnijem lideru Srbije, i premijeru Viktoru Orbanu, ratobornom neliberalnom lideru Mađarske. Uoči izbora koji obojicu očekuju u nedelju, lideri Srbije i Mađarske gledaju na Rusiju kao na pouzdan izvor energije, potreban za sreću njihovih birača. Ankete ukazuju da će obojica pobediti“, piše u tekstu.
List navodi da na odnos Srba prema Putinu utiče i „istorija, ili bar mitologizovana verzija prošlosti, koja u slučaju Srbije predstavlja Rusiju kao nepokolebljivog prijatelja i zaštitnika kroz vekove“.
„Ali, možda je najvažnija uloga gospodina Putina kao zvezde vodilje za nacije koje, bez obzira na sopstvene zločine iz prošlosti, sebe vide kao žrtve, a ne kao agresore, i čija se politika vrti oko kulta žrtve, negovanog ogorčenjem prema Zapadu“, navodi Njujork tajms.
Osećaj žrtve je duboko ukorenjen u Srbiji, gde se zločini počinjeni tokom balkanskih ratova 1990-ih vide kao odbrambeni odgovor na patnje Srba, „baš kao što gospodin Putin svoju krvavu invaziju na Ukrajinu predstavlja kao pravedan napor radi zaštite progonjenih etničkih Rusa koji su deo ‘ruskog sveta'“, piše u tekstu.
„Narativ žrtve je toliko jak kod nekih u Srbiji da je bučni tabloid Informer, koji često odražava mišljenja gospodina Vučića, prošlog meseca izvestio o pripremama Rusije za invaziju na Ukrajinu sa udarnim naslovom na naslovnoj strani ‘Ukrajina napada Rusiju'“, navodi Njujork tajms.
Više od dve decenije od okončanja sukoba na Balkanu, navodi list, „mnogi Srbi i dalje odbacuju ratne zločine u Srebrenici, gde su srpski vojnici masakrirali više od 8.000 bosanskih Muslimana 1995. godine, i na Kosovu, gde je brutalni srpski progon etničkih Albanaca podstakao NATO bombardovanje 1999. godine, kao naličje patnje nanete etničkim Srbima“.
Njujork tajms dodaje da se mala grupa demonstranata okupila ispred Ambasade SAD u Beogradu 24. marta, na godišnjicu početka bombardovanja Jugoslavije, a da su se zatim pridružili „mnogo većim proruskim demonstracijama, mašući ruskim zastavama i transparentima sa slovom ‘Z’, koje je postalo simbol podrške ruskoj invaziji“.
Kao primer da Putin služi kao mamac za gledaoce u Srbiji, njujorški list navodi gostovanje ukrajinskog ambasadora u Beogradu Oleksandera Aleksandroviča u tročasovnoj emisiji televizije Hepi, u kojoj je više od polovine vremena bilo posvećeno ruskom lideru.
„Umesto da dobije vreme da objasni bedu Ukrajine, ambasador Oleksander Aleksandrovič morao je da trpi dreku proruskih srpskih komentatora i duge video snimke predsednika Rusije Vladimira Putina, u kojima Ukrajinu etiketira kao leglo nacista. Emisija, emitovana na provladinoj televiziji Hepi, trajala je tri sata, a više od polovine vremena govorio je gospodin Putin“, navodi list.
Kada se „ljut zbog zasede u uživo programu požalio producentu na rusku propagandu“, ukrajinskom ambasadoru je rečeno „da to ne shvata lično“ i da je „gospodin Putin dobar za rejting“ televizije, dodaje Njujork tajms.